Прочитај ми чланак
Подгорица, Њујорк — Шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић представио се у Њујорку као први кандидат за генералног секретара УН.
Лукшић је Црну Гору означио као малу земљу с турбулентном историјом, а свој родни град Бар као истински пример националне и верске разноликости.
Уједињене нације су данас направиле историјски искорак ка већој транспарентности тајновитог процеса избора следећег генералног секретара тиме што су свим чланицама дале прилику да испитају кандидате.
У представљању у Генералној скупштини УН, Лукшић је рекао да и је Црна Гора „много уложила у очување мултикултуралног, мултирелигијског и мултиетничког идентитета“.
Он је указао да је стање међународног мира и безбедности разлог за дубоку забринутост јер „у превеликом броју места међународна заједница није била у могућности да спречи и прекине крвопролиће и заустави патње и страдања милиона људи“.
„Комплексни изазови, као што су савремени и дуготрајни конфликти, тешке хуманитарне ситуације, таласи миграната/избеглица, ширење међународног тероризма и насилног екстремизма, тестирају нашу способност да заштитимо Повељу УН и осигурамо ефикасну заштиту цивила, посебно оних најрањивијих“, рекао је Лукшић.
За функцију шефа Уједињених нација бори се још осам кандидата.
То су бивши председник Генералне скупштине УН и бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић, бивши председник Словеније Данило Тирк, некадашњи шефови хрватске, молдавске, бугарске и македонске дипломатије Весна Пусић, Наталија Герман, Ирина Бокова и Срђан Керим, и бивши премијери Португалије и Новог Зеланда Антонио Гутереш и Хелен Кларк.
Генералног секретара УН бира Генерална скупштина УН, на препоруку Савета безбедности УН, што подразумева сагласност свих пет сталних чланица које имају право вета. У случају да Савет безбедности УН не може да се сагласи о кандидату, одлука остаје на Генералној скупштини УН.
Он се заузео за поштовање међународног права и јачање колективних напора да примат имају политичка решења за премошћавање разлика, за смиривање напетости и постизање одрживог мира и стабилности, уз обновљене напоре за разоружање.
„Ја чврсто верујем да можемо урадити више на јачању капацитета и средстава за превенцију и медијацију“, рекао је Лукшић о УН.
Како каже, мора се обезбедити веће учешће жена и младих у решавању проблема и узрока конфликата и екстремизама, као и у хуманитарној активности, уз партнерство с регионалним и суб-регионалним организацијама.
„Ово уједно значи и јачање регионалне сарадње“, истакао је Лукшић.
Навео је да је, заједно с колегама из региона Југоисточне Европе и Европске комисије пре три године разрадио ефикасни формат Западнобалканске шесторке као део ширих регионалних иницијатива.
Лукшић кога је за генералног секретара УН кандидовала Влада Црне Горе, рекао је да чврсто верује да би требало разговарати о Најробију као седишту заменика генералног секретара, уз напоре да највиши управљачки тим карактеришу родна равноправност и равноправно регионално учешће.
Предложио је и да се у Секретаријату успостави Канцеларија за младе.
Генерални секретар, у оквиру припреме буџета УН за 2018-2019. мора спровести дубински преглед текућег буџета у складу са Агендом 2030. што значи програмско буџетирање.
„То би требало да резултира већом флексибилношћу основног буџета (цоре будгет) за давање приоритета превенцији, медијацији, агенди људских права, као и канцеларијама које су задужене за тесну сарадњу с регионалним аранжманима“, сматра Лукшић.
Пред крај говора Лукшић је рекао да је истина да би појединци могли истаћи да он нема искуства у раду унутар УН.
„Али свакако јесам стекао велико искуство радећи са УН. Године 2009, Влада Црне Горе је потврдила наше учешће у програму ‘Делујући као један’, као једна од земаља-волонтера. Сада смо у финалној години првог интегрисаног програма 2010-2016“.
„Наше искуство сада обилази свет, као један од примера добре праксе у процесу припреме за примену новог УНДАФ-а, у складу са Агендом 2030. У случају Црне Горе, ово нам је помогло да остваримо наш циљ – бржи развој“, рекао је Лукшић.
Бета
