Прочитај ми чланак

Ко доноси одлуку о поништавању избора?

0

Коначна адреса за поништавање избора је Уставни суд. Пре њега, на нивоу приговора одлучују РИК и ГИК, али одлуку о поништавању доноси Уставни суд након што му заинтересовано односно легитимисано лице за то упути захтев за одлучивање независно од поступака који се воде пред градском и републичком комисијом, а затим и пред надлежним судовима Вишем и Управном, објашњава за Данас Јован Рајић, члан РИК.

Будући да опозиција тражи поништавање и понављање избора у Београду, те да је поднела низ, како тврди, доказа да су избори покрадени, питање је који је правни пут којим се долази до понављања избора, уз притисак опозиционих протеста и штрајка глађу носитељке опозиционе листе “Србија против насиља” Маринике Тепић.

У среду увече истекао је рок за подношење приговора ГИК на гласање у Београду, али Рајић сматра да је бесмислено говорити о поништавању гласања на појединачним бирачким местима.

– Може се очекивати, ако се тако буде радило, да власт поништи гласање на пар бирачких места како би се показала демократија и да се поштују процедуре и закони и да су институције урадиле свој посао. Овде имамо много озбиљнији проблем јер је читав процес контаминиран и делегитимисан тиме што резултати не одражавају стварну вољу грађана – објашњава он.

Упитан да ли постоји неки одређени број бирачких места на којима треба оборити изборе да би цео процес био оборен, каже да тога нема.

На питање како у околностима у којима полиција и тужилаштво не раде свој посао долазимо до одлуке о понављању избора, каже да у земљи заробљених институција нема ни Уставног суда.

– Уставни суд је девастиран и у њему седе људи који служе извршној власти. Од Уставног суда не очекујем ништа, али као адвокат и неко ко суштински верује у право и правни поредак не могу да кажем да се не треба обраћати институцијама. Али мислим да одговор на питање лежи у томе да правни пут треба следити кроз институције али у две ствари. Ваниституционална борба која се сад дешава, плус међународни притисак на којем опозиција мора да инсистира. Опозиција мора да инсистира на томе да са овом влашћу нема директних преговора. Покушавали смо али они не преговарају у доброј вери. Они немају добре намере. Без страних посматрача и посредника са њима ни у какве преговоре не треба улазити – сматра он.

Према његовим речима, суштинско питање је то што је делегитимисан читав процес локалних избора на територији целе Србије из два разлога.

– Први разлог јесу бирачи који су увожени, не знамо све одакле. Из Босне смо видели. И знамо да је тога било и у Београду, Лозници и по Србији. Други проблем је креирање лажне демографске слике на локалу. Локални избори су расписани у нешто више од 60 општина и дешавало се према информацијама које смо ми добили, на пример у Краљеву и Чачку, да рецимо бирачи из Чачка, где се не одржавају локални избори, буду премештени у Краљева да би гласали, јер су тамо јаке локална иницијатива и опозиција. И да би се тамо створила лажна слика и да би власт добила већину. А онда када буду локални избори у Чачку за шест месеци, вратиће се сви Чачани и доћи ће Краљевчани. То су два разлога која делигитимишу читав процес на локалу и зато постоји савршено јасни разлози због којих треба поновити изборе – објашњава он.

На питање како то формално-правно доказати и постоје ли докази за то, одговара да ни тужилаштво ни полиција у недељу, када је указивано на те неправилности, нису реаговали.

– Они су изабрали да ћуте. Ми смо били испред Арене, а ја сам лично звао полицију да дође и утврди стање. Инспектори који су дошли добили су директиву од надређених да не улазе у арену – каже.

Упитан да ли су докази сви ти снимци признања људи у недељу који кажу да не знају где су или да су дошли да гласају, каже да је аудио-визуелни материјали доказ, али да би било много боље и у складу са законом да је тог дана полиција изашла на терен по налогу тужилаштва, утврдила и пописала све неправилности, а да је онда тужилаштво поступало.

– Нисмо се ни вратили након одласка до арене назад у канцеларије када је дошао допис из тужилаштва да ту нема ништа спорно и допис колеге Димитријевића (председник РИК прим. аут) да он не види проблем ту. Нама онда не треба ни тужилаштво нити да полиција излази на терен да утврђује шта је истина. Нека нам партија каже шта је истина и шта је тачно, а шта не. Али не морамо онда ни да фингирамо изборе и било какве процесе и институције – закључује Рајић.