Прочитај ми чланакОдноси Србије и Сједињених Држава требало би да буду сагледавани из шире перспективе. Више од 100 година имали смо добре и чврсте односе. Били смо савезници у два светска рата, Америка је подржала развој ове земље.
Данас 20.000 људи у Србији ради за америчке компаније. Више од четири милијарде долара инвестирано је у Србију. УСАИД је помогао у градњи путева, школа, развио је административне процедуре које су омогућиле Србији да скочи за 50 места на листи Дуинг бизнис. Много је разлога за сарадњу.
Још важнија је повезаност коју стварају људи. Поред Тесле и Пупина, хиљаде Американаца српског порекла враћали су се у своју земљу да се боре у Првом светском рату. Ник Лалић и Џорџ Вујновић помогли су операцију спасавања савезничких америчких пилота у Прањанима. Следећег месеца славимо 50 година од слетања Апола на Месец. Међу кључним инжењерима који су помогли организацију тог подухвата било је седам Американаца српског порекла.
Када видите доприносе Срба Американаца у науци, инжењерингу, уметности, спорту – све су то делови мреже српско-америчких односа и сви су веома позитивни. Не слажемо се око свега, али далеко је више онога у чему се подударамо. И много више је тога што наше две земље спаја него што их раздваја – каже у разговору за Данас Кајл Скот, амбасадор Сједињених Држава у Србији.
* Недавна дешавања на северу Косова српска влада је протумачила као напад на све што је српско, док је опозиција тврдила да су акцију РОСУ „режирали“ председник Вучић и премијер Харадинај. Како ви то видите?
– Мислим да и даље постоје супротстављени наративи у вези с истином, али важан елемент на који би требало да се по мом мишљењу усредсредимо је да би све земље у региону требало да одговоре на проблем корупције и криминала. Прошле недеље видели смо операцију чији је циљ био хапшење службеника оптужених за корупцију. Видели смо операцију на северу, али и на југу Косова, у којој су ухапшени и Албанци, и Срби и Бошњаци. Једина разлика између те и сличних операција против организованих криминалних група које сам видео у Србији је да је Србија подигла борбену готовост своје војске на висок ниво, да су се у Митровици чуле сирене као да се догађала инвазија, а грађани су покушали да се активно умешају, укључујући и употребу ватреног оружја, у напоре полиције која је настојала да обави своју дужност. Наш став је да би требало подржати акције против корупције – у свим земљама региона. То што се догодило показује колико је замрзнут конфликт крхак, да ствари веома брзо могу измаћи контроли и бити погрешно интерпретиране од једне или друге стране. Зато је толико важно вратити се преговорима о споразуму између Србије и Косова.
* Да ли замрзнути конфликт може да потраје?
– Сигуран сам да то свакако није опција која доноси стабилност. То не желимо дугорочно. Србија се Бриселским споразумом посветила томе да покуша да постигне свеобухватни споразум о нормализацији, као и Косово. То би требало да буде циљ обе стране, а то је сигурно и наш циљ. Подржавамо преговоре предвођене ЕУ и желимо да се пронађе начин да се све стране врате за сто. Сада имамо другачију врсту замрзнутог конфликта у којем је, заправо, замрзнут процес преговора. И ништа се не дешава у смислу постизања споразума.
* Председник Вучић је рекао да Ангела Меркел и Емануел Макрон нису могли да убеде Приштину да укине царине јер „они (Приштина) уживају заштиту неког ко је јачи“, што је звучало као алузија на САД. Шта ви мислите и да ли су царине главна препрека за дијалог?
– Сједињене Државе су од почетка биле веома јасне у ставу да царине нису од помоћи и да представљају препреку враћању преговорима и да их треба укинути. Председник Вучић веома добро зна који став смо заузели – јавно и у директним разговорима са српским и косовским званичницима. Царине показују тешкоће да напредујете у ситуацији узајамног неповерења између страна у конфликту. Покушај да се одговорност за немогућност постизања договора пребаци било на Берлин, Париз, Москву, Брисел, Вашингтон или Пекинг није, што се мене тиче, одговарајући приступ. Једино одрживо решење мора бити локално, засновано на споразуму Београда и Приштине и једини начин за то је повратак преговорима.
* Дакле, царине нису главна препрека?
– Јасно је да јесу препрека, али има много препрека у постизању свеобухватног договора о нормализацији.
* У Србији се ствара утисак да међународна заједница није вољна да утиче на Приштину да укине таксе.
– То свакако није случај. Јавно али и у директним разговорима смо саопштили администрацији у Приштини да царине нису од помоћи. Очекујем да ћете и надаље чути такву поруку САД. Такође, покрећемо кораке да охрабримо косовску администрацију да уклони таксе. Мислим да српска влада има тешкоће у препознавању чињенице да постоји независна влада Косова која ради оно за шта мисли да је у интересу Косова. Чак иако Косово има веома тесне везе са САД, ми не контролишемо шта Косово ради. То чини његово демократски изабрано руководство.
* Европска комисија је у последњем извештају делимично критиковала Србију, посебно у вези са владавином права и слободом медија. Влада, укључујући премијерку, оценили су да је извештај био делимично необјективан. На исти начин су реаговали када је Фридом хаус Србију спустио у нижи ранг, међу „делимично слободне земље“. Јесу ли такве реакције оправдане?
– Мислим да је извештај ЕК био искрен напор, заснован на чињеницама, да представи ситуацију у Србији. Такође мислим да извештај одражава реалност коју и сам видим у Србији, како напредак који је Србија постигла у одређеним областима, тако и друге области у којима напредак треба да се постигне. Знате, ако ми доктор каже да смршам и да треба више да вежбам, то ми се можда неће допасти. Али неће ми помоћи ако доктора оптужим да је необјективан. Мислим да је јасан мотив Европске комисије да укаже на области у којима је још потребно побољшање како би се достигли стандарди за чланство у ЕУ. Извештај видим као барометар који показује озбиљност Србије у погледу чланства у ЕУ за које каже да јој је главни стратешки циљ.
* Како лично видите медијску ситуацију у Србији? Често сте били на мети таблоида. Да ли се макар у вашем „случају“ нешто у међувремену променило?
– Био сам веома отворен о сопственој забринутости за положај медија у Србији, о таблоидизацији и сензационализму. Уместо да медији играју улогу „пса чувара“ који у демократском друштву јавности представља чињенице и информације, они служе као „пас нападач“ једне политичке стране на другу. У снажној, стабилној демократији независни медији су важан контролор владе. Не би требало да буду мегафон једне или друге политичке позиције. Није реч о мом случају или о мени лично, иако мислим да су се неки медији нефер опходили према мени. Ради се, заправо, о томе какво друштво Србија жели да створи. За три године колико сам овде систем оцењивања Репортера без граница о слободи медија спустио је Србију наниже за тридесет места. То би требало за све да буде аларм и разлог за забринутост. Није нормално да медији који добијају средства из државног буџета никада не нуде време опозицији. Није нормално да новине са највећим тиражом у овој земљи заслужују име Дезинформер, уместо Информер. Није нормално ни да чак и ваше новине троше толико времена подржавајући једно политичко гледиште. Улога медија је да одражава широку слику друштва. И ми у САД имамо своје слабости што се тиче медија, али у Србији би пуно тога могло да буде боље.
* Суочавање Србије са прошлошћу, са деведесетим годинама прошлог века, и даље је актуелно. Осуђени ратни злочинци активни су учесници у политичком и друштвеном животу. Како то коментаришете?
– Све земље имају нешто у прошлости на шта нису поносне, неке срамне тренутке. У мојој земљи то је како смо се понашали према староседеоцима, расизам и ропство. Али једини начин да решите та питања јесте да се с њима суочите. Да искрено препознате када су начињене грешке. Зато је та тема толико болна у овом региону. Уместо да признају срамотне ствари које су се дешавале у прошлости, земље сада све више глорификују људе који су учинили злочине и били због њих осуђени. То не само да је болно за жртве и њихове породице, већ и ствара погрешан утисак о српском народу. За три године овде срео сам много људи у Војсци Србије који заслужују признање за свој патриотизам, посвећеност народу. Срео сам много хероја, људи у цивилном друштву, оне који у својим заједницама раде на побољшању ситуације за људе у својој околини, за своје комшије. Њих би требало третирати као хероје. Људи који су осуђени за ратне злочине требало би да буду препознати као такви. Они који су били одговорни у кључним тренуцима кризе и који су дозволили да стотине хиљада људи буду протеране из својих кућа, који су активно учествовали у прикривању убијања, који су активно учествовали у поновном сахрањивању лешева у Србији, носе одговорност. Не би требало да буду слављени као хероји.
* Случај Битићи и даље је нерешен. Колико је он важан за САД?
– Очигледно да је важан пошто је српска власт заробила три америчка држављанина и ликвидирала их док су им руке биле везане на леђима. Нико због тога није изведен пред лице правде 20 година. То остаје тема коју не можемо да заборавимо и сматрамо да би правда требало да буде задовољена.
* „Људи су убијени, злочин је почињен, али кад тражите доказе од некога, кажу што не ухапсите Гурија, а ми онда кажемо дајте нам доказе, а онда доказа нема“, рекао је председник Вучић недавно у парламенту. То је изгледало као сугестија да САД треба да дају доказе у вези са случајем Битићи, с којим се повезује и Горан Радосављевић Гури.
– Сједињене Државе нити су у позицији, нити имају одговорност да спроводе истрагу и дижу оптужнице у овом случају. То је на Србији. Мислим да знамо неке чињенице. Јасно знамо да су ова три брата ушла у Србију и били су ухапшени. Знамо да су држани у затвору, да су одведени у притвор српске специјалне полиције и да су њихова тела на крају нађена у бази на истоку Србије коју је контролисала јединица специјалне полиције под командом Горана Радосављевића. Било да је он сам починио злочин или просто имао командну одговорност над онима који су то учинили, не чини га ништа мање кривим. И није на Сједињеним Државама него на Србији да доказује и да покаже да ради све што је у њеној моћи да спроводи истрагу. Уместо тога, људи попут господина Радосављевића имају веома успешне каријере у бизнису и имају функције у владајућој партији СНС.
Србији треба самопоуздање
– Србија има велики потенцијал. Потребно јој је самопоуздање и да ради на позитивним решењима за будућност, уместо да се стално бави негативним оцењивањем прошлости – порука је амбасадора Кајла Скота читаоцима Данаса.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
