Прочитај ми чланак
Напросто се „опозиционе” странке утркују која ће се више вођи СНС-а додворити.
Остало је још непуних недељу дана до избора. Никада предизборна кампања није била досаднија. Унапред се зна да ће око три петине грађана изаћи на изборе, а да ће око две петине грађана гласати за СНС. Чињеница да три петине грађана, ипак, није за СНС не значи пуно, јер две петине њих томе не придаје никакву важност. Да придају, изашли би на изборе да победу СНС-а не дозволе. Овако, ако се после буду бунили како им је лоше, може им се казати да су заслужили да им тако и буде.
При томе, од оне преостале петине грађана који буду изашли на изборе добар део ће гласати за Вучића, а да тога нису ни свесни. Наиме, ова предизборна кампања ући ће у историју као јединствена утолико уколико је мало која тобоже опозициона странка критиковала најјачу странку у власти; сви нападају СПС, јер уместо социјалиста, надају се вајни опозиционари, угнездиће се у власти с напредњацима они. И ТАЧКА.
Доиста, тужна је слика такозване опозиције у Србији. Напросто се „опозиционе” странке утркују која ће се више вођи СНС-а додворити; а трка је мртва. Тако, ЛДП, предвођен генијалним пословним човеком – Чедо, спасиоче, „Фиделинка” ти кличе – који је додуше дар за пословање открио тек пошто је постао политичар, оригинално понавља: „посао, посао, посао”. И ТАЧКА. Како се ове оригиналне идеје у земљи у којој је 25 одсто радно активног становништва незапослено, док је сваки други испод 30. године такође незапослен, ниједан други политичар није досетио?!
Па још вели да ће с Вучићем ући у коалицију само ако и овај почне да понавља овај невероватни политички изум, јер би то значило да је прихватио оригинални програм ЛДП-а. А Вучић је, истини за вољу, још раније почео да пробија уши свима како ће се борити за нова радна места таман као и против криминала и корупције. Лепо, али шта би с вишегодишњим министром унутрашњих послова и његовим најближим сарадницима за које је процурело да необично воле банане? Због одговора на ово питање не треба Александру Вучићу веровати. Не може се водити борба против криминала и корупције половично. Вучић би рекао: „И ТАЧКА”. Узгред, одурна је та ауторитарна тежња србијанских политичара да после својих мудрости кажу: „и тачка”. Вучић ту није једини…
Но, није ни ЛДП једини који се СНС-у додворава, надајући се да ће заузети место СПС-а, већ је ту и Тадићев зелени НДС. Први сарадник негдашњег председника Србије, који себи дозволи да прво телевизијски дуел а онда и изборе изгуби од велеученога Томислава Николића, Мики Ракић, у овим је новинама, још пре но што је странка основана, предлагао старој (није добра, али је, барем, опозициона, што у овој ситуацији није мала ствар) Демократској странци да заједно с напредњацима „преузме одговорност” (како се то данас еуфемистички вели за стратешко запоседање фотеља) за реформски пут Србије. Благо грађанима с оваквим реформаторима и борцима против криминала!
Наиме, СПС је добар био прво демократама, док је Мики Ракић координисао службе безбедности, а добар је био и биће и СНС-у након избора, док Аца Вучић то исто чини. Истовремено, таблоиди (с којима, наравно, Вучић нема ништа) разапињу Дачића на крст. Сам Дачић, односно његови социјалисти, куне се у Вучића и са великих паноа вели: „Дачић.” Похвалио се пре неки дан, јавно, да је оно „И ТАЧКА”, Чеда Јовановић од њега „дрпио”. Ето, кад ту маркетиншку мудрост виспрени Житорађанин, који је „један од нас”, није на време патентирао… И ТАЧКА.
Разуме се, Млађан Динкић је на власт већ више од десет година претплаћен. Ако му грађани дају поверење, биће и он уз мудрога Вођу. Србима и Србији је потребно сагласје политичара за спровођење реформи, само то аутор овог текста не разуме. И ТАЧКА. Дачић. Чеда. Борис. Динкић не каже „тачка”, он каже да „зна ММФ као злу пару”, и вели да би правио од паприка ајвар. Одлична идеја, али шта му је сметало да је оствари у протеклих десетак година?
Сам Александар Вучић убеђује да су сви други уз „тајкуне”, а једини се он наводно бори против тајкуна. Занимљиво, нарочито у светлу чињенице да су му двоје Карића на изборној листи. Шта, пак, рећи о разним другим напредним богаташима? Зар грађани заиста нису уочили ко има највише реклама, (не)закупљених минута на свим могућим телевизијама, насловних страна у свим могућим новинама, паноа итд? Такође, зар грађани не увиђају ко уређује таблоиде и електронска средства масовног општења и кога се новинари у Србији плаше? За све то потребни су, уз моћ, и новац. Откуд они долазе? Од фризираних рачуна за струју и инфостан? Од богаташа?
Плута Београд на води, баш као и цела Србија. Не смеју потонути. Не сме бити тачка!
(Политика)
