Прочитај ми чланак
Вероватно је и да се борба против корупције и разна хапшења последњих месеци, која су оставила најјачи утисак на испитанике, доживљавају као нека сатисфакција за лош живот, каже Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”
Колико се за последњих годину дана променила политичка сцена, толико се променила и популарност појединих политичара, али и оцене рада председника државе и чланова Владе Србије.
Ипак, ово последње није баш за поређење, будући да се истраживање јавног мњења које смо објавили пре тачно годину дана односило на последњу годину владе Мирка Цветковића и, како се испоставило, крај мандата шефа државе Бориса Тадића, а ова анкета разматра прву годину нове владе и новог председника Србије Томислава Николића, који је добио просечну оцену 3,9. Тадић је пре тачно годину дана био оцењен са 2,8, што је (уз полицију) био и најбоље оцењени рад једне државне институције.
Тајминг овог истраживања, међутим, иде наруку актуелној влади Ивице Дачића. „Око 90 одсто онога што је сада лоше и даље се приписује бившој влади, а све оно што је добро 100 одсто иде у корист ове владе”, истиче Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, која трећу годину заредом за „Политику” испитује расположење јавности Србије на крају године.
Пре годину дана Тадић је био први у категоријама политичара који су оставили најјачи позитиван али и најјачи негативан утисак, а Николић је био одмах иза њега. Сада је на првом месту „позитивне” колоне лидер Српске напредне странке Александар Вучић, а на челу најнегативније оцењених је Чедомир Јовановић, лидер Либерално демократске партије.
„Прошле године је бирачко тело било више поларизовано, углавном се опредељивало према Демократској странци и СНС-у, па је било или за или против. Сада се све то доста измешало. Поред тога, онима који су на власти по аутоматизму иде набоље, а наравно, повукли су и неке потезе популарне у народу”, објашњава Пејић.
Ту је и по(р)ука за све политичаре: брзо падају у заборав. Тадић је најочигледнији пример. Он више није чак ни омражен, колико је пао у заборав, указује Пејић. И то је најбољи сигнал осталима да се не заносе тренутним резултатима и да не спавају на ловорикама.
Према истраживању обављеном од 15. до 26. децембра, на узорку од 1.250 испитаника, чини се да већини грађана није много стало до нових избора о којима се „шапутало“ последњих дана 2012. На питање да ли бисте гласали ако би се у 2013. години одржали ванредни избори, 42 одсто анкетираних рекло је „да”, 36 одсто је одговорило одрично, а 22 одсто њих није сигурно.
Судећи по проценама како ће живети у 2013. години, чини се да су грађани нешто оптимистичнији него када смо их питали за 2012. Али и овде је реч о тајмингу истраживања – нова власт је донела и нова, већа очекивања. Али та очекивања могу да буду велико оптерећење, јер кад је „лествица“ више подигнута свако разочарања може скупље да кошта владајућу коалицију.
Када је реч о појединим аспектима државне политике, чини се да су грађани најзадовољнији борбом против корупције. Вероватно је и да се борба против корупције и разна хапшења последњих месеци која су оставила најјачи утисак на испитанике, доживљавају, како каже Пејић, као нека сатисфакција за лош живот. Јер, кад видите како грађани оцењују економску политику владе – видите где је проблем.
А тај проблем се изгледа све више одражава и на друго велико искушење сваке власти у Србији – питање Косова и Метохије. У том сегменту државне политике, заправо, није јасно шта се дешава.
„Не постоји нека јединствена политика – Дачић има једну, Николић другу, Вучић ћути, међународна заједница пласира треће, а људи од свега тога не знају ни 50 одсто. И нормално да влада једна конфузија”, оцењује директор агенције „Фактор плус”.
Када се виде очекивања у вези са КиМ у 2013. години, па и проценат оних који би мењали Устав Србије (и избацили преамбулу), чини се да се Срби „хладе” према том државном и националном питању.
Трећина испитаника (33 одсто) мисли да се може добити само аутономија за Србе на северу покрајине у оквиру независног Косова, 21 одсто очекује даље учвршћивање независности Косова, а 11 одсто – поделу Косова. Неки мисле да ће Београд морати да призна независност Косова (седам одсто), повратак КиМ под суверенитет Србије очекује шест одсто анкетираних, њих пет одсто мисли да ће се применити модел две Немачке, а четири одсто каже да ће бити сукоба на Космету. Преосталих 13 одсто испитаника очекује „нешто друго”.
