Прочитај ми чланакЈелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), оцењује да нема идеалног решења за Косово. Ипак, у разговору за Курир каже да у начелу подржава предлог српског председника о разграничењу, истичући да Срби на КиМ тиме не би били на губитку. Како наводи, разграничење треба да приближи Србе и Албанце, а не да их раздваја.
Како видите предлог о разграничењу са Албанцима који је изнео председник?
– Председникова идеја о разграничењу је још увек недовољно разјашњена, али је у начелу разумем и подржавам. Могу да схватим да не може да изнесе све карте због преговарања. Међутим, морају се већ сада давати назнаке вредносних и спољнополитичких принципа по којима би то разграничење требало да иде, а већ је било пропуста. Иначе, ЦЕАС је пре месец и по објавио студију „Прича са западне стране“, у којој кажемо да је „корекција административне линије између Косова и Србије, али само мање-више дуж линије четири општине на северу (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), можда једино оствариво и најмање лоше решење“. Такође, ја бих ово звала успостављањем демаркације са Косовом, дакле, не са албанским народом, него са Косовом као једном административном целином. Корекција административне линије, дакле, и не по етничком принципу, већ практичном. Шта да Србија, ако има простора за компромис, да тражи? Приштину?
Како би се разграничење одразило на Србе?
– У причи о корекцији административне линије нико не заговара било какво насиље, цела идеја је да ово буде продукт договора. Ако дође као продукт договора, онда не видим зашто би то ишта било страшније од 2008, када је Косово то урадило унилатерално. Нисмо имали тада никакве егзодусе о којима сада Сава Јањић прича… Зашто бисмо онда сада као резултат споразума имали егзодус? Нико не би ваљда смањио права Срба загарантована Ахтисаријевим планом.
Не би се, дакле, дизали зидови и не би дошло до сукоба Срба и Албанаца?
– Историчар Пеђа Марковић – иако се често не слажем са њим, а поготово не око ћосићевских аргумената – рекао је да разграничење треба да буде врло постепено. Српске општине морају да имају Заједницу српских општина, али шта може да се понуди заузврат? Због специфичности, може се можда понудити заједница албанских општина на југу Србије, а иначе сам против тога да се општине у Србији уводе у игру са косовске стране због начина на који је покојни Ђинђић све како треба урадио са побуном УЧК, све супротно Милошевићу, због кога смо кажњени око Косова. Идеја разграничења није да се на Ибру подигне зид, већ да оба ентитета иду у евроинтеграције, да има мање тензија, свађа, да се лакше крећу људи, роба, услуге… Разграничење треба да нас приближи, а не да нас раздваја.
Шта мислите о предлогу председника РС Милорада Додика да Србија тражи четири општине са севера КиМ, да се разграничи, да дефинише национални циљ?
– Додик, по мени, тренутно наноси штету идеји званичника Србије, и то захтевима да се у решење Косова на било који начин „уграђује“ РС, и од њега се треба дистанцирати. Добровољни споразум Тачија и Вучића о Косову који би појачао ЕУ интеграције, као и подршка међународне заједнице том решењу могли би да утичу да се бирачи у РС отргну од Додика и да РС престане да блокира БиХ, те крене пут евроинтеграција пратећи Србију… ЕУ и САД би мало ризиковале овим, а доста би добиле.
А да ли вам се чини као да се и став светских сила мења по питању Косова, да нису више искључиви као раније?
– Чини ми се да Москва није срећна идејом корекције. И немачка канцеларка Ангела Меркел то мора да има у виду, да и она буде флексибилнија и креативнија. Србија је, нажалост, прилично скучена у могућности избора. Стога, међународна заједница мора да буде коректна. Јер, шта сад имамо од ње? Кажу: „Решење треба да буде флексибилно и креативно и да не изазове сукобе у региону“, а кажу и „Нека буде како Меркелова каже“. Па не може тако да се понаша, има других који могу и треба да се баве превенцијама потенцијалних сукоба у региону.
На крају, колико је извесно да смо коначно на корак од решења за питање Косово?
– Тешко питање. Сигурно је да нема идеалног решења. А занимљиво је да сад одједном многи нон-стоп питају шта ће бити с људима који тамо живе. Легитимно. Али, шта је са нама осталима свих ових година. Важно је да већинска Србија, у којој живе и многе етничке мањине, из ове приче не изађе са одијумом према Западу…
КОСОВО ДАНАС
НИ ЦРНА РУПА, НИ ИДЕАЛНО МЕСТО
Косово, десет година након једностраног проглашења независности, видите као…?
– Није таква црна рупа како га поједини коментатори са деснице и Руси описују, али није ни тако идеално и невино како га описују неки други.
ДАЧИЋ: Албанцима ће се испунити жеље „кад на врби роди грожђе“ https://t.co/JwZsqAQGyo
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 21, 2018
О КРИТИКАМА
НЕПОЗНАВАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Како видите критике на рачун државног врха који учествује у преговорима о Косову?
– Неки говоре како Вучић нема морално право да преговара о Косову… Па то је елементарно непознавање демократије, увреда свих бирача који су учествовали на изборима, увреда изборног процеса… А да ли се мени и другима свиђа све у вези са преговорима или не, то је нешто друго.
