Прочитај ми чланакХрватски медији значајну пажњу посветили су данашњем трилатералном сусрету на врху и шефова дипломатија БиХ, Србија и Хрватске у Мостару, а из кабинета хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић кажу да теме нису унапред прецизно дефинисане, али да је ипак реч о "важном састанку који ће допринети учвршћивању односа трију држава и наставити замах у билатералних односима".
На мостарском „мини самиту“, првом од 2012. године састаће се трочлано Председништво БиХ, Драган Човић, Младен Иванић и Бакир Изетбеговић и председници Србије и Хрватске, Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић.
CC0 / marijanana
Након званичног сусрета шефова трију држава и радног ручка, биће одржан заједнички састанак са шефовима дипломатија БиХ, Србије и Хрватске.Игором Црнадком, Ивицом Дачићем и Маријом Пејчиновић Бурић, која је јуче допутовала у Мостар.
Она је уочи трилатерале на врху поручила да је циљ тог сусрета погурати заједнички рад за добробит све три државе при чему је кључан европски пут Србије и БИХ на којем Хрватска може и жели да помогне.
ОДБИО УЛОГУ: Раде Шербеџија не жели да глуми злочинца ОВК Адема Јашарија! Ево зашто https://t.co/dCklVANUic
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 5, 2018
Ријечки Нови лист пише, позивајући се на своја сазнања, да хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић од сусрета очекује нагласак на привредној и прекограничној сарадњи.
„Стабилни односи са суседима, на начелнима равноправности и међусобног поштовања, важна су саставница хрватске спољне политике“, подсећају на Пантовчаку, додајући да ће „наставак развијања односа са суседима у духу узајамног разумевања и отвореног дијалога допринети решавању отворених питања и развијању наших односа у позитивним смеру“.
Подсећајући да су БиХ и Србија важни трговински партнери Хрватској, из кабинета хрватске председнице наводе да је Хрватска 2016. била први спољнополитички партнер БиХ, те да је укупна робна размена са Србијом порасла са 1,02 милијарде евра у 2016. на 1,15 милијарди у првих једанаест месеци 2017. године.
Због свега тога, на Пантовчаку сматрају да Хрватска може бити задовољна билатералним привредним односима.
Констатују да су привреде Хрватске, Србије и БиХ „комплементарне на многим подручјима“, али је, сматрају треба оснажити „ка сложенијим облицима сарадње, пре свега у подручју индустрије и заједничким наступима на трећим тржиштима, чиме можемо ојачати њихову конкурентност, а тиме и изгледе за опстанак на захтевном европском и глобалном тржишту“.
Лист подсећа да су се, након последње трилатерале на Јахорини, у Мостару 2014. састали тадашњи председници Хрватске, Србије, Црне Горе и БиХ потписали Декларацију о потрази за несталима, али је од три члана Председништва БиХ на том састанку учествовао само бошњачки члан.
После тог сусрета, трилатерални сусрети држава бивше СФРЈ на врху до данас нису одржавани.
