Pročitaj mi članak
Хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић изјавила је да Србија и Хрватска као никада до сада интензивно сарађују на решавању конкретних питања прошлости, али и будућности, што је потврдила и њена посета Београду у петак.
(Бета)
У интервјуу агенцији Бета, она је оценила да сва отворена питања, попут међусобних тужби за геноцид и границе на Дунаву, две земље могу решити директним разговорима и истакла да у њиховом решавању Загреб неће користити чланство у Европској унији.
„Мислим да је сарадње Србије и Хрватске у овом трентку врло интензивна и врло оперативна. Дакле, није парадна, него је радна. У смислу да се дефинишу стварне потешкоће или стварни заједнички пројекти или циљеви. И онда се покушава наћи начин како да се то или реши или постигне”, рекла је Весна Пусић.
Шефица хрватске дипломатије наводи да се разговара о читавом низу конкретних питања, од тема окренутих ка будућности попут реформе правосуђа, пошто Србија приступне преговоре треба да почне том облашћу, па до решавања питања из прошлости.
„Мислим да у том смислу никада нисмо до сада имали тако интензивну радну, оперативну сарадњу у ресавању конкретних питања”, рекла је Весна Пусић.
Она је оценила и да се сада другачије гледа на односе две земље пошто сусрет високих званичника више није сензација. „Данас више нико не пада у несвест зато што смо се сусрели, већ питају, добро, ок, сусрели сте, али шта сте радили”, рекла је Пусићева.
Хрватска министарка поново је изразила наду да ће питање међусобних тужби за геноцид бити решено.
„То је нека врста одговорности политичара ове генерације према следећој генерацији, да покуша последице ратова решити у нашим животима, у нашој генерације а не препустити то још једној генерацији”, рекла је Весна Пусић.
Према њеним речима, улазак Хрватске у ЕУ 1. јула неће утицати на питање повлачења међусобних тужби за геноцид пред Међунаордним судом правде, већ да то зависи од решавања питања несталих, сарадње у процесуирању ратних злочина и повратка културног блага.
Истакла је, међутим, да су разговори у петак са српским званичницима у Београду показали „стварну жељу и напоре да се те теме реше”.
„У том случају, Хрватска би прихватила да се на дневни ред стави разговор о међусобном повлачењу тужби”, рекла је Пусићева и истакла да је „питање несталих (којих још има око 1.700) пресудно јер је то право људско питање”.
Према речима хрватске министарке, сарадња у процесуирању оптужених или осумњичених за ратне злочине који су на територији једне или друге државе – напредује.
„Што се Србије тиче, ту је кључно питање пензија де факто хрватских држављана који данас живе у Србију и који у једном раздобљу нису добијали пензије које су заслужили у Хрватској. У овом тренутку Хрватска издаје нешто преко 41.000 пензија људима у Србији. И сад од те евиденције некако треба кренути”, рекла је Пусићева.
Хрватска и Србија пре неколико су месеци формирале мешовиту комисију за решавање отворених проблема. Пусићева је рекла да та комисија ради на три групе проблема – питањима заосталим из времена рата, економској сарадњи и могућности ублажавања ситуације са ЦЕФТА споразумом, као и на сарадњи на европским темама и европској будућности региона.
Весна Пусић је рекла да се још не може проценити колико ће излазак Хрватске из ЦЕФТА споразума, због уласка у ЕУ, утицати на трговинску размену две земље.
„Зависно од тога какав се споразум ту постигне, тако ће и то утичати на нашу размену”, рекла је хрватска министарка, али и нагласила да Србија и Хрватска имају могућност заједничког наступа на трећим тржиштима због чега је у интересу обе земља да економска сарадња буде што боља и са што мање препрека.
На питање да ли ће Хрватска користити чланство у ЕУ као преимућство у решавању границе на Дунаву, Весна Пусић је кратко одговорила „не” и истакла да има велико поверење у билатералне разговоре.
„Питање границе Хрватске и Србије ће се решавати. У овом тренутку имамо два споразума пред собом која не прејудицирају решавање питања граница. Морамо договорити уговор о пограничном промету и уговор о граничним прелазима”, рекла је она и изразила уверење да ће питање прекограничног промета за људе из области уз границу бити решено током лета.
На питање о састанку председника Хрватске Ива Јосиповића и председника Србије Томислава Николића, хрватска министарка је рекла да ће се они сусрести на обележавању уласка Хрватске у ЕУ 30. јуна у Загребу, али да то неће бити класичан билатералан састанак.
„Када ће бити баш први класични билатерални сусрет, видећемо. Ја заиста не знам. У међувремну, Хрватска и Србија веома живахно сарађују на низу тема и то не баш савим лаганих. Сусрели су се премијери, сусрели су се потпредседници влада. Сусрели су се министри спољних послова и министри правосуђа”, додала је Весна Пусић.
Она је рекла да је за Хрватску током приступних преговора са ЕУ највећи изазов било правосуђе. На основу хрватског искуства, оценила је да је добро што Србија треба да крене баш од тог поглавља, истичући да у томе она може искористити нека хрватска решења.
„Највећи изазов без икакве дилеме је правосуђе и реформа правосуђа, јер за то не постоји нека правна тековина ЕУ. Нама су рекли ‘ви морате имати транспарентни начин бирања судија и унапређивања судија, али како, то измислите сами, а ми ћемо вам рећи је ли то добро или није’“, рекла је шефица хрватске дипломатије.
Правосуђе је у темељу „масе ствари” – инвестиционе климе, слободе кретања људи, капитала, конкурентности, људских права. „Многе ствари које су саставни део неких других поглавља, на крају вам заврше, падају или стоје на правосуђу. С тог становишта, добро је да радите правосуђе од почетка”, рекла је Пусићева.
На питање да ли су затварања поглавља о владавини права и правосуђу била повезана с процесом против бившег хрватског премијера Ива Санадера, пошто су се догодили отприлике у исто време, Весна Пусић је одговорила негативно.
„То са самом реформом правосуђа није имало веза, али јесте имало везе с утиском у хрватском друштву. Зато што је унутар хрватског друштва владао прилично циничан став према реформи правосуђа и борби против корупције, с идејом настрадаће ситне рибе, али крупне нико никада неће ни погледати”, рекла је хрватска министарка.
Она је додала да је чињеница да је та тема отворена променила став у јавности ка томе да се „нико не може сакрити од правосуђа без обзира како високо био”.
