Прочитај ми чланак

ГРАЂАНИ ЕУ НАС НЕ ЧЕКАЈУ РАШИРЕНИХ РУКУ: Шта све открива анкета Европске комисије

0

Партијама највише верују Холанђани и Швеђани, 44 одсто и 41 одсто, а најмање Грци, Шпанци и Французи, где је тај постотак једноцифрен

Већина грађана ЕУ противи се проширењу Уније новим чланицама, док у земљама кандидатима преовладава подршка чланству, показује истраживање Еуробарометар.

Истраживање које је спровела Европска Комисија, у које је укључено и пет земаља кандидата за чланство у ЕУ, показало је да већина грађана Србије, 42 одсто, сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар.

Да би чланство било лоше за Србију мисли 22 одсто, док 28 одсто мисли да то није ни добро ни лоше.

У Албанији је чак 93 одсто учесника анкете оценило да би чланство било добро, а свега један одсто има негативан став.

У осталим земљама са статусом кандидата, чланство у ЕУ позитивним сматра 58 одсто Македонаца, 45 одсто Црногораца и 35 одсто Турака.

На питање да ли мисле да би њихова земља имала користи од чланства у ЕУ, у Србији је 56 одсто грађана одговорило позитивно, а 29 одсто мисли да то не би био случај.

У самој ЕУ, међутим, проширење новим чланицама у наредним годинама подржава 43 одсто грађана, а против је 45 одсто.

Гледано појединачно по чланицама, проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто).

Највећи противници су Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто).

Упитани који је највећи изазов са којим се њихова земља суочава, највише грађана Србије, њих 39 одсто, сматра да је то економска ситуација, а за њом, са по 24 одсто, следе криминал и раст цена и животних трошкова.

Истраживање које спроводи Европска комисија и које је објављено 21. децембра, показало је да је на нивоу 28 земаља чланица ЕУ, 47 одсто грађана склоно да верује штампаним медијима, 46 одсто им не верује, док је седам одсто неопредељено.

У Србији, међутим, 28 одсто грађана верује тим медијима, док им 62 одсто не верује, а 10 одсто је неодлучно.

У случају радија просек оних који верују том медију на нивоу ЕУ износи 59 одсто, а за телевизију је 50 одсто.

У Србији радију је склоно да верује 33 одсто, а телевизији 42 одсто грађана.

Истраживање је показало да највеће поверење у медије, од чланица ЕУ, имају скандинавске земље, Холандија, Немачка и Аустрија, а најмање Грчка, Бугарска, Кипар, али и Велика Британија, где штампаним медијима верује само 28 одсто грађана.

У области информисања, најмање поверење у ЕУ уживају интернет, са 32 одсто, и друштвене мреже са свега 19 одсто, али је тај постотак у Србији виши и износи 35, односно 25 одсто.

Када је реч о политичким партијама, ни у земљама чланицама ни у земљама кандидатима то поверење не прелази 50 одсто, при чему је просек на нивоу ЕУ 18 одсто, а у Србији 13 одсто.

Партијама највише верују Холанђани и Швеђани, 44 одсто и 41 одсто, а најмање Грци, Шпанци и Французи, где је тај постотак једноцифрен.

Националним владама у 28 чланица ЕУ у просеку верује 35 одсто грађана, а не верује им 59 одсто.

У Србији влади верује 37 одсто учесника анкете, 55 одсто јој не верује, а 8 одсто је рекло да не зна.

И док у ЕУ готово исто поверење, односно неповерење као и влада уживају и национални парламенти, у Србији поверење у народне посланике има 28 одсто грађана, а 63 одсто им не верује.

На питање „шта за вас лично значи ЕУ“, на које је било могуће дати више одговора, у земљама Уније за већину грађана то су били одговори „слобода путовања, школовања и запослења било где у ЕУ“, „мир“, „евро“ и „културна разноликост“.

У Србији су за учеснике анкете најбитнији разлози били слобода путовања и рада у ЕУ, економски просперитет и већи утицај у свету.

Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ, у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, и у непризнатој Турској републици северни Кипар.

                           ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!