Изненадно јучерашње одлагање званичне посете Томислава Николића Сарајеву прва је видљива последица све осетљивијих односа власти у БиХ и Србији, а уочи обележавања 20. годишњице злочина у Сребреници. Било је планирано да председник Србије у прву званичну посету БИХ од када је изабран отпутује 16. јуна, али је јуче у његовом кабинету речено да се посета „по свему судећи одлаже“.

Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић предложио је шефу српске државе да се посета одложи како би била одржана „у повољнијим политичким околностима“. А околности су такве да се већ данима у медијима и јавности две суседне државе баве писањем резолуције о Сребреници која ће бити предложена на усвајање СБ УН и недавним хапшењем Насера Орића, ратног команданта бошњачких јединица у западној Босни.

Од Руса зависи?
Министар Дачић је најавио да ће од данас кренути у консултације са осталим чланицама Савета безбедности о резолуцији. Кључно је да ли ће Србија недвосмислено затражити од Русије да њен представник у СБ стави вето на предложени текст. Москва се до сада није изјашњавала, а да жели да стави на знање колико је потребна Београду, показује и одлука да по први пут амбасадор Русије у БиХ на недавној седници Савета за спровођење мира није издвојио мишљење по питању квалификације „геноцид у Сребреници“.
Председник РС Милорад Додик је већ најавио да ће од Русије затражити да блокира усвајање резолуције.

Јавност и политичари у Србији оба догађаја, и писање резолуције и неочекивано привођење Орића у Швајцарској по српској потерници, доводе у везу константних притисака на Београд. Отуд и не чуди што је шеф српске дипломатије Ивица Дачић на конференцији за медије у недељу пребројавао реч „геноцид“ у тексту резолуције коју је Србији доставили мисија Велике Британије при УН.

– Наводно је циљ резолуције процес помирења, али у тексту се на 20 места помиње геноцид, а на једном месту помирење – рекао је Дачић.

Он је најавио да ће Србија у наредним данима „пажљиво размотрити текст резолуције и руководити се националним интересима, не доводећи у сумњу опредељење за кажњавање и санкционисање ратних злочина“. Нацрт резолуције састоји се од преамбуле, општег дела и 13 тачака које се односе на Сребреницу. Позивајући се на дипломатске изворе, београдски медији тврде да се у деветој тачки наводи: „Апелује се на све државе (на свету) да развијају образовне програме који ће усадити у будуће генерације лекције које су научили из прошлих геноцида“.

У преамбули предлога резолуције стоји тврдња да су „десетине хиљада жена и девојака, људи и дечака биле жртве сексуалног насиља током сукоба у БиХ, укључујући Сребреницу“. Истовремено се српске жртве у БиХ не помињу ни на једном месту, али се резолуција позива на пресуде у Хагу у којима се говори о геноцидном акту у Сребреници који су починиле снаге Републике Српске.

Бивши представник Србије у УН Владислав Јовановић сматра да су резолуција и Орлићево хапшење део притиска на Србију јер је Београд одбио да учини уступке у вези са Косовом и захтевима да се дистанцира од Републике Српске.

– Да запад заиста жели помирење, геноцид не би био толико пута поменут – примећује Јовановић.

За разлику од српског колеге који тврди да се реч геноцид помиње 20 пута, министар спољних послова БиХ Игор Црнадак (из партије Младена Иванића) каже да се у британској резолуцији она помиње 11 пута. Али и је и Црнадак, као и Дачић резервисан према правим намерама предлагача, процењујући да ће резолуција „у БиХ донети само нове поделе“.

– Свима који су страдали у Сребреници треба да се ода почаст, јер оно што се тамо десило више се никад не сме поновити. Међутим, разне резолуције у време кад покушавамо да БиХ усмеримо ка будућности, крајње су рискантан потез. За мене је много корисније и искренији начин одавања почасти жртвама да живот у БиХ свима учинимо бољим, него да се вечно такмичимо резолуцијама и тешким речима – рекао је Црнадак.

Расиму врућ кромпир

Ко ће од српских званичника отићи у Поточаре да се поклони сребреничким жртвама још увек није одлучено у Немањиној 11. Као могуће решење помиње се министар Расим Љајић.

– Сматрам да неко у име владе треба да иде, посебно зато што ће све земље региона имати тамо свог представника, па би било лоше да само из Србије нико не дође – рекао је раније Љајић.

Према Дачићевим речима, позиви из Сарајева упућени су председнику Николићу и премијеру Вучићу.

(Вести онлајн)

Ознаке: вето, Ивица Дачић, Милорад Додик, Русија, Сребреница, Томислав Николић