ГДЕ СУ И ШТА РАДЕ ПОЛИТИЧАРИ са црне листе ЕУ из 2000. године?

07:45 04.11.2016.

НИШ - Од оних који су одавно покојни, преко пензионисаних, па све до оних који нас сада воде ка Европској унији. Тако укратко изгледа садашњост тадашњих функционера СПС-ЈУЛ-СРС којима је улаз у ЕУ био забрањен, а међу којима су и јужњаци.

НИШ – Од оних који су одавно покојни, преко пензионисаних, па све до оних који нас сада воде ка Европској унији. Тако укратко изгледа садашњост тадашњих функционера СПС-ЈУЛ-СРС којима је улаз у ЕУ био забрањен, а међу којима су и јужњаци.

Безмало 20 година је прошло откако је Савет Европске уније саставио прву листу људи блиских тадашњем председнику СР Југославије Слободану Милошевићу, којима је забранио улаз у земље Европске уније.

Ако се изузму чланови најуже Милошевићеве фамилије, међу првима који нису могли да путују по Европи су били његови најближи сарадници и чланови Владе Мирка Марјановића.

Фото: ФоНет

Међу њима су они који данас предводе европске интеграције Србије – од садашњег премијера Србије, а тада министра информисања Александра Вучића, преко тада портпарола СПС, а данас председника те партије и министра спољних послова Србије Ивице Дачића, до тадашњег вицепремијера, а данас председника Србије Томислава Николића.

На том списку од преко 1.300 људи, највећим делом кадрова СПС, ЈУЛ и Српске радикалне странке, било је и много функционера са југа Србије. Од највиших државних функционера попут Врањанца Драгомира Томића, тада потпредседника Владе, и Нишлија Зорана Красића, тадашњег министра трговине, и Братиславе Бубе Морине, тада министарке за избеглице, преко „привредника“, директора разних државних банака и фабрика, до оних којих су потписани само политичким функцијама.

Фото: Александар Јовановић

Многи од њих данас нису живи, неки су у пензији, али има и оних који су још у политици, па и на високим функцијама.

Још се држеИако многи тврде да су тек годинама касније сазнали да су били на „црној листи“, сви тврде да у ствари никада нису имали проблем да путују по Европи.

Тадашњи председник Општине Дољевац, а сада већ дугогодишњи начелник Нишавског округа Александар Цветковић (СПС) каже да током забране скоро нико није ни могао да путује у ЕУ.

– Пазите, у то време нисмо могли ни да изађемо из земље. Имали смо санкције и скоро да нико од нас није ни путовао. Ја сам први пут путовао у Грчку, али тек неколико година касније и нисам имао проблем да добијем визу – каже Цветковић.

Неки, попут тадашњег помоћника министра грађевине, а затим донедавно председника нишког СПС Славољуба Влајковића, тврде да нису тада ни знали да су били на листи.

Gde su i šta rade političari sa „crne liste“ #EU iz 1999/2000. godine?#Pamtimo https://t.co/3Y5YjLbq6x

— Južne vesti (@juznevesti) November 3, 2016

– Ја са случајно сазнао да сам на том списку, а никада, али баш никада нисам имао проблем да путујем – каже Влајковић.

Да чак ни у то време није имао проблеме са путовањима каже и тадашњи директор Дуванске индустрије Ниш Зоран Аранђеловић, данас професор Економског факултета.

– Ја сам нон-стоп путовао, јер је Дуванска индустрија била таква да је морало да се путује. Чак ни тада ме нису враћали. Како и зашто, не знам. Да ли је то био само пуцањ у празно, не знам. Али, знам да су неке враћали – каже Аранђеловић.

Још једна ствар која спаја људе са листе је и тврдња да не знају зашто су се на њој нашли.

– Верујте да немам појма. Ја тада нисам био у врху политичке власти. Дуванска индустрија је ипак била бизнис – каже Зоран Аранђеловић.

Александар Цветковић, његов партијски „колега“ из СПС, каже да ни он не зна који су били критеријуми за састављањ листе. Он сумња да су списак састављали лидери тадашње опозиције.
– Знате ко је правио ту листу за Ниш? Зоран Живковић. На којој сам ја то функцији био на светским токовима? Стварно ми није било јасно. Али њему то тако било при руци, да се игра људским судбинама – каже Цветковић.

Од црне листе ЕУ до „европејаца“

За тадашњег потпредседника Скупштине Србије и функционера Српске радикалне странке Драгољуба Стаменковића, коме је такође био забрањен улаз у земље ЕУ, није изненађење то што Србију ка Европи данас воде управо они који су крајем деведесетих били у врху „црне листе“ Европске уније.

– Ако проблем не можеш да решиш са мало пара, можеш да га решиш са много пара. Тако ја видим ове што су променили мишљење, тада били на једној страни и били против Европске уније, а сада су „ЗА“ Европску унију. Мали број поштује своју реч од тада – каже Стаменковић.

Непрецизни подаци у листи

Сама листа, до које су новинари Јужних вести стигли претрагама архива Европске уније, углавном садржи штуре податке о особама чија се имена на њој налазе.

Уз изузетак јавних функционера, где се наводе име, презиме и функција, у великом броју случајева се наводе уопштене дефиниције. Тако се на листи нашао „Драган Станковић, Лесковац – правосуђе“, „Зоран Благојевић, Ниш – правосуђе“ или „Костић Драган, др – члан дирекције ЈУЛ“. Осим што је могло да створи проблеме „обичним грађанима“ који се тако зову и презивају, данас отвара простор за нагађања о коме се заправо радило.

Актуелни директор Регионалне привредне коморе у Нишу и дугогодишњи директор „Слободне зоне“ у Пироту др Драган Костић, тврди да није реч о њему, већ о бившем министру енегетике.

И донедавни високи функционер СНС, а раније СПС, пензионисани војни генерал Момир Стојановић, тврди да није његово име било на списку.

– Не. Никада ја нисам био командант неке јединице у Гњилану, нисам ни био на тој листи – каже Стојановић.