Прочитај ми чланакТоком прошле године држава је из буџета потрошила 122 милијарде динара (више од милијарду евра) нетранспарентно преко текуће буџетске резерве, наводи Фискални савет у Оцени завршног рачуна буџета за 2022. годину.
За половину су објављене одлуке у Службеном гланику, али друга половина или чак 500 милиона евра, наводи Фискални савет, је потрошена под ознаком поверљиво и не зна се ко је и на шта потрошио.
„Основни проблем је то што су ове процедуре далеко мање транспарентне од процедура по којима се усвајају буџет и ребаланс, па самим тим и пролазе много блажи степен контроле.
За употребу текуће резерве, заправо, потребно је само да Влада донесе решење на седници, док трошењу из буџета и ребаланса легитимитет даје Народна скупштина“, напомиње се у извештају Фискалног савета.
Средства потрошена преко текуће буџетске резерве у 2022. практично су двоструко већа од максимума на који указује Закон о буџетском систему.
„Наиме, чланом 69 Закона о буџетском систему прописан је максимални износ који може бити опредељен на име текуће буџетске резерве и он износи “највише четири одсто укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину“.
Износ од четири одсто прихода и примања од продаје нефинансијске имовине у Закону о буџету за 2022. годину преводи се у око 60 милијарди динара, док је текућом буџетском резервом у 2022. години прерасподељено преко 120 милијарди динара“, наводи се у оцени Савета.
Од милијарду евра потрошених преко текуће буџетске резерве чак половина је имала ознаку поверљиво, али свега 2,5 одсто је потрошено у сектору безбедности.
„Преосталих 97,5 одсто, или преко 59 милијарди динара, прерасподељено је између органа ван безбедносног сектора, тј. у оквиру различитих министарства, Владе, управних округа и др. чија је делатност по дефиницији јавна“, сматрају у Фискланом савету.
Према њиховој анализи око 100 милиона евра је потрошено за набавку енергената на међународном тржишту.
Нешто више од 30 милиона евра су повезали са ванредним пребацивањем новца Републичкој дирекцији за робне резерве како би се интервентно попуниле робне резерве.
„Убедљиво највећи део остаје потпуна непознаница; конкретно, за преосталих скоро 44 милијарде динара (око 370 милиона евра) на основу информација из Завршног рачуна не може се ући ни у какав траг у које области су отишле и за које намене. За највећи део, заправо, не може се чак утврдити ни који буџетски корисник их је реализовао, пошто су буџетски корисници који су учествовали у трансакцијама генерички названи „Органи државне управе, управни окрузи и Влада“, без икакве ближе одреднице“, закључује Савет уз питање које то трансакције јавне управе које нису усмерене на сектор безбедности могу да се класификују као строго поверљиве.
Осим тога, Савет оцењује да завршни рачун за 2022. годину указује на озбиљне пропусте у планирању буџетских расхода.
Према њиховој оцени, расходи су пробили иницијални буџетски оквир за чак 262,2 милијарде динара (што је преко 2,2 милијарде евра). Ово је одстушање од 15 одсто од оригиналног буџета, највећим делом због тога што су нето буџетске позајмице извршене у износу који је био 15 пута већи од планираног.
„До овако великог пропуста дошло је због тога што Влада буџетом за 2022. уопште није била предвидела издатке за покривање губитака и Србијагаса и ЕПС-а, што је била једна од главних критика Фискалног савета на тај документ. Поред тога, извршење појединих расхода знатно је пробило буџетски оквир због тога што су накнадно усвајане фискалне мере мимо стандардних процедура, при чему су нове мере у области популационе политике најављене свега пар дана након што је усвојен буџет за 2022. годину“. наводи се у Оцени завршног рачуна.
Нето буџетске позајмице су планиране на 13 милијарди, а остварене у висини чак 202,2 милијарде динара.
Овде је обухваћена државна помоћ Србијагасу и ЕПС-у од скоро 190 милијарди динара (1,6 милијарди евра).
Такође, Влада је недуго након усвајања буџета за 2022. годину донела низ фискалних мера којим је мимо плана предвиђено трошење око 50 милијарди динара. Ови трошкови су укључени у буџет тек ребалансом буџета крајем 2022. године.
И на расходној страни Савет је уочио значајна одступања у појединим деловима буџета.
То се пре свега односи на пројекте заштите животне средине који нису реализовани како је планирано.
За пројекат „Чиста Србија“ планирано је 12,5 милијарди динара, а потрођно је свега 4,7 милијарди или 38 одсто.
Тај план је обухватао изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, канализационе мреже и депонија са третманом чврстог отпада у 69 јединица локалне самоуправе.
И други програми везани за екологију нису реализовани у износу који је планиран.
И код саобраћајне инфраструткуре забележено је мање трошење средстава него што је планирано.
Рецимо за пројекат изградње обилазница и тунела на ауто-путевима је потрошено 1,2 милијарде динара од планираних четири милијарде. На изградњу деонице аутопута Ниш-Плочник потрошено је шесто милиона од планираних 4,1 милијарду динара.
За шест пројеката изградње речне инфраструктуре планирано је 5,5 милијарди, а извршена тек једна милијарда динара. За реконструкцију железничке пруге Ниш-Димитровград било је планирано 1,5 милијарди динара, али по завршном рачуну ништа није извршено.
На крају, за експропријацију земљишта ради извођења инфраструктурних радова планирано је 23 милијарде, а потрошено 18 милијарди динара.
САД траже Вучићу да испоручи Радоичића Приштини? „Њихова полиција води истрагу“https://t.co/D2aos6tLGz
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 30, 2023
