Прочитај ми чланак

ФИНАЛНИ ТЕКСТ СТРАТЕГИЈЕ О ПРОШИРЕЊУ: Приштина може у ЕУ

0

Подвлачи се да би две стране требало што пре да закључе свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, што значи да је Европска комисија одустала од временског "орочавања"

У предлогу нове Стратегије проширења на Западни Балкан, која ће бити усвојена у Бриселу, не помиње се 2019. година као временски оквир за успостављање свеобухватне нормализације односа Србије и самопроглашеног Косова, сазнаје Танјуг.

Према незваничним информацијама Танјуга, уместо тога се подвлачи да би две стране требало што пре да закључе свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, што значи да је Европска комисија одустала од временског „орочавања“, односно ограничавања те обавезе.

Поред ове, друга „новина“ у односу на првобитни текст Стратегије, односно нацрт тог документа, је однос према самопроглашеном Косову.

Према информацијама које су дипломатски извори пренели Танјугу у Бриселу, финални текст Стратегије о проширењу предвиђа да самопроглашено Косово може да напредује на свом европском путу „кроз имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању“ и то када „то дозволе објективне околности“.

Оваква промена речника, тачније приступа Европске комисије, у дипломатским круговима у Бриселу за Танјуг се оцењује као спуштање амбиција које су рање постојале о „напретку Косова на ЕУ путу“.

У питању је, како је раније Танјуг писао, чињеница, на коју се позивала и Шпанија, да је самопроглашено Косово ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији заправо дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута.

За сваки следећи корак те тзв. државе ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу самопроглашеног Косова као независне државе.

Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.

Мимо овога, у складу са ранијим проценама и очекивањима, Србија добија конкретан временски оквир за улазак у ЕУ – до 2025. године.

Иако у Европској комисији наглашавају да се стратегија односи на цео регион Западног Балкна, очекује се да само Србија и Црна Гора, које се преципирају као лидери процеса евроинтеграција, добију јасан рок могућег уласка у ЕУ:

”Уз снажну политичку вољу, испуњавње одрживих реформи и трајна решења у споровима са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године”, наводи се у тескту Старегије у коју је Танјуг имао увид.

Друге земље региона нису добиле конкретне временске рокове, али је Европска комисија изнела своје намере да свака од њих напредује на путу ка ЕУ.

Албанију и Македонију, уколико испуне неопходне услове, на првом месту из области владавине права, односно питања имена у спору Македоније са Грчком, Европска комисија намерава да препоручи за отварање преговора.

Босни и Херцеговини се такође отвара шанса да постане земља кандидат за чланство – уз ”трајне напоре и ангажман”.

У Бриселу овакво ”одустајање” Европске комисије од конкретних датума, сем када је у питању временски оквир за приступање Србије и Црне Горе ЕУ, виде као потез који би требало да да довољно подстрека за напредак, али и да не буде ограничавајући фактор или фактор контрапродуктивног пристиска.

”Циљ проширења јесте да се земље које желе чланство на квалитативном нивоу трансформишу у чланице које имају одрживу и функционалну демократију и економију и као такве буду у могућности да допринесу Унији. Ако постављање датума иде на штету тог циља, то ће донети више штете него користи, не само политици проширења, већ и земљама у процесу евронтеграција”, упозоравају европски аналитичари.

Европска комисија би у својој новој стратегији требало да посебну пажњу стави на реформу владавине права у региону, као на ”најхитније питање за Западни Балкан”.

Независан и ефикасан правосуди систем, борба против корупиције и организованог криминала и јаке демократске инситуције државе кљућ су за улазак земаља Западног Балкана у ЕУ.

Јачање економије, потпомогнуто структурним реформама у тој области, такође се види као неопходно да би земље Западног Балкана ”биле потпуно спремне да уђу” и да „допринесу расту ЕУ привреде“.

Стратегија би требало да најави и ”постепено повећање” предприступних (ИПА) фондова за Западни Балкан до 2020. године.

Посебан део Стратегије односи се на предлог ”повећаног учешћа свих партнера са Западног Балкана на неформалним Саветима ЕУ и другим формацијама Савета које се фоксирају на области од заједничког интереса”, као што су спољна политика, безбедност, одбрана, миграције и транспорт.

”После Самита Западног Балкана у мају у Софији, даљи састанци са лидерима са Западног Балкана би требало да буду предвиђени у контексту одговарајућих састанака Европског Савета”, наводи се у нацрту Стратегије у коју је Танјуг имао увид.

Нова Стратегија би требало да још једном фокус стави на помирење и доброуседске односе у региону.

Још једном ће се нагласити да се сви билатерални спорови морају решити пре уласка у ЕУ.

Поред закључивања свеобухватног и правно обавезујућег споразума између Србије и самопроглашеног Косова, Европска комисија захтева да се гранични спорови реше међународном арбитражом.

ПРИШТИНСКИ МЕДИЈИ: БЕОГРАД НЕЋЕ БЛОКИРАТИ ЧЛАНСТВО ПРИШТИНЕ У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, АЛИ НЕЋЕ НИ ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ

Стратегија о проширењу ЕУ, која ће бити објављена у уторак у Стразбуру, предвђа нормализацију односа Београда и Приштине и правно обавезујући споразум од Србије, али не и признавање косовске независности, пише приштинска ГазетаЕxпрес.

Правно обавезујући споразум за Србију подразумева, како се наводи, да Београд неће блокирати евентуално чланство самопроглашеног Косова у међународним организацијама.

У документу се напомиње, пише овај приштински дневник, да без ефикасне и инклузивне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог, уз посредовање Европске уније, не може бити дугорочне стабилности у региону.

„Свеобухватан правно обавезујући споразум је од кључног значаја да Србија и самопроглашено Косово могу напредовати на европском путу“, стоји у документу у који је, како се наводи, Еxпрес имао увид.

Наводи се и да ће Приштина имати значајну корист од коначног споразума.