Е, МОЈ САША, Е, МОЈ САША: Зашто су се ове две политичке звезде тако брзо угасиле?

Мирјана Чекеревац

13:43 20.12.2018.

Јанковић је у политику ускочио из „заштитничке”, а Радуловић се међу звезде винуо из министарске фотеље

Само две године било је потребно да се две нове звезде које су засијале на политичком небу Србије не само угасе, већ и стрмоглаве на земљу – Саша Радуловић и Саша Јанковић. Двојица Саша представљани су и представљали су се у јавности као нешто сасвим другачије од онога што смо имали и, као новајлије, освојили завидан број гласова грађана. Врло брзо су, међутим, скоро све те гласове изгубили, без икакве шансе да их поврате, што је Јанковић очито схватио, па се од политике опростио, док Радуловић још верује у чуда. Од сјајних до звезда падалица ова двојица су дошли, сматрају аналитичари, зато што нису схватили да грађани који су гласали за њих нису то учинили због њих као таквих, већ зато што су против власти, а они су били неко нови, другачији, како су веровали, од оних које знају.

Двојица Саша имала су, између осталог, заједничку особину – вођење политике преко „Твитера”, мада је Радуловић био нешто активнији у том послу. Ниједан од њих се није убио ходајући по Србији да би се упознао са животом грађана, што се најбоље постиже кроз разговоре с људима. Додуше, Јанковић је као заштитник грађана у два мандата имао прилике да чује шта мучи људе, али то су били људи који су имали врло конкретан проблем, који нико други није могао или хтео да им реши. Међутим, сви људи имају неке проблеме, различите, и од политичара очекују да чују како ће им омогућити да живе боље. Воле и да погледају политичара у очи док им објашњава шта ће све да учини како би сви живели боље. Јанковић је о проблемима, док је био заштитник грађана, слушао у својој канцеларији и ништа није променио кад се отиснуо у политичке воде.

Јанковић је из „заштитничке” фотеље ускочио у политички базен, могло би се рећи и да је у њега гурнут од људи који су знали да на председничким изборима можда имају неку шансу са неким новим лицем. Да подсетимо, иза њега су стале озбиљне партије, пре свега Демократска странка, и он је на тим изборима 2017. године освојио 597.728 гласова, или 16,36 одсто. Александар Вучић је победио у првом кругу са освојених 2.012.788 гласова, или 55,08 одсто. Без обзира на овакав однос снага, Јанковић се, као другопласирани, понашао као победник, па је чак тражио, причали су људи који су га брзо напустили, да га Вучић постави за премијера. И сам је то потврдио. Врло брзо је, међутим, „растерао” људе око себе, а рејтинг му се спустио на око један одсто. Ипак, није изгледало да ће дићи руке од политике и зато је његова одлука била изненађење. И њу је саопштио преко „Твитера”.

Саша Радуловић, лидер покрета „Доста је било”, винуо се међу звезде на парламентарним изборима 2016. године, када је право ниоткуда, скупивши кандидате за посланике преко јавног конкурса, освојио 227.626 гласова и 16 посланичких мандата, исто толико посланика имала је и листа Демократске странке. Била је то права сензација за човека који је у политичке воде упловио из министарске фотеље у коју га је, ко зна зашто и како, сместио Александар Вучић, лидер СНС-а и тада први потпредседник владе у кабинету Ивице Дачића. Министровање му, чини се, није ишло, будући да су зли језици стално јављали да превише солира и игнорише седнице владе. Вучић то никако не подноси, па је Радуловић брзо окончао министарску каријеру.

У Скупштини Србије углавном је деловао на крајње неуобичајен начин, од шетње по сали, до свирања гитаре у ходнику, а много више се бавио објавама на „Твитеру” него законима на дневном реду. Врло брзо је остао без троје посланика, али остали су били уз њега и на председничким изборима, упркос томе што су сва истраживања говорила да ће на њима претрпети праву катастрофу. Он је био апсолутно убеђен да ће „срушити Вучића” и да Вучићеви „медији лажу о рејтинзима”. Освојио је 51.651 глас, или 1,41 одсто. За непуних годину дана изгубио је 175.975 гласова. Београдски избори донели су Радуловићу потпуну пропаст, будући да су га после њих напустили скоро сви посланици, а уз њега је остала само Бранка Стаменковић. За разлику од Јанковића, он и даље, тако се чини, верује у своју снагу и нема намеру да изађе из политичког базена.

Двојица Саша имала су, осим вођења политике на „Твитеру”, још нешто заједничко. Обојица су изашла са врло конкретним предлозима за решење питања Косова и Метохије. Јанковић је био за то да „Косово добије, не једну, него две столице у УН”, а Радуловић је урадио озбиљан предлог закона о решењу проблема КиМ по моделу Фарских Острва.

Зашто су се ове две политичке звезде тако брзо угасиле? Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да у Србији, без обзира на то колико је власт снажна и што има значајан рејтинг, и те како постоји велико опозиционо настројено бирачко тело. Истиче: „То тело није чврсто политички, или на неки други начин артикулисано и ко му се, у неком моменту, представи као снажан опонент власти, као неко ко може да покрене неке опозиционе процесе – то бирачко тело је спремно да га подржи. Зато се код нас јављају ад хок опозиционе звезде. Засијају, али да би се та звезда одржала мора да постоји озбиљан теренски рад, с једне стране. С друге стране, мора да постоји психолошка структура која је адекватна том бирачком телу. Од некога ко у моменту постигне успех, бирачи очекују да буде центар окупљања, а наше ад хок звезде су врло често сујетне.

Политичари који изненада добију ветар у леђа помисле да је он њихов, да су они за то заслужни, а то је ветар у леђа читавом потенцијалном опозиционом покрету. Зато они подигну главу и дођу у сукоб са онима који су им неопходни. Они не шире круг људи око себе, већ га сужавају, чиме трасирају себи пут у пропаст. Ништа нису у стању да ураде, бирачи их перципирају као себичне политичаре и тако се звезде које брзо засијају исто тако и угасе.”