Прочитај ми чланакДвери се у начелу противе Предлогу закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању са постојећим решењима предлагача, јер је, као и уосталом када је реч о већини других законских предлога владајуће већине у последњих 5 година, главни разлог доношења усклађивање са ЕУ регулативом, а не потреба за додатним регулисањем ове важне области, која је и до садашњим решењима била добро уређена.
После преко 5 година напредњачке власти, не можемо а да се не запитамо да ли имају нешто друго да понуде грађанима Србије, осим непрестаног штанцовања прописа чија је једина сврха да их бриселски чиновници потапшу по рамену?
Наметањем ЕУ регулативе губи се улога Народне скупштине, као представничког тела грађана Србије, чија је улога да квалитетним законским решењима уређује питања од значаја како за државу и њено уређење, тако и за живот грађана Србије.
Ипак, као својеврсан одговор напредњацима о политичком неискуству Двери, исказујемо задовољство што је надлежно министарство прихватило три амандмана посланичке групе Двери. Ово је први пут да један министар не гледа на амандман Двери политички, већ из угла струке. Када је било у питању усклађивање шема електронске идентификације, није било разлога да Министарство ограничава сарадњу само на Европску унију. Европска унија, као наддржавни субјекат има своје слабости, Велика Британија је иступила из чланства, а постоје назнаке да ће још неке чланице иступити из чланства и самим тим бити у обавези да поново усклађују своја законодавства и мимо директива ЕУ. Србија не треба да се ограничи само на сарадњу по прописима ЕУ, већ треба да задржи ширину због могућности да се по овом питању сарађује и са другим прекограничним телима, која нису подређена или у вези са телима које је формирала Европска унија.
За разлику од министра Шарчевића, којем је ПГ Двери предложила истоветан принцип неограничавања искључиве сарадње са Европском унијом када су на дневном реду били амандмани на кровни закон о основама васпитања и обазовања и који није био усвојен, сада је министарство трговине, туризма и телекомуникација показало да јој је интерес доброг законског решења изнад страначке припадности. Двери ће увек бити на страни оних законских решења која су првенствено у интересу грађана Србије и зато поздрављамо ову одлуку.
Занимљиво је да је усвојен и амандман Двери на Члан 40. којим се регулише прекогранично признавање квалификованих услуга од поверења у тексту предлагача гласи: “Квалификована услуга од поверења коју пружа страни пружалац услуге од поверења равноправна је са домаћом услугом од поверења уколико је тако регулисано потврђеним међународним споразумом.“, што је у складу са либералним тржиштем, које у Србији не постоји.
Како смо сведоци да стране фирме које послују у Србији имају повлашћени положај у односу на домаће фирме кроз државне субвенције и олакшице, а при том бивају и потпомогнуте капиталом и подршком државе из које долазе, овим чланом закона предлагач ствара услове да и у области информационих технологија, у којој имамо одличан потенцијал, стране компаније преузму примат над домаћим и тиме вишеструко нанесу штету и буџету, пословној клими, тржишту и БДП-у Републике Србије, те се овим амандамном та погрешна стратегија предлагача закона исправља. Увођењем реципроцитета за пословање домаћих фирми у земљи стране фирме која послује код нас, створићемо поштене тржишне услове да и наше домаће фирме добију субвенције и олакшице како код нас, тако и у страној земљи и постану конкурентне и на домаћем и на међународним тржиштима, што је усвојеним амандманом Двери и законски омогућено.
Ставом 3. члана 39. предвиђа се и коришћење знака поузданости до ступања Републике Србије у чланство у Европској унији. Како Република Србија већ 17 година путује и никако да стигне у Европску унију, а недавно смо од председника Европске комисије Жан-Клод Јункера обавештени да ће Србија можда до 2025.године ући у Европску унију, сви су изгледи да никада ни неће ући или ће се ЕУ до тад реформисати или престати да постоји. Када је већ преписана ЕУ регулатива, логично је да овај препис прописа почне да се примењује у Србији од оног тренутка када Република Србија постане пуноправан члан Европске уније, што се, а то знамо сви, и господин Јункер, неће догодити никада.
