Прочитај ми чланакСрпски покрет Двери у потпуности подржава иницијативу Националног савета Буњеваца о осуди комунистичког декрета из 1945. којим је Буњевцима и Шокцима забрањено да се изјашњавају о својој националној припадности по сопственој вољи.
Буњевци и Шокци су мимо своје воље, комунистичким декретом Главног народноослободилачког одбора Војводине 14. маја 1945. године, присиљени да се изјашњавају као Хрвати. Сматрамо да је тиме начињена историјска неправда према буњевачкој националној заједници у Србији чије су последице несагледиве.
По попису из 1918. године Буњеваца је било негде око 100 000 док их данас, након насилне асимилације, има свега 16 000.
Апсолутно подржавамо иницијативу Националног савета Буњеваца о осуди декрета Главног народноослободилачког одбора из 1945. године као акта који крши поштовање елементарних људских права.
Изражавамо наду да ће Скупштина АП Војводине имати слуха и храбрости да усвоји Закључак поднет од стране Националног савета Буњеваца, по коме би се констатовало да је декрет из 1945. године био акт насилне асимилације, дискриминације и акт непоштовања људских права и да је оспоравање права Буњевцима на лично изјашњење о својој националној припадности недопустиво.
Усвајање оваквог Закључка од стране Скупштине АП Војводине имало би немерљив значај, јер би се на тај начин окончао процес асимилације Буњеваца, као и притисак на буњевачку мањину који је и даље присутан од стране званичне Хрватске.
Недопустиво је да једна чланица Европске уније позивајући се посредно на комунистички декрет из 1945. и даље врши притисак на националну заједницу у оквиру друге суверене државе. „Буњевачко питање“ у односима Србије и Хрватске не постоји и Споразум о заштити права националних мањина са Хрватском потписан 2004. године нити једном речју не спомиње Буњевце.
Српски покрет Двери је одлучно опредељен за заштиту људских и мањинских права свих грађана Србије и зато тражи од званичника Републике Србије да јасним и недвосмисленим ставом једном за свагда окончају сваки даљи покушај насилне асимилације буњевачке националне мањине.
