Прочитај ми чланак
(Политика)
Повик Дачићу да је издао Косово и Метохију, пред окупљеним народом у Текеришу у понедељак, обезбедио је покрету Двери бар два дана медијске пажње. То је оно што посебно недостаје ванпарламентарним странкама и организацијама чији иступи и акције најчешће не завреде, по њиховом мишљењу, дужну пажњу медија. Овог пута могу да захвале полицији, чија је реакција – привођење Славише Милетића, члана руководства Двери, који је довикнуо премијеру Ивици Дачићу да је издајник – привукла пажњу новинара, а „дверјанима” омогућила прилику за оптужбу да „Србија клизи у диктатуру и ванредно стање…”
Уследила је необично оштра реплика Бранка Ружића, функционера социјалиста, у којој се помиње потреба квазипатриотског покрета Двери као неуспели политички експеримент ДС-а. Његове оптужбе су Двери јуче одбациле истом жестином, називајући их „гебелсовским клеветама” и наставили да и даље оптужују премијера Дачића за издају, а МУП позвали да поступа по кривичној пријави против њега због афера „кофер”, „Галеника” и „Агробанка”.
Успут су покренули и акцију „Дачићу, издајник си! Ухапси и мене”, позивајући грађане да „у време небивале медијске цензуре” на друштвеним мрежама искажу своје мишљење и покажу да се не боје репресалија режима.
Сличне оптужбе Двери лиферују већ дуго, а имају штошта да кажу и на рачун Александра Вучића, Томислава Николића и владајуће коалиције уопште. Све се то може видети на сајту Двери и чути у њиховим јавним иступима, у чему су, чини се, далеко агилнији од, на пример, радикала, али и умеренији од, рецимо, покрета „1389” или „Образа”. И све у нади да ће у другом покушају успети да прескоче „лествицу” подешену на пет процената за улазак у републички и покрајински парламент, за шта им је прошле године недостајало око пола процента. Али су успели да освоје одборничка места у Новом Саду (где се, због приласка владајућој коалицији под вођством напредњака, одборничка група издвојила у посебну организацију „Трећа Србија”), Чачку, Краљеву, Пожеги, Бачкој Паланци…
Срђан Миливојевић, народни посланик ДС-а и некадашњи члан организације Отпор, прогнозира им да ће на следећим изборима бити успешнији и одбацује Ружићеве наводе о томе да су Двери креација демократа.
„Жао ми је што СПС термине ’издајник’ и ’страни плаћеник’ није заштитио као своју интелектуалну својину, па их сада иритира када други користе тај вокабулар у обраћању њима”, каже Миливојевић и подсећа да су прошле године, између два изборна круга председничких избора, Двери најгласније нападале Бориса Тадића и ДС за наводну изборну крађу: „Те лажи су могле битно да дестабилизују државу. Ако смо ми то стварали, не верујем да би се ти људи тако опходили.”
Миливојевић који познаје многе од дверјана и о њима приватно, како каже, има врло високо мишљење и подржава неке њихове активности и идеје („породичну шетњу” као промоцију породичних вредности, или обележавање славних дана наше прошлости), али не и њихов политички програм, каже да су Двери и Отпор потпуно неупоредиви покрети.
За Чедомира Антића, историчара и председника Напредног клуба, Двери су сасвим логична појава, јер је логично да јачају странке и организације са крајњих граница политичког спектра у условима када је подела на десницу и левицу обесмишљена а велике странке постале потпуно популистичке. Примећујући да су Двери једна од организација које су засновале своју идеологију и програм на снажној религијској црти, он истиче да они нису лоша појава у нашој политици јер ту недостаје „идеолошких људи”.
„Ми смо просто потпуно дезидеологизовани. У другој држави би промена коју су прошли влада и посебно СНС током 2013. године довела до народног устанка, а овде им је чак скочила популарност”, каже Антић.
Он не види никакав проблем у томе што неко премијеру каже да је издајник, када је премијер, како додаје, прекршио Устав бар три пута за ових годину дана и указује да док год Двери не прекрше уставне норме и законе, њихови начини протеста су легитимни: „Посебно што је та њихова политика у односу на Косово и Метохију, за коју сматрам да је потпуно бесмислена и критиковао сам је, донесена вољом већине Срба. Ја сам, у ствари, задовољан да у Србији није на делу деловање неких тајних организација, насилних, терористичких. Јер, када се елита која води државу понаша тако неодговорно и неверно, онда просто не би било чудно да се догоди и то”.
