Прочитај ми чланак

Двери откриле: Ево зашто увозимо парадајз из Албаније, а млеко из Немачке! ВИДЕО

0

Пољопривреда није мотор и генератор развоја једног друштва, али је неопходност. У ово време глобалне кризе, ратних опасности, држава која нема прехрамбену самоодрживост не може бити независна. Важно је да наша држава има аграр који је успостављен тако да гарантује не само економску и здравствену сигурност, бећ и безбедност. Након више деценија погрешне политике дошли смо у ситуацију да увозимо пасуљ из Азије, парадајз из Албаније, јабуке из Пољске, a млеко из Немачке и Француске.

Декларација за развој села и пољопривреде коју смо предложили садржи више тачака и задатака. Главни задатак државе мора да буде улагање у развој домаће пољопривредне производње и то на следећи начин:

Развој породичних газдинстава мора да постане приоритет државе;

Циљ државних органа мора да буде стварање јаког средњег слоја пољопривредних произвођача;
Неопходна је нова пољопривредна стратегија која ће редефинисати постојеће односе међу свим пољопривредним субјектима;

Неопходно је доношење нових закона у пољопривреди, пољопривредном земљишту, преиспитивању приватизације пољопривредних предузећа, национализацији преосталих пољопривредних предузећа;

Министарство пољопривреде мора да направи посебан план за развој руралних подручја са акцентом на досељавање младих људи;

Један од приоритетних циљева пољопривредне политике мора да буде развој производње органске хране;

Да би се српска пољопривреда развија сходно корпоративним предностима које имамо у односу на друге земље у Европи, неопходно је да развој пољопривреде прати и одговарајућа финансијска подршка, првенствено домаћих државних финансијских институција.

Увоз и дистрибуција генетски модификованог семена и хране, као и свих намирница животињског порекла које се хране овом врстом семена – мора бити забрањен;

Обезбеђење здравствено безбедне хране за потрошаче у Србији кроз контролу исправности производа мора да постане приоритет.

Обнова задругарства, укрупњавање поседа и удруживање сеоских газдинства у функцији заједничке производње, прераде и трговине основним животним намерницама један је од битних задатака;

Држава мора да створи повољан амбијент за развој села и пољопривреде.