Прочитај ми чланакТврдимо да је прича о 500 задруга, са уложених 50 хиљада евра у сваку, од стране Владе само још једна од лажи и политичких спиновања јавности.
Све је почело у новембру 2015. године када је тадашњи надлежни министар Жељко Сертић најавио 300 милиона евра субвенција за стране инвеститоре.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Савет за пољопривреду Српског покрета Двери је тада прокоментарисао да је 300 милиона евра у ствари хиљаду пута по 300 хиљада евра и да је у хиљаду села у Србији могуће направити са толико новца много више од по једне успешне задруге.
Данас, скоро две године касније, коалиција око Александра Вучића у лику Милана Кркобабића, представља као своју иницијативу причу о 50 хиљада евра за сваку задругу, од 500 њих, које ће наводно отворити у Србији у наредне три године.
Током задње две и по године, по тврдњама Владимира Гоатија из ”Транспарентност Србија”, бачено је из буџета 860 милиона евра на субвенционисање страних инвеститора, више дакле него 300 милиона евра или хиљаду пута по 300 хиљада евра!
Зашто онда не бисте бацили још 25 милиона евра на спиновање јавности и изношење лажних тврдњи како би се краткорочно купила пажња и још једном завела јавност у умирућим селима Србије?
Кад сте страним држављанима могли да поклањате милионе зашто не бисте поклањањем по 50 хиљада евра локалним СНС, ПУПС и СПС „вођама“ и додатно утицали на бирачко тело? Од њих вам више зависи фотеља него од странаца па је и логично то што радите поклањајући десетине хиљада евра својим активистима без икакве економске логике и оправданости у тренутном привредном амбијенту, који управо погоршавате највише баш у пољопривреди прихватањем ЕУ правила.
Зашто је то тако? Зашто је ова прича лаж?
На „промотивне“ састанке ПУПС-а по селима Србије ових дана долазе пензионери старости између 70 и 80 година, чији је радни век давно прошао а на истеку је и животни. Хоћете ли њима дати по 50 хиљада евра?
Како би што више постигли у политичкој промоцији, ових дана је регионалним задружним савезима наметнута „пререгистрација“ чиме се терају запослени и функционери тих организација да траже оно мало активних задруга не би ли пронашли десет потребних задруга за пререгистрацију. Испоставља се да у 15 или 20 општина у два или три округа, регионални задружни савези не могу да нађу десет активних задруга са све омладинским.
Како формирати 500 нових задруга када у Србији данас нема активно ни пола од тог броја?
Где су вам домаће фабрике као карика у репродуктивном ланцу? Ви њих распродајете и гасите. Како то мислите да се овде производи боровница, а прерађује у Холандији или да се овде производи малина, а прерађује у Италији или да се овде производи лешник,а прерађује у Немачкој?
Пример је „Таково“ из Горњег Милановца са више стотина хектара лешника и у Горњем Милановцу и у околним општинама. Када је затворена фабрика чоколаде, аутоматски су запуштени и нестали поседи са стотинама хектара лешника …
Како мислите без фабрика за прераду хране у Србији да правите задруге?
Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ целокупно тржиште прехрамбених производа је поклоњено увозничком лобију. Мислите да поклањате новац задругама које ништа од произведеног не могу да продају?
Следећи од бројних ставова је немогућност решавања питања менаџмента. Где мислите да нађете 500 директора задруга? Где да нађете нове задругаре – њих 5.000 младих домаћина, минимум? Како ћете концентрисати те људе када у једном селу имате удаљене здраве породице, витална домаћинства, на по неколико километара, а између њих десетине старачких домаћинстава?
Како мислите да задругари не буду власници задружне имовине, јер је то тако по постојећем закону о задругама где имовина није власништво задругара, а да раде са предузетничким духом какав је потребан за било какав успех? У амбијенту неолиберализма као непријатељском, држава „продаје себе“ а људима у привреди како буде… Предузетништво је протерано из задруга по комунистичком закону о задругама.
Оснивачима задруге ће требати динар да уђу у коло а два да изађу из кола са државом – трговцем, каква је данашња неолиберална држава под управом СНС-а и њених коалиционих партнера.
Правац је добар, али у сасвим другачијем привредном систему који Двери заступају, а не у овом привредном систему у коме се уништава свака домаћа производња.
Треба ли још да набрајамо зашто је ова прича лажна?
Савет за пољопривреду Српског покрета Двери
