Прочитај ми чланакДогодило се нешто незабележено у новијој политичкој историји Србије. Стари и проверени кадар Млађана Динкића и G17+, актуелна министарка саобраћаја, Зорана Михајловић, на скупштинском заседању, говорила је о војводи Живојину Мишићу.
Догодило се нешто незабележено у новијој политичкој историји Србије. Стари и проверени кадар Млађана Динкића и G17+, актуелна министарка саобраћаја, Зорана Михајловић, на скупштинском заседању, говорила је о војводи Живојину Мишићу.
Нажалост, разлог за помињање великог српског војсковође од стране министарке није била импресионираност ликом и делом славног војсковође, већ је повод био омаловажавање Бошка Обрадовића због слогана „ко сме, тај може“.
Уз министарку Михајловић и поједини посланици „финалне верзије ДОС-а“ (реч је о Српској напредној странци) погрдно су коментарисали то што је мисао војводе Живојина Мишића један од слогана председника Двери, Бошка Обрадовића.
Не треба да изненађује то што у недостатку аргументације против Двери посланици владајуће странке користе разноразне увреде и приземна средства, на то су сви навикли и ту нема ништа спорно али је значајно разјаснити одређене чињенице.
Динкићев кадар, министарка Зорана Михајловић и посланици владајуће већине треба да знају да је идеологија Двери заснована на традицијама оне Србије коју је Живојин Мишић бранио, одбранио и садашњим генерацијама оставио у аманет.
Војвода Мишић је предводио генерације Срба које нису продавала своја уверења због удобних фотеља и државних функција. То су генерације које инспиришу Двери да од своје борбе за нормалну Србију ни по коју цену не одустану.
Двери са својим председником са пуним правом смеју да помињу мисли и изреке Живојина Мишића. За разлику од председника СНС-а Александра Вучића, Бошко Обрадовић и Двери своју идеологију и циљеве нису издали зарад доласка на власт.
Ваљало би да се министарка Михајловић замисли шта би на њен рад и рад „експерата“ из G17+ рекао Живојин Мишић. Двери и Бошко Обрадовић са тим не би имали никакав проблем јер осамнаестогодишњи историјат Двери нема мрљу. Двери нису произвеле на стотине хиљада незапослених, нису од Србије створили страну колонију, нису је осиромашили и обесмислили живот у њој. То су резултати бивше и садашње странке Зоране Михајловић.
Грађани Србије који су гласали и који ће гласати за Двери треба да буду поносни што су њиховим политичким представницима мисли и живот Живојина Мишића путоказ и инспирација. Све јачи утицај Двери у српском друштву значиће да се живот и дело Живојина Мишића и многих других горостаса наше историје неупоредиво више помињу у јавном простору него што је то био случај. Помињање прослављеног војсковође у Скупштини Србије од стране Зоране Михајловић несумњив је доказ тој тврдњи.
Између осталог, зато су Двери у парламенту Србије, а биће и у следећем скупштинском сазиву.
