Прочитај ми чланакАко прочитате „Белу књигу“ СНС-а, тј. политички програм СНС-а који је објављен октобра 2011. године, не можете а да се не запитате да ли се СНС и званично одрекла свог политичког програма.
Повлачећи паралеле сукцесивно по свим областима привреде и друштва, између онога што пише у „Белој књизи“ и чињеничног стања ствари у нашем друштву, немогуће је не приметити очигледне недоследности у спровођењу политичког програма политичке елите СНС-а.
Ево пар конкретних примера:
На другој страни „Беле књиге“ под називом-јака економија, политичког програма СНС-а, каже се да је бивши режим за три и по године (при томе се мисли на „жуту власт“) увећао јавни дуг за 6 милијарди евра, где је достигнута граница задужености од 45% БДП-а. А ми питамо: Колики је данас јавни дуг Србије и колики је проценат задужености Србије?! Рећи ћемо вам – јавни дуг је порастао са 15,1 милијарди евра у мају 2012. године до 23,6 милијарди евра на крају 2017. године. Што се тиче задужености БДП-а у процентима, он је порастао на преко 65%.
На истој страни „Беле књиге“ у ставу бр. 4 каже се да су „жути“ отпустили 556.000 радника, а да је стопа незапослености близу 23%, а данас у Србији имамо 766.500 незапослених грађана што значи да проценат незапослених није смањен већ напротив увећан је, упркос најавама доласка страних инвеститора, који по речима Александра Вучића нигде неће добити боље и веће подстицаје, субвенције и услове као у Србији, а све то на уштрб домаће привреде и домаћих пореских обвезника.
Када је у питању реформа државне администрације, на страни бр. 3 каже се да ће државна администрација смањити трошкове привреди и пореским обвезницима и повећати своју ефикасност, а ево сведоци смо раста пореских стопа и то не само ПДВ-а, већ и осталих такса и пореза. Додатно оптерећење ствара упошљавање страначких кадрова упркос одлуци Владе на орочавање запошљавања у јавном сектору. Јер како се незванично процењује у Србији је на привременим и повременим пословима, (најчешће ангажованих уговором о делу) упослено око 50.000 чланова СНС-а, који своје услуге странци наплаћују посредно од пореских обвезника. Годишње пренадлежности овим људима се процењују на око 252.000.000 евра, што је номинално више од „уштеде“ коју је влада остварила пљачкајући пензионере и запослене у јавном сектору, смањујући пензије и плате. Подсетићу вас да најављена „уштеда“ у бруто износу на годишњем нивоу по речима Александра Вучића износи око 400.000.000 евра, али услед смањења куповне моћи, тј. пада јавне потрошње, реалан износ ове противуставне „уштеде“ је око 210.000.000 евра.
Када СНС у свом програму на стр. 5 став 7, говори о борби против криминала и корупције, вероватно мисли на криминалце из других политичких партија, јер засигурно не мисле на своје финансијере : краљеве шећера, цигарета, пољопривредних поседа, енергетике, а посебно рударске „краљеве“ српских рудника. У Србији је тренутно знатно више афера од оних 24 које је покојна Верица Бараћ, готово као свој аманет оставила полицији и правосуђу да их реши. Од те силне халабуке и бусања у прса, колонијални управник стекао је само виртуелну политичку популарност, а од правоснажних судских пресуда после 5 година власти прозападне Владе нема епилога. Зашто је то тако, мислимо да је постало баш свима јасно. Тајкунима, већини медија, Влади Републике Србије, криминалцима је заједнички послодавац и он се налази у Вашингтону, Берлину, Лондону и Бриселу.
На стр. 7 тачка 13 напредњаци кажу да ће издвајања за науку, истраживања и развој порасти у следећих 5 година на 2-3% БДП-а. Подсетићемо вас да су издвајања за науку и даље око 0,4% .
На истој страни тачка 8 говори, цитирамо : „Обезбедити пуну заштиту привредних субјеката од нелојалне конкуренције и спречити настојање и злоупотребу монополске позиције“. А шта су чињенице ове године? Чињеница је да имамо подстицање, субвенционирање и свако друго, како политичко тако и економско, додворавање страним фирмама. Ево на једном пластичном примеру да то и објаснимо. Рецимо у сфери производње кућних електричних апарата имамо домаћу фирму која производи бојлере већ 20-30 година са домаћим сировинама, радном снагом, без једног динара подстицаја и бизнисом започетим буквално на ливади. А са друге стране имамо инострану фирму која је на „изволите“ добила комплетну инфраструктуру , подстицај од 10.000 евра по запосленом, уз уговорну обавезу на свега две године.
ЂИЛАС, ЈАНКОВИЋ И ЈОВАНОВИЋ крајем недеље разговарају о уједињењу опозиције https://t.co/rm8DXee14N
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2018
Овде као изузетно негативне појаве уочавамо: 1.Урушавање домаћег привредника, а да апсурд буде још већи, из пореза домаћег привредника држава финансира страног привредника и уједно ствара нелојалну конкуренцију и самим тим монопол страној фирми. 2.Индикативно је то што је Влада Републике Србије у овом обиму предусретљива и ажурна када је у питању страни капитал. И баш због тога основано сумњамо да се иза власниче структуре таквих иностраних фирми крије неки домаћи корумпирани тајкун или политичар, који је уједно и финансијер владајућих политичких странака у Србији.
Тачка бр. 6 говори о смањењу ПДВ-а на производе и услуге за бебе и основне прехрамбене производе, хлеб, млеко, уље и брашно. ПДВ стопа на хлеб, млеко, уље и брашно је повећана, док је повраћај ПДВ-а на опрему за бебе укинут.
Тачка 7 на стр. 8 обећава селективне стопе опорезивања доходака и зарада грађана, где ће богати грађани бити више опорезовани, а смањити се пореска оптерећења на најниже зараде. Сведоци смо да до ове промене није дошло, јер би самом применом оваквог закона владајуће политичке елите саме себе угрозиле.
Када је предузетништво у питању, СНС се у својој „Белој књизи“ на страни 10 тачка 3 и 7, залаже за смањење доприноса за најмање 30% на зараде малим, средњим предузећима и занатским радњама, као и ослобођење пореза и такси од 1-3 године у зависности од броја запослених и врсте делатности. Питамо вас, да ли је тако? Једноставно, није.
„Канцеларија за брзе одговоре“ која је описана на страни 12 политичког програма СНС је замишљена да подстакне инвестиције у нашој земљи. До дана данашњег ово није заживело, а толико су челницима СНС-а била пуна уста приче о овој виртуелној институцији. Ваљда је једино кроз њу реализован још виртуелнији пројекат „Београд на води“.
Највећу опсену и недоследност свакако представља и обећање СНС-а написано те 2011-е године на страни 14 став 2, а односи се на нашу јужну покрајину. Цитирамо: „СНС ће инсистирати на томе да најважније одлуке и споразуми (читај Бриселски) који одређују будућност државе и нације, морају бити потврђени од стране грађана на референдуму“. Не сећамо се да нас је било ко шта питао, а најмање на референдуму.
Страна 17 став 2. СНС констатује да буџет за пољопривреду у Влади Мирка Цветковића износи 2,45% и да је то недопустиво мало, већ да аграрни буџет треба одмах повећати и то дупло, и то баш те изборне, 2012 године на 5% БДП-а, а сваке наредне године минимално дизати за још 1% БДП-а. И баш те 2012 године и свих наредних, буџетска средства за пољопривреду перманентно су умањивана. Да би 2014. године ребалансом буџета, буџет за пољопривреду био смањен за 4,1 милијарду динара.
СНС на страни 37 предвиђа формирање Министарства за бригу о породици и деци, међутим десила се још једна обмана. Можда су заборавили, а можда су добили негативно мишљење из Брисела или од ЛГБТ популације.
На страни 41 између осталог се гарантује: „Стечено право на пензију (као лично право) мора се поштовати. СНС ће учинити све да држава гарантује спровођење тог права, држава ће гарантовати исплату пензија, било да су старосне, инвалидске или породичне. Оне морају бити реалне и усклађене са платама и растом цена“. Шта рећи?! И тада су напредњаци знали шта је по закону и да је право на пензију стечено право, лично право и само по себи представља уставну норму. Али ко нас пита. ММФ, Светска банка и остале економске убице не мисле тако, јер они су ту да створе финансијски амбијент за додатно задужење и урушење српске економије. Мислим да је свима постало јасно да нас „страни партнери“ воле до задње њиве, до последњег извора воде, фабрике, рудника, ЕПС-а, Телекома и другог.
СНС у „Белој књизи“ на страни 44 обећава да ће створити могућност да сви држављани Србије који живе у иностранству могу да бирају и буду бирани и то не морају да учине само у ДКП-у наше земље, већ савременим видовима комуникација, посебно путем интернета. Наравно, таква идеја до данас није заживела, јер је очигледно да су наши грађани у дијаспори више обавештени о политичким приликама у Србији од нас самих, па самим тим ретко ко би гласао за погубну политику СНС-а на челу са Александром Вучићем. Па је логично да председник СНС-а ускрати такву могућност нашим сународницима из расејања.
Ово је само пар примера недоследности, обмана и манипулација СНС-а. Можда су ови примери из „Беле књиге“ – политичког програма СНС-а, заборављени, јер су наши грађани свакодневно „бомбардовани“ новим обманама, лажима, спиновањима тако да се више и не труде да провере шта је истина а шта не. Мислим да би било добро да на конференцијама за медије, поред новинара, техничка служба Владе обезбеди један полиграф апарат, на који би председник државе и његови сарадници били прикључени приликом давања изјава, тако да грађани и јавност у Србији одмах сазнају да ли је лаж или не, и колики је интензитет лажи. Плашим се само да апарат не експлодира.
Милован Јаковљевић,
члан Председништва Српског покрета Двери
