Pročitaj mi članakSrpski pokret Dveri je izdao saoptštenje u kojem upozorava srpsku javnost da se započelo sa žestokom presijom na stručne prosvetne organe da okončaju proces usvajanja prosvetnih dokumenata za tzv. bosanski jezik i da time u potpunosti ozvaniče postojanje u obrazovnom sistemu Srbije jednog naučno nepostojećeg jezika. Povodom ovog problema u njihovom saopštenju se dalje ističe:
„Обавештавамо јавност да се међу приоритетима просветне политике нове Владе Александра Вучића налази, ни мање ни више, него тзв. босански језик.
Избором новог министра образовања започело се са жестоком пресијом на стручне просветне органе да окончају процес усвајања просветних докумената за тзв. босански језик и да тиме у потпуности озваниче постојање у образовном систему Србије једног научно непостојећег језика.
Ради потпуне истине, обавештавамо јавност да највећу кривицу за признање тзв. босанског језика, као једног од законом признатих мањинских језика у Републици Србији, сноси парламентарна већина која је 2005. године у Скупштини Србије и Црне Горе донела Закон о ратификацији Европске повеље о мањинским и регионалним језицима.
Саставни део овог Закона је и ратификациони инструмент, а из њега јасно произилази да је ондашња Влада СРЈ пристала да статус мањинског језика добије и тзв. босански језик, мада је као уговорна страна имала потпуну могућност да, сагласно чл. 22. Европске повеље о мањинским и регионалним језицима, сама одреди обим будуће примене ове Повеље.
Двери, као национално и државно одговорна странка, предлажу Влади Александра Вучића да предузме кораке којима ће неутралисати штету коју су српском језику нанели постпетооктобарски „реформатори”.
Позивамо Владу да Европском савету упути ноту у којој ће предочити научне аргументе о неодрживости ондашњег признања тзв. босанског језика, те да на основу чл. 23. Европске повеље о мањинским и регионалним језицима истовремено тражи отказ Повеље и отпочињање преговора за ново прихватање Повеље, али са другачијим садржајем ратификационог инструмента из кога ће бити изузет тзв. босански језик.
На ненаучној, туђинској и политикантској конструкцији тзв. босанског језика не може да се гради трајно поверење између Срба и Бошњака, које је од животног интереса за Србију и Балкан. За истинску афирмацију мањинских права у једном правном систему од кључног је значаја да она буду без принуде прихваћена од већинског народа…
Издајући ово саопштење, Двери поступају у складу са одлуком Одбора за стандардизацију Института за српски језик САНУ, који је, поводом захтева да се уведу судски тумачи за босански језик, 2015. године објавио саопштење у коме, између осталог, пише:
„Да би два језика били посебни језици, они морају бити различити по лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са „босанским језиком” кад се он посматра у односу на српски језик, јер и сви бошњачки лингвисти тврде да су босански и српски језик различити само по имену, али да се према лингвистичким критеријумима ради о истом језику. Будући да Европска повеља о регионалним или мањинским језицима прописује да се мањинским језиком може прогласити само језик који је „различит од званичног језика те државе”, а да су српски и босански само различита имена истога језика, јасно је да „босански језик” не може имати ни лингвистички ни правни – него само симболички – статус посебног језика, па се на његове говорнике не могу применити „Уставом и законом загарантована права да се судски и управни поступак води на матерњем језику странке”, јер се поступак на том језику води и кад се тај језик зове нпр. српским или хрватским. Јер, како и правници наглашавају, „ако се може и признати захтев једне мањинске заједнице да језик којим говори означи засебним именом, то не значи да су напрасно изгубили способност комуницирања са онима са којима су до јуче то чинили (и са којима и ван суда још то чине)” (М. Јовановић).
Назив који за један језик користи један народ не мора бити назив језика код другог народа. Ако се према Србин изводи назив за српски језик, према Хрват назив за хрватски језик, онда се према Бошњак може извести само бошњачки језик, а никако босански језик. Назив бошњачки језик одговара називу бошњачки народ, док би назив босански језик одговарао називу босански народ, а такав народ не постоји. Према томе, поштујући симболичку функцију језика, у српском језику једино је могуће и једино исправно језик којим говоре Бошњаци, а који је заправо само варијанта српскога језика, звати бошњачким језиком.
Из претходног проистиче да нема никаквог ни лингвистичког ни правног основа производити некакве „тумаче за босански језик”, нити пак изводити посебну наставу на „босанском/бошњачком” језику, нити има основа правити за тај лингвистички непостојећи језик посебне уџбенике, јер сви који знају српски језик знају подједнако добро и „бошњачки”, и обратно: сви који знају „бошњачки”, знају и српски! Државне институције Републике Србије и Републике Српске морају тога бити свесне, и у складу с тим морају и деловати“.
Информативна служба Српског покрета Двери”
