Прочитај ми чланакСусрет Китаровић-Вучић представља чин континуитета Вучићевог самодржачког деловања, јер он крши Устав, пошто није његово да се као мандатар владе састаје са председницом Хрватске и отвара кључна међудржавна питања.
Све личи на лажно регионално миротворство и домаћи задатак добијен од Великог брата.
Свако би подржао комуникацију уколико је она смислена, конкретна и ефикасна, али у овом случају она то није. Сам сусрет је очигледно диктиран споља, а тај „јак разлог“ је био да се Србији отворе поглавља 23 и 24 и тако покаже напредак у ЕУ интеграцијама. Посебно је питање коју серију уцена то отварање поглавља доноси. Хрватској овај сусрет служи да покаже свој „демократски капацитет“ јер је већ неко време атмосфера према Србима таква да неодољиво личи на деведесете године.
Сусрет Китаровић-Вучић пробудио је наду протеранима из Хрватске као и оним Србима који у Хрватској живе, али они говоре да је ово само пробијање леда, а никако историјски сусрет. Остаје да се ради на бројним отвореним питањима од државне границе преко хапшења, „тјералица“ и суђења, станарских права, конвалидације пензија, уништене имовине, несталих, али и суочавања са прошлошћу, нарочито хрватске стране.
Дуг и озбиљан рад и чврста преговарачка позиција која ће штитити интереесе српског народа и државе Србије потребни су да се ови проблеми регулишу и једино то може довести до помирења.
