Београд – За три године владавине, Српска напредна странка успела је да заведе тиранију, уништи опозицију и независне медије.

Јавна предузећа је претворила у азил за удомљавање партијских кадрова, државне институције у апарат за реализацију партијских интереса. Спољна политика је креирана по систему безусловне капитулације. Привреда постоји искључиво на билбордима и маштовитим макетама. Ударнички раде јо само диктаторова мултимедијална индустрија лажи, судови који штанцују пресуде неподобним критизерима и извршитељи који отимају сиротињи да би давали режимским богаташима, тврди Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде, дугогодишњи близак Вучићев сарадник.

У том данашњем мраку СНС-а истиче се напредњачки успех у реформи школства. Откад је формиран тај политикантски картел, напрасно се повећао број факултетски образованих страначких апартчика. Или им је, успоном на власт, коначно кренуло из дупета у главу, или су, можда, појефтиниле дипломе. Питање није тешко, довољно је погледати празнину њихових радних биографија, скромне интелектуалне домете и амбицију која не познаје стид.

Наравно, куповина диплома није ексклузивни изум напредњака. Склоност ка тој врсти криминала презентовали су припадници свих странака. И сви су увек имали заштиту својих партија, због чега никада нису сносили судске санкције. То правило је нарушено само примером Мирољуба Игњатовића, секретара Извршног одбора Српске радикалне странке.

Игњатовић је у марту 2014. осуђен условно на три године затвора због кривичног дела фалсификовања исправе. Како стоји у изреци пресуде, он је 2008. од НН лица набавио лажну диплому московског државног универзитета „Ломоносов“, на којој пише да је 24. јуна 2002. дипломирао физику. На изборима 2012, на листи посланичких кандидата СРС-а, Игњатовић је био на 29. месту, а поред његовог имена је наведено „дипломирани теоријски физичар“. На иницијативу тадашњег страначког колеге, Републичко јавно тужилаштво покренуло је истрагу и поднело оптужни предлог, да би млади радикал на крају био осуђен.

Војислав Шешељ, исти онај који је, све у друштву с Игњатовићем, зимус правио перформанс пред Председништвом, носећи куму Томиславу Николићу десет лажних диплома, сада оправдава свог страначког штићеника: „Лажна диплома би могла да буде спорна само уколико би конкурисао на неку високу функцију, а он у странци никада није користио високо звање“. На страну што и то није тачно, али по тој логици, да је Игњатовић ухваћен у крађи, Шешељ би рекао: „Није битно што је лопов, није крао у странци“.

За разлику од радикалског секретара, на српској политичкој сцени налазе се многи утицајнији и моћнији лажни академски грађани који никада неће одговарати за фалсификовање службених исправа. Кад год се помене та тема, прва асоцијација је – председник државе Томислав Николић.

Шефе, купи ми дипломицу

Фалсификовање, плагирање, куповина и крађа диплома није изум Српске напредне странке, нити су само њени функционери вршили такве криминалне радње. Поменимо случај Александара Шапића, доктора за ватерполо, „Намбију“ и преписивање туђих докторских дисертација.
Ипак, Шапићев плагијат није ништа друго до израз поремећене сујете. Много озбиљнији проблем илустрован је афером „Индекс“, у којој је 87 људи оптужено за корупцију на крагујевачком Правном факултету. Међу њима је био и Бранислав Маркови, отац Јелене Триван, тада функционерке Демократске, а данас Српске напредне странке. Захваљујући судији Слађани Бојкови, која за пет година није успела ни да саслуша све окривљене, предмет је отишао у застаревање, а корумпирани професори аванзовали су у каријерама.

Кад би била искрена, чак и Драгица Николић би признала да јој није јасно како је, где, када и зашто Тома дипломирао. Уосталом, то је и сам Николић, у председничкој кампањи 2012, посредно потврдио кад није могао да се сети назива смера који је похађао. Николић је објавио два дипломска рада. Један, „Маркетинг политичке странке у изборној кампањи“, налази се у факултетској архиви, а други, на тему „Берзанско пословање и берзански посредници на Београдској берзи“, који је пријављен на Карићевом Факултету за трговину и банкарство „Јанићије и Даница Карић“ налази се у бази података Народне библиотеке.

Током целе радикалске каријере Томислав Николи није показивао комплекс ниже вредности због недостатка високе стручне спреме. Кад је први пут био на власти, у Скупштини је предлог новог закона о универзитетском образовању образлагао тврдњом да стари није ваљао, па да зато није завршио факултет. У дискусији је блистао шалама на свој рачун. Опуштено је тврдио да би могао без проблема да дипломира књижевност, јер је, радећи на крагујевачкогм гробљу, прочитао хиљаду епитафа на надгробним споменицима. Као пример врхунске књижевности истицао је средњошколску лектиру „Тихи Дон“, а сам је објављивао аутобиографска дела.

Ипак, вреди признати, да ли је Николић регуларно завршио мастер-студије или је лажирао диплому, с обзиром на ограничену могућност утицаја на политичка и државна питања, мање је важно.

На челу Министарства унутрашњих послова налази се Небојша Стефановић, доктор Мегатрендових наука. Његову дисертацију под називом „Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалним самоуправама (пример града Београда)“ оспорило је троје професора с универзитета у Великој Британији. Њихову, цитатима поткрепљену, сумњу у плагирање других аутора, по хитном поступку је одбацио експерт опште праксе и непросвећени апсолутиста Александар Вучић:

„Глупље примедбе у животу нисам чуо“.

Где Вучић оком, ту сви скоком. По том принципу поступили су и чланови тзв. Независне комисије, коју је оформио Сенат Мегатренд универзитета. Уз констатацију да спорна дисертација има „извесних формалних недостатака“, тројица професора су закључили да не постоји основ за покретање поступка за поништење доктората министра Стефановића.

Иако медији никада нису успели да сазнају детаље о његовим школским путевима и странпутицама (када се уписао на државни Медицински факултет, кад га је напустио, да ли је на Мегатренду полагао испите од прве или тек од треће године, као што се тврди…), Стефановићу је остала титула „др“. Ни то није страшно. И др Иги називао се доктором, а није то био.

За разлику од Томислава Николића, који је у младости радио и нешто мимо политике, Небојша Стефанови је био фиктивно запослен у „Интерспиду“ Петра Комљеновића, званог Пера Кент, чији лик и дело су били предмет полицијске истраге „Мрежа“, која се бавила шверцом дувана у Милошевићево време. Једно време је др Стефанови провео и на платном списку „Јабуке“, предузећа Ђорђија Ницовића, финансијера СНС-а, којим се „Таблоид“ ве бавио, а и судови ће.

Попут др Стефановића, мистериозно „радно место“ и сличну диплому има и Игор Бечи, члан Извршног одбора СНС-а и потпредседник Народне скупштине.

– Игор Бечи је био кондуктер, па је по казни био пребачен да пере аутобусе, па је брже-боље дошао до дипломе која је фалсификована, па касније процесуирана и поништена, а онда је постао директор. У Улици деспота Стефана има једну од најскупљих кућа у Врбасу, има заједно с братом бутике по граду – тврдио је демократа Борис Бјеловић.

Много пикантније оптужбе на Бечићев рачун износио је Александар Вучић. У време распада СРС-а, Бечић се није прикључио напредњачком посланичком клубу. Љут, Вучић га је оптуживао да је „крао кокошке, па се извештио и лоповски занат применио приликом гласања“. Но, то је брзо пало у заборав, чим се Бечић трансформисао у напредњака. Добио је солидну функцију, џип с ротационим светлом, имунитет и удомљење у „Србијагасу“, код свог земљака Душана Бајатовића. Ако функцију саветника обавља на исти начин као што води седнице Народне скупштине, директор „Србијагаса“ нема користи, али бар му је забавно. Иако је по броју и бесмислу будалаштина које изговара Зоран Бабић неприкосновени шампион, ни Бечић није лош. Вероватно нико никада није италијанског председника Серђа Матарелу није ословио са „Мортадела“, а ко зна шта је све јо забележено у „синеопсису“ скупштинских заседања.

Вучићев генијални шофер

На месту председника општине Земун заблистао је извесни Дејан Матић. Мало ко је успео толико да напредује као он. Док је био радикал, имао је само „југо-темпо“, 2004. годиште, 32 акције ад „Пинки“, вредне чак 2.500 динара, звање аутолимара и безграничну љубав према Александру Вучићу. Емоције су се исплатиле. Кад се трансформисао у напредњака, постао је градоначелник Земуна и све га је кренуло.
За само шест месеци, дугогодишњи Вучићев лични шофер постао је власник неколико некретнина с укупном површином од 450 квадрата, купио је две куће, објекат од 146 квадрата, четири њиве, 6,3 хектара земље, шуму, ливаду и пашњак, а на Универзитету „Унион“ наводно је добио диплому „оперативног менаџера“, што год то значило.

Трећепласирани у напредњачком тиму за кретенлуке тренутно је министар одбране -Братислав Гашић, звани Бата Сантос. Кад је на интернету објављена наводна Гашићева приступница СРС-у, у којој се наводи да је по занимању керамичар, покренута је јо једна пикантна афера без правосудног епилога. У званичним биографским подацима о Гашићу, објављеним на сајту Министарства одбране истакнуто је да има звање дипломираног економисте. Наводно, дипломирао је на Универзитету у Нишу, не зна се које године.

Покушавајући да објасни мистерију свог образовања, Гашић је демантовао неколико радника „Трајала“ који су тврдили да је у тој фирми обављао послове керамичара. Исто тако, негирао је веродостојност приступнице Српској радикалној странци. Сам није понудио никакве доказе о свом високом образовању. Можда зато што не постоје.

Напросто, лакше је добити седмицу на лоту него пронаћи Гашићеве дипломе. У књизи „Разнели нас ветрови к’о маслачак“, међу бившим ученицима крушевачке гимназије који су се истакли у својим каријерама не помиње се министар одбране, иако је ре о успешно привреднику, власнику неколико телевизијских станица и бившем сувласнику „Гранд“ кафе. У једном јавном наступу Гашић је рекао да је гимназију завршио у Нишу.

Међутим, ни у једној од четири нишке гимназије нема података о ђаку Бати. Исти резултат дала је и потрага за доказима његових студентских дана на Економском факултету у Нишу. Секретаријат Факултета је одбио да новинарима омогући увид у оригинал уверења о завршеним студијама, ве је у званичном допису објаснио да се „дипломе издају у једном примерку и уручују студенту, тако да диплому може да покаже само дипломирани економиста Братислав Гашић“.

Уместо да једноставно покаже документе, министар одбране је радозналим новинарима слао поруке да „Војно-безбедносна агенција показује интересовање за њих“ и да је од бившег команданта Жандармерије Братислава Дикића затражио да се „распита о онима који вршљају по нишком Економском факултету“.

Без обзира да ли је керамичар или дипломирани економиста, Гашић ће остати упамћен по спорној улози у случају хеликоптерског удеса у коме је седморо људи изгубило живот. За ту несрећу неће сносити одговорност ни његов колега Златибор Лончар.

И у подацима о образовању министра здравља постоји неколико научно-фантастичних детаља, којима би се, да је Србија правна држава, позабавило надлежно тужилаштво.

Лончар је завршио Медицински факултет након осам година студирања. У званичној биографији, објављеној на сајту Министарства здравља, наводи се да је 2001. године завршио специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у лондонској болници „Хамерсмит“, где се наводно усавршавао и 2006. године. Спацијализацију из опште хирургије завршио је 2003, а специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону 2011. године. Званична евиденција о тим курсевима не постоји. Тачније, у болници „Хамерсмит“ нема документа о курсисти Лончару, а он у Клиначком центру никада није приложио потврду о том наводном дипломирању. Оправдану сумњу у веродостојност званичних података постиче и чињеница да Лончар не зна енглески језик, па се поставља питање како је завршио све те курсеве.

Средином новембра 2012, на конкурсу за клиничког асистента између четири кандидата изабран је Лончар, а само он није испуњавао услове за избор. У то време није му била прихваћена докторска теза, о чему сведочи записник који је заведен у секретаријату Медицинског факултета под бројем 014017/2. Иако статус клиничког асистента представља најнижи ранг у лекарској хијерархији, Александар Вучић му је поверио Министарство здравља, чиме је први пут у новијој историји између 200 доцената, 150 ванредних и 100 редовних професора за министра изабран асистент. И то асистент који није испуњавао услове ни за добијање тог ранга.

Златибор Лончар никада није гајио високе научне амбиције. До сада је објавио само један једини научни рад и то као девети коаутор. Ипак, то га не спутава да се промовише као експерт за трансплатацију јетре, иако његове колеге тврде да у том послу јо није дебитовао. Имитирајући свог лидера Вучића, Лончар нема проблема са самохвалисањем, може опуштено да новинарима прича о томе како је његово министарство омогућило да се први пут у Србији трансплатира јетра. Није битно што се у Клиничком центру већ 20 године врше такви захвати, од којих је само проф. др Зоран Милошевић извео 28.

Уместо научним радом, Лончар је каријеру градио бржим путем, преко Сурчина. Као млад лекар, и кад није био у смени, дежурао је поред рањених криминалаца. Таквим активностима стекао је надимак „Доктор Смрт“ и први „ауди А6″. Откад је постао министар, вози џип BMW 6 и успешно, на штету грађана, развија свој бизнис.

– Према поузданим информацијама из Републичког фонда за здравствено осигурање, само једним дописом Лончар је оштетио државу за 24 милиона евра. Штету је начинио кроз ценовник лекова и његову примену.Ради се о набавци лекова за болнице и апотеке у вредности од 600 милиона евра, а очекивана пљачка Златибора Лончара и његове дружине планира се на око 50 милиона евра. Лончар је за набавку лекова формирао комисију од својих људи. У РФЗО то воде извесни Маца и Ђоле, а нова вд директорка, укинула је контролу јавних набавки и тако омогућила да се реализује Лончарев план пљачке од 50 милиона евра – тврдио је Војислав Шешељ пре неколико месеци, док се јо бавио политиком.

Као што асистент Лончар, захваљујући политичким везама, постројава и смењује професоре, тако и српским правосуђем управља Никола Селаковић, правник без положеног правосудног испита. По Вучићевом избору, на кључним функцијама у државној управи дефилују ликови са сумњивим биографијама.

Гувернерка Јоргованка Табаковић је у својој 21. години дипломирала на Економском факултету у Приштини. Магистрирала је на истом факултету 1999, а докторску дисертацију одбранила је 2011. на новосадском „Университету Едуконс“.

Вучићево „чудо од детета“ Лазар Крстић дипломирао је економију на респектабилном америчком универзитету Јејл. Или на Карићевом универзитету „Алфа“. Не зна се тачно, пошто је приликом запослења у влади Србије приложио само диплому средње школе.

Докторат београдског градоначелника Синише Малог, по оцени стручњака, није плагијат, него брутална крађа. Аутор анализе те дисертације, професор на ЕБС Бусинесс Схоол Раша Карапанџа, тврди да се никада није сусрео с толиком количином копирања, чак и с Википедије. Међутим, шта зна Карапанџа, он је докторирао економију у Барселони, две године је провео на Берклију, а радио је за УНИЦЕФ и УНЕСКО. Од његове, важнија је процена Александра Вучића, солидног ђака Правног факултета у Београду, који је дипломирао ве после шест година студирања, али никада није радио у тој, као ни у било којој другој струци.

Напредњачка реформа школства не запоставља ни ниже категорије чланства. Њихови примери нису толико опасни по државу и друштво, али јесу траги-комични. Како се уздржати од смеха који изазива вест да је извесни Љубодраг Ступљанин пријавио полицији да његова супруга Хелена има фалсификовану диплому средње грађевинске школе у Бањалуци „Паво Радан“. Као кадар СНС-а, несташна Хелена је изабрана на место заменика председника општине Трстеник. Уверен да га вара с председником општине Милићем Павловићем, љубоморни му је открио да она нема ни средњу школу.

Тако то бива кад напредњаци литературу за дипломски рад или докторску дисертацију траже на Фејсбуку, бране их на партијским састанцима или на Пинку, у „Тешкој речи“, а објављују их у еминентном стручним часописима „Информер“ или „Курир“. Док су они доктори, сви грађани Србије биће само пацијенти.

Извор: Таблоид – Предраг Поповић

Ознаке: корупција, лажне дипломе, партијски кадрови, Предраг Поповић, СНС