Прочитај ми чланакПоследњи извештај Европске комисије о евроинтеграцијама Србије није донео ништа ново, пише председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић.
“Све су видели, али остају слепи, све су чули, али остају глуви, све знају, али их се ништа не тиче, осим нашег и само нашег Косова и Метохије. Кад им га предамо, добићемо све – у виду великог ништа. Наравно, то се само односи на све грађане Србије, али не и на великог диктатора и његову служинчад, који се ваљањем у калу назови европског пута, заглибише у пљачку и издају.
Foto: Screenshot/YouTube
Зна то и Александар Вучић, па под покровитељством бирократско-дилетантских, али пре свега дубоко корумпираних ЕУ институција свих врста и профила, наставља са несметаном изградњом ново-меделинске државне творевине у срцу Балкана. Партија и братија, као губари и глодари, разорише и опљачкаше све у шта се погледати може. Мафија, криминал, корупција, ароганција, дилетантизам и пљачкашки прагматизам, безакоње и дивљаштво девастирали су све државотворне прерогативе независности Србије, њене историје, традиције, морала и српског домаћина.
Србија више нема просвету, здравство, законодавство, војску и полицију, нема систем, нема стратегију, али има дипломе, силиконе и полтроне. Понављачи, преписивачи, прелетачи, кол герле и ташнерке, инфлуенсерке и лезбејке, хомосексуалци и остали продавци „дуда“ за бубреге, отеше оранице од домаћина, банке од државе, предузећа од радника, изборе од грађана, слободу од народа, децу нам од родитеља, државу од свих нас. Испразнише нам мозгове и улише страхове. Апатија и безнађе, апаурини и бенседини, то је храна за просечног радног човека који у Србији има пелене, али нема стални посао, има будућност коју не види, а није свестан да ће за свог живота он и његова покољења морати да отплаћују кредите које је у његово име, али за свој рачун, направила ова партократско-диктаторска мафија на власти, која је финансијске утопије преименовала у развојне инвестиције.
Државна статистика је претворена у аматерску акваристику, по којој у мекој води пливају егзотичне рибице кроз бујно зеленило, окружено прљавим технологијама са истока и запада које отроваше пола Србије, за почетак. Јавна предузећа претворише у краве музаре, Владу у шминкерску параду, скупштину у баруштину, дипломатију у спрдију, а Андрићев венац у венац на ковчег Србије. Велики Мајстор није могао да уђе у Титову ложу, али је направио своју, тако што је свима нама огулио кожу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 8, 2020
А за то време, мученици и еврофанатици из којекакве опозиције искривише вратове гледајући ка Европском парламенту и пишући писма, одакле им од Билчика и Фајон стижу пилуле за лилуле, које их анестезирају у илузији да ће им баш они помоћи у скидању Вучића, не знајући да врана врани очи не вади. А ЕУ? Запуши уши, дођје и уз звуке фруле наједе се и напије у некој кафани, па настави да гледа у оно што тренутно има, Вођу. Њега види, на остало жмури и веома им се жури. Хоће да покажу и докажу како бомбардовање и уранијум нису били бадава, већ у сврху развијања демократије у заведеног српског грађанина, који никако да схвати то што му усађују, да му порекло није са Косова и Метохије.
Неће моћи и неће проћи! До ослобођења!”
