У четвртак увече на „БН“ телевизији је гостовао Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, који је изнео своје мишљење о актуелној геополитичкој ситуацији, што је иначе његова специјалност, али он је овом приликом изрекао неколико тврдњи за које би се могло рећи да су у контрадикцији са Дрецуном из недавне прошлости, што је иначе мање-више карактеристично и за све остале актере савремене српске политичке сцене.

Наиме, одједном „прогледавши“, они су спознали да су досадашњи разбијачи интегритета Србије, сада наводно постали гаранти опстанка српског народа и фактор на који се, по њиховом мишљењу, првенствено треба ослонити у достизању националних циљева. Међутим, веома је дискутабилно у којој мери су нови Дрецунови ставови у стању да издрже проверу стварности.

На пример, он је констатовао да је након потписивања Бриселског споразума ојачао утицај Београда у Бриселу и Вашингтону, што вероватно по тој истој логици значи да ће утицај Београда у западним престоницама још више ојачати ако пристане да и неким другим регионима, попут Војводине и Рашке области, пружи аутономију са елементима државности или прећутну независност. Заправо, Дрецун је у праву да „утицај“ Београда на западу расте, али је заборавио да каже да расте само у оној мери у којој се Србија одриче саме себе и својих територија.

А када се осврнуо на теоретску могућност да се Србија у циљу јачања својих позиција евентуално прикључи Евроазијској унији и ОДКБ-у, Дрецун је то лаконски одбацио уз само једно објашњење – „не, сувише смо далеко“, а затим је као доказ наводне руске немоћи навео пример да хуманитарна помоћ из Русије својевремено није могла да уђе на простор Космета јер су је, како је дословно рекао, „зауставила два НАТО војника са пушкицама“. Он је на крају закључио да Србија треба стећи пријатељство или барем разумевање код оних који сада, како је признао, „раде на урушавању њеног територијалног интегритета“.

Међутим, након овакве логичке гимнастике, поставља се питање – колико је реално да досадашњи разбијачи Србије одједном покажу разумевање за српске државне интересе? Наиме, пре би се могло претпоставити да би ослањање на те факторе моћи довело само до тога да би у некој догледној будућности такође била заустављена хуманитарна помоћ и на некој новој граници Војводине или Рашке области.

А да се ствари развијају баш у том правцу, говоре све гласнији захтеви за успостављање државолике аутономије Војводине и то управо уз тиху подршку западнихпрестоница на које по Дрецуновом мишљењу Београд наводно има све већи утицај.

Осим тога, да то нису само пусте фантазије, говори и чињеница да је рецимо најпознатији светски интернет-претраживач Гугл већ географски и политички одвојио Војводину од Србије, што представља симболичну, али врло непријатну слутњу шта би могао бити следећи корак оних центара моћи у којима Дрецун види шансу за јачање капацитета Србије.

Дакле, када се узму у обзир поменуте чињенице, онда се чини да оријентација Србије на будућу Евроазијску унију која се формира око Русије, можда и није тако лоше решење, као што се то у први мах учинило Миловану Дрецуну у телевизијској емисији.

(Глас Русије)