У среду се у руским медијима појавила информација да се Русија и Србија спремају да потпишу војни уговор јединствен по свом садржају и суми. Овај војни уговор представља главни циљ посете премијера Србије Александра Вучића Москви.

Из већ познатих техничких детаља уговора следи да ће српска војска практично у потпуности прећи на руске стандарде. На тај начин ће питање о ступању Србије у НАТО бити повучено, док се у суседној Црној Гори чланству земље у алијанси активно противи сам црногорски народ.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је у Москви да „неко намерно улаже много напора у циљу дестабилизације земаља Западног Балкана”. Ипак, Вучић није прецизирао ко тачно покушава поново да „поремети” Балкан. Премијер је притом истакао да Влада Републике Србије чини све да очува мир и стабилност.

Добро је познато да је Балкан геополитички веома нестабилан и експлозиван регион. Ту се поклапају интереси водећих актера светске политике – како држава (Турске, земаља ЕУ, САД и Русије), тако и транснационалних компанија које сматрају Балкан транзитним подручјем за енергетске ресурсе, а такође и за међународне финансијске структуре и међународни криминал. Балкан има довољно и унутрашњих проблема: сложена прошлост, територијални сукоби и заједнички живот представника различитих народа, култура и религија.

ВАЛЕЦКИ: ДОНЕТА ЈЕ СТРАТЕШКА ОДЛУКА

Олег Валецки, експерт Центра за стратешку конјуктуру, подсећа да се војска Југославије, а затим и Србије традиционално у потпуности ослањала на совјетске и руске стандарде. Изузетак једино представља период 40-тих и 50-тих година када је Београд добијао велике количине америчког наоружања.

„Основни модели српских тенкова и авиона представљају модернизоване совјетске верзије. Због тога неће бити потребан никакав посебни прелазак на наше стандарде. Наравно, Србија технички неће моћи да ступи у НАТО јер је у суштини донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори”, констатовао је Валецки.

Стратешки важну тачку уговора представља могућа испорука руских система противракетне одбране Србији. Како је наведено у Генералштабу Војске Србије, они су потребни за супротстављање оперативно-тактичким ракетама које немају балистичку путању. Таквим ракетама располажу чланице НАТО. Србија ће сопственим системом противракетне одбране променити однос снага у региону и одговорити на размештање америчког противракетног одбрамбеног система у Источној Европи против чега је протествовала Руска Федерација.

Из САД у овом тренутку долази наговештај где може да се појави ново жариште. У издању магазина Foreign Policy од 27. октобра пише се о наводним плановима Русије и Србије о одвајању Републике Српске, која се тренутно налази у саставу Босне и Херцеговине. У РС ће се 15. новембра одржати референдум на којем ће бити речи о одбацивању надлежности Суда и Тужилаштва БиХ. Ипак, према мишљењу Запада, ово је прикривено гласање за независност. Иницијатора гласања, председника Републике Српске Милорада Додика, у тој тежњи подржавају Београд и Москва.

Према мишљењу аутора тог чланка, Вашингтон би требало сместа да донесе одлуку о примени активних мера за очување територијалног интегритета Босне и Херцеговине и гаранцији „стабилности” на Балкану. У супротном ће Русија „поново успостављати своја правила” као што је то случај у Сирији. И опет су двоструки аршини на снази – довољно је подсетити се историје југословенских ратова. Сарадња Србије и Русије је пак историјска законитост, а не уједињавање са циљем дестабилизације Балкана.

ПОНОМАРЈОВА: ОДМАЗДА ЗАПАДА ЧЕКА СРБИЈУ

Јелена Пономарјова, професорка Московског државног института међународних односа, подвлачи да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника светске политике и да је баш због тога веома важно питање безбедности. Србија и Црна Гора су уско повезане са Русијом још од царског времена. За Русију је такође важно очување присуства у свим сферама живота ових земаља – хуманитарној, економској и војној. Према речима Пономарјове, данас је пред балканским земљама избор: сарадња са НАТО, који асоцира на агресију (снаге НАТО су бомбардовале Југославију 1999. године) или бирање природне сарадње са Русијом.

jelenaponomarjova„Успостављање ближих војних односа између Русије и Србије настаје зато што се догодио озбиљан преокрет у глобалној политици и то управо укључивањем Русије у борбу против Исламске државе. Захваљујући томе, Русија је свесно или несвесно учврстила свој положај на Балкану. И у тако измењеној геополитичкој ситуацији преокрет је извршила српска страна, којој је Русија одавно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. На тај начин се тренд зближавања са НАТО у последњих неколико година може прекинути. Овде не треба гајити илузије, али динамика је позитивна”, уверена је Пономарјова.

Србија је тако, наставља експерт, прекинула трзавице између Запада и Русије и коначно се показала као самосталан и независaн играч. Овај корак је права манифестација те поларности коју тако често помиње руска страна. У вишеполарном свету земље су у могућности да одаберу свог политичког савезника и Србија је тај избор начинила. Али остају отворена и друга питања: каква „одмазда” Запада чека Србију због овог избора и хоће ли се избећи нови рат на Балкану, у којем би Београд овај пут имао поузданог савезника.

Извор: srb.news-front.info – Дарја Андрејева

Oznake: Aleksandar Vučić, vojni sporazum, Rusija, Srbija