Прочитај ми чланакЗаовинско језеро на Тари је вештачко језеро, направљено да се из њега извуче вода за оближњу реверзибилну хидроелектрану Бајина Башта и то само када је најпотребније – у случајевима кварова (на електромрежи), несташица струје и инцидената у енергетском систему државе.
Електропривреда Србије (ЕПС) је у марту 2019. године нагло извукла велику количину воде из језера што је, према закључку геолога, покренуло клизиште у селу Мандићи услед чега се урушуло десетак кућа. Истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показује како ни три године касније ЕПС није људима надокнадио штету, нити је било ко одговарао због уништавања природе.
Стручњаци су, иначе, још 2002. године упозорили ЕПС да због опасности од клизишта вода не треба да се спушта испод 850 метара. Заовинско језеро је 2019. године, уочи инцидента, било на 831,17 метара, пише ЦИНС.
Последњег дана марта 2019. године Милојка Мандића је позвала ћерка и рекла му да „прашти шума“ и „пуцају жиле“. То је био знак да је у његовом родном селу, Мандићима код Заовинског језера на Тари, покренуто клизиште. Његов живот од тог дана више није био исти.
Милојко се са супругом Јеленом сутрадан пробио до села. Пут је испуцао па су кола морали да оставе на брегу и сиђу пешака до своје куће – толико искривљене да нису могли да уђу.
Кућа коју су, како каже, супруга и он направили од две плате просветних радника и у којој су проводили највећи део године, више није била њихов дом. Висила је „ни на небу ни на земљи“, прича Милојко док стоји на рушевинама некадашње терасе.
Након што је покренуто клизиште, мештани десетак уништених кућа су напустили Мандиће. Живота у селу нема, објашњава Милојко за ЦИНС. И сеоско гробље је измештено.
– Мртве су збринули, живи остадоше незбринути.
Производња струје из увезеног угља за ЕПС скупља и до два и по пута
Више од три године касније, они своју правду траже пред Вишим судом у Ужицу. Од ЕПС-а траже накнаду штете за уништене објекте, шуме, воћњаке и ливаде. Осим на суду, Милојко је одговор тражио на више адреса – писао је, између осталог, председнику Александру Вучићу, премијерки Ани Брнабић и некадашњем директору ЕПС-а Милораду Грчићу.
Конкретан одговор добио је једино од Грчића: да имају право да траже одштету, као и да у ЕПС-у планирају да одвоје новац за то. На тај начин је ЕПС признао кривицу државе. Ипак, мештани Мандића до данас нису добили новац.
– Они кажу да ће да реше и ништа, ми смо морали да тужимо да не закаснимо. Не можемо да чекамо, хоће да застари – објашњава Милојко.
И док они чекају да суд реши њихов случај, кривични поступак, који је покренуло Министарство заштите животне средине против Грчића и ЕПС-а због уништавања природе, експресно је решен – пријава је одбачена након шест месеци.
Наиме, након што је покренуто клизиште, стручњаци из Завода за заштиту природе су спровели ванредни надзор. Утврдили су да је клизиште захватило и приватне шуме и ливаде, нарушен је изглед тог предела, а пут је био потпуно изломљен. Сведоци причају да су због клизишта код Мандића биле постављене мердевине како би мештани могли да се спусте до својих кућа.
Због овога је републички инспектор Министарства поднео кривичну пријаву против ЕПС-а и Грчића. Међутим, ЕПС није извукао воду испод биолошког минимума већ 16 метара изнад њега па је заменик јавног тужиоца Саша Нешовић пријаву одбацио јер „поремећаји екосистема нису последица било каквог кршења прописа“.
Мештани тврде да ово предузеће и даље нагло извлачи воду из језера и на тај начин угрожава оне који од њега живе, укључујући живи свет у језеру, пише ЦИНС.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 26, 2022
