Прочитај ми чланакУ претходна три изборна циклуса у Београду, на парламентарним и председничким изборима, повећао се број грађана који су излазили на гласање. Показало се, такође, да су лоше временске прилике и киша (што је најављено и за недељу) погодовале већој излазности бирача.
А како ће бити 4. марта на београдским изборима? Да ли ће излазност бити већа него ранијих година и колико она може да утиче на коначан резултат?
Лидери опозиционих странака од почетка кампање позивају грађане да искористе своје право и изађу на изборе, а тај позив се посебно односи на онај део бирача који годинама уназад апстинирају, а за које опозиција сматра да „припадају“ њима.
Драган Ђилас, опозициони кандидат за градоначелника, чак је направио рачуницу по којој актуелна власт у Београду „пада“ ако излазност буде већа од 900.000.
Шта кажу процене агенција за истраживање јавног мњења? Да ли већи број гласача на биралиштима значи и бољи резултат опозиције?
„Међу онима који се двоуме више опозиционих бирача“
Бојан Клачар, извршни директор Цесида, каже за „Блиц“ да њихове процене говоре да ће на београдске изборе изаћи између 53 и 55 одсто грађана, али и да је тај сегмент истраживања најтежи, јер је немогуће предвидети да ли ће сви они који су се путем анкета изјаснили да ће гласати, заиста то и учинити.
– Такође, имамо бирачки списак који је нереалан, јер између 15 и 20 одсто бирача нису у могућности да гласају, а највећи број њих живи заправо у иностранству – каже Клачар.
Он наводи да не види директну везу измешу веће излазности и подршке опозицији, као и да је кључно питање чији бирачи ће бити мотивисанији да изађу на гласање.
– Међу онима који се двоуме има више опозиционих гласача. Оно што се види у истраживањима јесте то да је чак 91 одсто бирача СНС-а одговорило да ће сигурно изаћи на изборе. Ту врсту сигурности нема опозиција, која је доста расцепкана – каже Клачар.
Ако се погледају подаци о излазности са парламентарних и председничких избора из 2014, 2016, и 2017. године у Београду расте број грађана који излазе на гласање, а истовремено се смањује укупна подршка СНС-у и СПС-у и то за око 60.000 гласова.
Избори у Београду неуопредиви са републичким
Ипак, саговорници „Блица“ тврде да ти подаци не морају ништа да значе, јер су околности потпуно другачије.
– Ово су ипак избори за Град Београд. На председничким изборима у престоници Саша Јанковић је освојио 24 одсто, а та цифра је, по свим истраживањима, недостижна за било коју опозициону листу на београдским изборима – истиче Клачар.
Слично мисли и Владимир Пејић, директор агенције Фактор плус. Он наводи да је увек већа излазност на председничким и парламентарним, него на локалним изборима.
– Такође, опозиција је 2016. и 2017. стварала атмосферу да се на изборима може нешто учинити, а услед таквих политичких претњи владајуће странке су мобилисале своје бирачко тело. Све то је довело до веће излазности. Не верујем да ће таква ситуација бити у Београду – сматра Пејић.
Он додаје да ће по истраживању Фактор плуса на изборе изаћи око 52 одсто бирача, али да лично сматра, како време пролази, да ће та бројка бити и нижа од 50 одсто.
Лоше време – већа излазност?
– Кандидати и власти и опозиције праве лошу атмосферу и влада конфузија. Пуно је листа и то би неке бираче могло да отера у апстиненцију. Боље ће проћи они који имају дисциплинованије бираче и небитно је да ли је већа или мања излазност – закључује Пејић и додаје да би нижа излазност могла да буде и због лошег времена које је најављено за недељу.
Ипак, статистика показује супротно – киша и ружно време погодују већој излазности бирача у Србији, за разлику од оних из иностранства.
Показало се да је код нас највећи одзив бирача забележен баш када су биле лоше временске прилике. Тако је било 2016. године, када је на биралишта изашло 56,07 одсто бирача, за разлику од избора 2014, када је у идеалним временским условима гласало 53,09 одсто грађана.
На дан одржавања избора у јануару 2007, падала је јака киша, а на гласање је изашло 60,6 одсто грађана.
У недељу се у Београду очекује киша, а температура ће се, према прогнози РХМЗ, кретати између 0 и 4 степена Целзијусових.
ПРОЦЕЊЕНА ИЗЛАЗНОСТ 54,01 % Ово су најновије и вероватно последње КВОТЕ У КЛАДИОНИЦАМА
Синиша Мали је главни фаворит за градоначелника, СНС ће имати више од 40 одсто гласова, а шест странака ће прећи цензус, показују најновије и практично последње квоте у кладионицама.
Изборна тишина ступа на снагу у поноћ између четвртка и петка што значи да “букмејкери” у наредних 48 сати вероватно неће много мењати коефицијенте у вези са локалним изборима у Београду који ће се одржати у недељу. Према последњим проценама кладионица, поред напредњака највише гласова добиће коалиција са бившим градоначелником на челу који ужива подршку око 16 процената, док је на трећем месту председник општине Нови Београд Александар Шапић са око 10 одсто гласова.
Када је реч о кандидатима за градоначелника, највеће шансе дају се актуелном првом човеку града Синиши Малом. Поређења ради, квота да ће градоначелник остати исти и после избора је свега два у “Меридијану”, а 2,6 у “Моззарту”. То значи да на 1.000 уложених динара добитак у случају реизбора Малија је у најбољем случају 2.500 динара.
Судећи по кеофицијентима у ове две калдионице, други фаворит је председница општине Савски венац Ирена Вујовић са квотом између 2,5 и 3,5, док је актуелни градски менаџер Горан Весић на трећем месту са коефицијентима – три, односно 4,5. Када је реч о нестраначким личностима, са СНС листе највеће изгледе за место градоначелника дају се директору Универзитетске дечије клинике у Тиршовој Зорану Радојичићу, па директорки Београдског фестивала игре Аји Јунг. Од опозиционих кандидата најближи функцији првог човека града су Драган Ђилас, односно Александар Шапић, чије квоте варирају од 4,5 до седам у зависности од кладионице.
Поред СНС-а, коалиције око Ђиласа и листе Шапића цензус ће, према букмејкерима прећи још три коалције: ДС-СДС-НОВА-ЗЕП, затим СПС-ЈС и ДЈБ-Двери. Близу уласка у Скупштину Београд су и радикали с тим што је процена да, ипак, неће доћи до потребни пет одсто гласова. Остале изборне листе су далеко испод цензуса, а најмању подршку има Руска странка – свега 0,1 одсто.
