Прочитај ми чланакПосао продаје машина за производњу муниције између белгијске фирме НЛЦ и државне фирме Борбени сложени системи коштао је бар 13.8 милиона евра више него што је реална цена, показује ревизорски извештај КПМГ-а и документација до које је дошао БИРН.
Био је то 1. јул 2017. године. Председник Александар Вучић је у Пожеги пресекао врпцу отворивши нову фабрику за производњу муниције Белом.
“….Драго ми је да видите како је ни из чега, из природе и шуме, никла једна од најлепших фабрика одбрамбене индустрије где ће се годишње производити 100 милиона комада малокалибарске муниције“, рекао је том приликом председник Србије.
Белом је требало да буде још једна фирма у српској наменској индустрији која ће производњом и продајом муниције широм света попуњавати буџет Републике Србије.
Власник Белома је компанија „Борбени сложени системи” (БСС), која је, с друге стране, у власништву државног гиганта за трговину наоружањем и војном опремом – Југоимпорт СДПР.
Међутим, поред тога што Белом шест година од почетка производње и даље послује са губитком, фирма се нашла и у центру европске афере због посла који је њен власник, Борбени сложени системи, склопио са белгијском фирмом New Lauchausse (NLC) за куповину машина за производњу муниције у Белому.
Белгијска компанија била је под истрагом због кршења ЕУ санкција уведених Русији, а посао са српским фирмама нашао се међу потенцијално проблематичним – превасходно због сумњи да су машине или муниција биле намењене за Русију, и да је Србија само транзитна земља.
Доказа за то није било, међутим, истрага коју је спровела ревизорска кућа КПМГ, показала је бројне друге неправилности, а на штету српских фирми, а тиме и српских пореских обвезника – и то у вредности од укупно бар 13.8 милиона.
БИРН је дошао до два извештаја форензичког истражитеља КПМГ-а из 2022. године, у којима се наводе „две финансијске аномалије“ приликом куповине производних линија за муницију калибра 12.7 x 108 мм коју користе тешки митраљези.
Једна се тиче наводне казне од 1.8 милиона евра због тога што је српски купац каснио са исплатом, док се друга „аномалија“ тиче пренадуване цене трансфера знања (know-how) коју је српска страна платила за бар 12 милиона више него што је реално.
Извештаји КПМГ-а показују да белгијска компанија није имала одговарајућу документацију нити формалну рачуницу којим би правдала цене, као ни доказе о комуникацији са српским партнерима о кашњењу исплате, а због чега би наводно уследили финансијски „пенали“.
„Постоје индиције о превари у продаји линија за производњу муниције Југоимпорту”, каже за БИРН тадашњи форензички истражитељ КПМГ-а Чихан Кузкаја.
„Без сумње, све могуће преварне радње иду на штету српских пореских обвезника“, додаје аутор извештаја, наводећи да је питање за српску страну због чега су уопште пристали на такве цене.
Његова истрага је открила и „скривеног” посредника у послу – српску приватну фирму Интермеркур у власништву Владимира Ивановића.
Интермеркур није био на листи комисионих агенција NLC-а, али је њен власник координисао послове путем е-маилова, нешто са чиме нису били упознати сви који су били укључени у посао, тврди Кузкаја и наводи да постоје „индиције да се ради о коруптивним исплатама“.
Ивановић је потврдио за БИРН да је имао контакте са купцем, српском фирмом Борбени сложени системи, као и са белгијским NLC-јем, пружајући им информације и савете. Међутим, тврди да му ниједна од страна на крају није платила за „посредништво“.
БИРН је послао питања српским компанијама укљученим у купопродају, као и белгијском NLC, али нисмо добили одговоре до објаве текста.
Бивши запосленик СДПР-а који је радио у фирми у време када је уговорен посао са белгијском компанијом, каже за БИРН да је већ тада било познато да су производне линије преплаћене. „О томе се и тада причало у фирми. Такође, о набавци машина из Белгије се причало и у војним круговима. Ја сам од извора у Министарству одбране добио потврду о томе”, каже за БИРН.
“Било какве индиције о извлачењу новца путем преплаћивања морали би да испитају надлежни органи”, наглашава он.
Финансијске „аномалије“
Борбени сложени системи (БСС) уговорио је са белгијским партнером два посебна пројекта за куповину три производне линије у укупној вредности од 74.5 милиона евра. Производне линије су биле намењене за Белом који је званично основан 2015. године.
БСС већ у децембру 2014. потписује први уговор са NLC-ом за куповину производне линије и опреме за муницију калибра 9 мм за пиштоље и 7,62×39 мм за јуришне пушке. Машине су свеукупно плаћене 18.5 милиона евра. У овом послу ревизор КПМГ-а није видео никакве „аномалије“.
Други посао вредан укупно 56.2 милиона евра, уговорен у јуну 2016., односио се на куповину производних линија за муницију калибра 12.7×108 мм коју користе тешки митраљези. У овом послу, међутим, ревизор је видео две финансијске аномалије, указавши на потенцијалну корупцију.
Наиме, БСС и NLC потписали су анекс уговора у децембру 2020. године којим се цена повећава за додатних 1.8 милиона евра, и то као казна изречена српској фирми због кашњења у плаћању.
Међутим, ревизор КПМГ-а није нашао никакве доказе о кашњењу, истичући да ни главни директор ни шеф продаје белгијске фирме нису могли да објасне која је то исплата каснила нити да пружи било какав доказ или рачуницу која би потврдила висину казне.
„Тек када сам више пута питао генералног директора за праву позадину тог поскупљења, он је признао и писмено ми потврдио да је само 600.000 евра била казна за закаснело плаћање БСС-а, а да је остатак од 1.2 милиона евра у ствари накнада плаћена за убрзавање процеса испоруке преосталих машина“, наводи се у извештају.
Међутим, ревизор и даље није видео никакве доказе које би оправдали те бројке, и наставио је да тражи е-мејл поруке и документацију којом би се повећање цене оправдало.
„Нешто пре краја истраге, прослеђен ми је мејл који приказује основну калкулацију коју је направио шеф продаје. Метаподаци су показали да је документ направљен истог дана када је е-пошта послата“, констатује он, додавши да не може искључити да су нека од плаћања биле потребе „за подмићивање појединаца и државних службеника“.
Мултимилионерски „know-how”
Друга аномалија коју је означио КПМГ била је продаја трансфера знања за исту производну линију која је уговорена у вредности од 14.7 милиона евра.
Ревизор је цитирао техничког директора NLC-а који је то упоредио са уградњом нове кухиње – „неко може имати најбољу кухињу са најбољим доступним алатима, међутим, без правог рецепта немогуће је скувати добар оброк”.
Ипак, испоставило се да NLC никада раније није продавао опрему овог специфичног типа, као и да није имао сопствени „know-how” који би пружио, већ је ангажовао три друге фирме које би то урадиле.
Такође, NLC „није могао да обезбеди никакав документ” којим би оправдао цену, наводи се у извештају у који је БИРН имао увид. Интересантно је и да је ревизор КПМГ-а прегледом рачуноводственог софтвера који је користио NLC, утврдио да је компанија првобитно планирала буџет у износу од 11.000 евра за „know-how“.
Након инсистирања ревизора, генерални директор NLC-а признао је да је у ствари само 2,7 милиона евра било за „know-how”, а да је осталих 12 милиона фактурисано јер је NLC био у финансијским проблемима.
Међутим, ревизор је изразио сумњу у причу о финансијским проблемима, јер је цена од 14.7 милиона за “know-how“ била одређена још првобитним уговором, истичући да NLC није тада могао знати да ће запасти у проблеме.
О томе да је цена за „know-how“ пренадувана говори и документ о процени вредности капитала Борбених сложених система урађен на крају 2022. године, а у који је БИРН имао увид. У документу се књиговодствена вредност „know-how-а“ белгијске компаније процењује на око два милиона евра, што је минимум шест пута мање од онога што је плаћено белгијанцима.
„Не могу искључити могућност да је цела трансакција око ‘know-how’ у вредности од близу 15 милиона евра, била лажна трансакција, вероватно да би се продала још једна линија ван евиденције и/или да би се подмитили појединци, укључујући владине званичнике”, наводи се у извештају Чихана Кузкаје, тадашњег ревизора КПМГ-а.
Кузкаја за БИРН каже да би био заинтересован да чује мишљење Југоимпорта, фирме која је крајњи власник БСС-а, о овим трошковима.
„Пошто су потписали уговор са New Lachaussée, морам претпоставити да је Југоимпорт веровао да је ‘know-how’ био вредан ове огромне своте новца”, истиче за БИРН.
Посредник „ван књига“
Још једна упитна ствар у извештајима КПМГ-а је улога српске компаније „Интермеркур Мацхинерy анд сервицес“ и њеног 50-годишњег власника Владимира Ивановића.
Кузкаја наводи да је на основу е-маил преписке између Ивановића и званичника NLC-а, закључио да је Интермеркур играо значајну улогу у координацији посла са српским компанијама.
Ипак, на папиру не постоји ништа што би дефинисало званично учешће Интермеркура. Наиме, интерни документи NLC-а наводе потпуно другу компанију као своју агенцију за српско тржиште – Цонсулт Цомпанy СРО.
„Из врло мало докумената које је New Lachaussée ставио на располагање, чини се да су господин Ивановић и Интермеркур остали у позадини, а ни господин Ивановић ни Интермеркур нису додати у е-маил комуникацији између Југоимпорта и New Lachaussée“, објашњава Кузкаја за БИРН.
„Може бити и да су само поједини људи у Југоимпорту знали за Интермеркур и господина Ивановића“, додаје он.
Према е-маил преписци између NLC-а и Ивановића у коју је БИРН имао увид чини се да је Ивановић требало да добије провизију у износу од 15 и 17 одсто од ова два пројекта.
„Ово би могла бити индиција за корупцијске исплате”, написао је Кузкаја у свом извештају, етикетирајући тако високу провизију као „црвену заставицу“ са становиштва стандарда финансијске усаглашености.
Он за БИРН истиче да, према његовом искуству, услуге које пружају посредничке агенције у таквим трансакцијама обично износе око 8-10 одсто укупне вредности посла.
Два српска стручњака су истакла за БИРН да у случају послова са оружјем провизија ретко износи више од пет одсто, а често иде и испод тога.
Кузкаја наводи и да је власник Интермеркура често мењао е-маил адресе, а у неким је мејловима искључиво тражио да прималац „користи само ову е-маил адресу за даљу комуникацију“. У једној преписци између Ивановића и званичника NLC-а, Ивановић тражи да се ништа не шаље „господину Илаку“, што се вероватно односи на тадашњег менаџера набавке Југоимпорта, Ненада Илака.
„Када сам прегледао мали део комуникација која ми је стављене на располагање, имао сам утисак да је власник Интермеркура оркестрирао комплетну продају Југоимпорту, дајући јасне инструкције New Lachaussée”, каже Кузкаја.
Комуникација између Интермеркура и NLC-а датира од августа 2013. године, када је Ивановић затражио састанак са директором продаје NLC-а. То је годину дана пре првог уговора између БСС-а и NLC-а.
Ивановић потврђује да је био у контакту и са БСС-ом и са NLC-ом и да је пружао „добре информације“ о набавкама, али тврди да су га обе компаније формално искључиле из посла, и да нема уговор ни са једном од њих.
„Ја сам сматрао да сам дао добру информацију о набавци, и рекао сам да није у реду да нас избаците из посла“, каже Ивановић за БИРН.
На питање због чега је учествовао све време у координацији када није имао уговор, истакао је да је то сматрао својом „патриотском дужношћу“, сматрајући да је тај посао добар за државу Србију.
„Тражио сам од њих {NLC} бар 25.000 евра за своје трошкове, пошто сам имао доста састанака, вечера итд“, објашњава Ивановић. „Али нису платили, чак ни након што сам их пет пута замолио да то учине”. На питање зашто их није тужио, Ивановић каже да није желео да се њихов однос заврши на такав начин, па да себи затвори врата за неке будуће сарадње.
На питање зашто је користио толико различитих е-маил адреса, Ивановић одговара: „Морате схватити да понекад морате користити друге мејлове, јер понекад не желите да будете укључени у одређене ствари”. Детаљније није објашњавао.
Интермеркур је првобитно био у власништву ИНТЕРМЕРКУР ХАНДЕЛ АГ, регистрованог у Швајцарској. Фирму у Србији је заступала адвокатска канцеларија Игора Исаиловића, који је познат као дугогодишњи адвокат министра финансија Синише Малог, али и контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића.
Ивановић је био директор у фирми до 2015. када постаје једини власник Интермеркура, који је регистрован на Ивановићевој адреси пребивалишта.
Према финансијским подацима, Интермеркур поседује капитал у вредности од 252.000 евра, 2022. године је пријавио приходе од 1,7 милиона евра од чега је 58.000 био профит.
На својој интернет страници компанија тврди да делује као овлаштени заступник бројних реномираних швајцарских, немачких, италијанских и турских компанија које послују у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији.
Белгијски NLC се не спомиње.
Ивановић наводи да је швајцарски Интермеркур сарађивао током 70-их са српском наменском индустријом, и да он лично у последњих 20-ак година сарађивао са СДПР-ом, Крушиком, Првим Партизаном и Борбеним сложеним системима.
Белом, БСС, СДПР и дугови наменске индустрије
Српска наменска индустрија последњих година слабије послује. Многи стручњаци истичу да је један од разлога привилегованост приватних трговаца који оружје од државних фирми купују по повлашћеним ценама, а потом то оружје по вишеструко вишим ценама продају широм света. Као други разлог се наводи лоше управљање страначких кадрова.
Све три компаније укључене у посао са белгијским NLC имају финансијских проблема. Бивши запосленик СДПР-а каже да о томе најбоље сведочи чињеница да су се Југоимпорт СДПР и његова ћерка фирма Борбени сложени системи задужили издавањем корпоративних обвезница у вредности од укупно 675 милиона евра у последње три године.
У септембру 2020. СДПР и БСС су се задужили укупно 100 милиона евра на тај начин. Две године касније, ове фирме су издале обвезнице за 175 милиона евра.
У фебруару ове године, СДПР се самостално задужио издавањем корпоративних обвезница за чак 400 милиона евра.
“Већ дуже време знамо да је извлачење новца из фабрика наменске индустрија својеврсни стандард. Државне фирме послују све лошије, док се привилеговани појединци богате“, каже он за БИРН.
Сам Белом, који је корисник производних линија из Белгије, такође има финансијске потешкоће и у зависном је односу према БСС-у.
Према финансијском извештају који се односи на крај 2021. године, Белом је оптерећен краткорочним обавезама које премашују његову тадашњу имовину за више од шест милиона евра. Забележио је и губитак 9,6 милиона евра већи од вредности његовог капитала. У напоменама финансијског извештаја за 2021. годину, ревизор упозорава на „значајну неизвесност” која може утицати на даље пословање компаније, иако менаџемт истиче да је компанија у фази значајних улагања.
Финансијски сајт Пословна.рс оценује да „компанија послује испод просека и има повећану вероватноћу неуспеха у будућности“.
Позадина истраге КПМГ
Анонимни сајбер-напади 2022. на руске компаније, након руске инвазије на Украјину, изнели су на видело контакте између NLC-а и бројних руских фирми, што је потакнуло медијске извештаје да је NLC прекршио санкције Европске Уније.
Бразилска CBC Ammunition Group, која поседује Magtech, и Чешка Збројовка Гроуп СЕ, држе 80 одсто акција у NLC-у. Остатак је у власништву владе Валонског региона, једног од три региона у Белгији поред Фламанског и Бриселског. Приметно је да се извозне дозволе у Белгији не издају на националном већ на регионалном нивоу, што значи да је извозне дозволе NLC-а одобрила влада Валоније, која истовремено поседује петину акција у NLC-у.
Као одговор на медијске натписе о кршењу санкција Русији, немачки Magtech је наручио од КПМГ Немачке да проведе форензичку истрагу. Истрага је бацила светло и на пословање NLC-а са српским фирмама. Након што је истрага стопирана, ревизор Чихан Кузкаја напустио је КПМГ и одлучио да проговори о потенцијалним малверзацијама белгијске компаније.
„Нису само банде кријумчара проблем, одакле им оружје, муниција?“: Житељи Суботицеhttps://t.co/N91FXvoYcG
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2023
