Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Због чега је антисрпство остало и даље једна од главних одлика хрватског националног идентитета. Милош Ковић: Мржња подстицана још од Монархије. Владислав Јовановић: У питању су комплекси
Хрватски брод поново плови на антисрпским таласима. Иако је од распада СФРЈ прошло 22 године, у земљи која ускоро улази у ЕУ, а националних мањина готово да више и нема, Срби су и даље дежурни кривци за све.
Масовне демонстрације против ћирилице, пребијање православних ученика, говор мржње политичара, претходних недеља били су само део кореографије у Хрватској, која је претходила фудбалском мечу у Загребу. „Хладни мир“ два народа, прошле недеље је прерастао у хладни рат. Јер, чак се и за економске проблеме и беспарицу у Хрватској оптужује „српска влада“ у Загребу и некакав југословенски лоби, који је опстао и после тзв. домовинског рата.
– У питању су антисрпски комплекс и синдром, којих и да хоће, део Хрвата не може да се ослободи јер им је то у подсвести – објашњава Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославије. – Нажалост, оваквих инцидената ће бити и убудуће. Треба истаћи да део хрватске јавности осуђује антисрпске испаде, али не може да им се супротстави.
Део хрватског народа, сматра Јовановић, има сталну потребу да на том гради национални идентитет:
– Још је Јован Дучић рекао да је хрватска нација формирана од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Зато, када год је потребно, унутрашњи политички фактор у Хрватској искористи антисрпску реторику за стицање поена или да би скренуо пажњу домаћој јавности. Ипак, унутрашњи фактор је само продукт спољашњег, који је и довео до братоубилачког рата. Антисрпство у Хрватској заправо су кроз историју инсталирале велике силе, којима је био циљ да се замрзимо за сва времена и да тако спрече велику јужнословенску државу. И данас, одређеним центрима моћи одговара да тиња та ватра између Срба и Хрвата.
Историчар Милош Ковић сматра да антисрпско расположење у Хрватској није само последица догађаја у 20. веку, већ да је оно са више страна раније наметано.
Милановић: Шовинизам из ХДЗ
ХДЗ је одговоран за „провалу шовинизма“ у јавности, оценио је премијер Хрватске Зоран Милановић. – Жалосно је што се усред садашње големе економске и социјалне кризе морамо бавити међунационалним односима, али то је зато што наши политички противници нису кадри да се надмећу на било којем другом терену, осим на подручју тешког националистичког окупљања хрватских бирача – рекао је Милановић.
– Због геополитичког утицаја царске Русије који је преко Србије и Црне Горе ширен на западни део Балкана и топла мора, силама попут Аустроугарске, Ватикана и Велике Британије никако није одговарала јужнословенска блискост и сарадња под српским утицајем. Католичка црква је настојала да што већи број Срба покатоличи, а екстремне шовинистичке идеологије Анте Старчевића и франковаца постале су основа за касније формирање усташког покрета и геноцидне антисрпске идеологије – каже Ковић за „Новости“.
Претеча геноцида у време НДХ биле су масовне рушилачке демонстрације против Срба још у периоду постојања Аустроугарске и посебно у Првом светском рату. Подстицане су и од самих државних структура Монархије, која је управо у завади Срба и Хрвата видела шансу за продужетак живота оронуле хабзбуршке државе.
– Национални идентитет савремених Хрвата пречесто је грађен на католичанству и супротстављању Србима, што је и цемент за спајање разнородног националног становништва које је стопљено у хрватску нацију, где је значајан удео покатоличених Срба из различитих историјских епоха, али и Чеха, Мађара, Немаца и других народа некадашње Аустроугарске, који су се временом асимиловали – каже историчар Драган Петровић.
Природа таквог однос Хрвата према Србима пресликава се и у тржишној економији. Хрватске компаније успешно послују у Србији и годинама се широм српских градова налазе (неоштећени) билборди који рекламирају Јадран, „тако леп, а тако близу“. Сценарио у којем наши привредници приватизују хрватска предузећа, а рекламни плакати у Загребу или Сплиту позивају Хрвате да дођу на Златибор или Врњачку Бању – сасвим је незамислив.
Све донедавно, у Хрватској се ништа није предузимало због отвореног пропагирања непријатељства против Срба у јавном животу, а последње смене уредника на ХРТ и привођење првог човека ФК „Динама“ Здравка Мамића због говора мржње, многи виде више као нужност због скорог уласка Хрватске у ЕУ.
– Приче у Хрватској о помирењу на основу тзв. вредности Европске уније су само завеса. С друге стране, Срби су знатно толерантнији према Хрватима и спремни су да пређу преко многих ствари из прошлости – констатује Владислав Јовановић.
Историчар Милош Ковић сматра да је тренутна ситуација у Хрватској слична оној у Немачкој после Првог светског рата.
Боб Дилан
Када су на прошлогодишњем Европском првенству у фудбалу дивљали хрватски навијачи, медији у Загребу су известили како су инциденте заправо изазвали Срби прерушени у навијаче „ватрених“!? А кад је светски познати певач Боб Дилан Хрвате упоредио са нацистима, а Србе са Јеврејима, већина радио станица у Хрватској је забранила пуштање његових песама.- Додуше, оно што се разликује је осећај тријумфализма и некажњивости због „Олује“ и злочина. С друге стране, због тешке економске ситуације ствара се национална фрустрација, па као што су Немци после Великог рата имали однос према Јеврејима, тако данас и Хрвати третирају Србе. И данас имамо ситуацију у којој београдски надбискуп Станислав Хочевар не прихвата историјске податке о броју убијених Срба у Јасеновцу и тражи „утврђивање правог броја“, а бивши Папа прима певача Томсона и клечи пред Степинчевим гробом – подсећа Ковић.
Дубровник
Кроз векове велики број Срба, односно православног становништва раносредњовековних области Паганије, Захумља, односно средишњег и јужног дела Далмације и западне Херцеговине прешло је у католичанство. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет.
Члановима владе броје крвна зрнца
– Зашто би неко, па макар то била „пендрекуша“ из Канаде, напао Србе у Хрватској, кад Срба у Хрватској има само у траговима. Очишћени су “олујом” онако како се „доместосом“ чисти тоалетна шоља. Ово нешто ситно српско сме на телевизији једном годишње рећи, Христос се роди, и то би било то – у свом стилу је коментарисала књижевница Ведрана Рудан недавне инциденте широм Хрватске.
Коментар је уследио после изјаве Руже Томашић, председника странке ХСП Анте Старчевић, да у Влади Хрватске има 30 одсто Срба, што је и један од разлога за лоше стање у држави. Томашићева, чија је партија у коалицији са ХДЗ-ом, бивша је полицајка из Канаде и припадник обезбеђења Фрање Туђмана.
У Хрватској се данас живи горе него икада, али за то више није крив ни Београд, ни Срби. И поред тога, саборски посланик Јосип Ђачић из редова ХДЗ је после формирања Милановићеве владе рекао: „Ранко, Рајко, Зоки, Вељко, Раде… мислио сам да састављају српску владу, а не хрватску“! Сада је Ружа Томашић отишла даље у пребројавању крвних зрнаца.
Чему шачица Срба, која је остала у Хрватској, треба да захвали на канонади напада, тешко је уопште рећи. Историја као да се стално понавља на овим нашим просторима, па када премијери две земље учине корак напред, догађаји све врате два корака назад. То се очито догодило и након сусрета Зорана Милановића и Ивице Дачића, јер реторика која се последњих дана чује у Хрватској готово да може да се изједначи са оном из деведесетих прошлог века.
Занимљиво истраживање провели су професори Филозофског факултета у Загребу из којег је видљиво да влада већи јаз између младих Срба и Хрвата, него њихових очева и мајки који су учествовали у ратном хаосу.
Српски „проблем“ у Хрватској вратио се на велика врата и најавом постављања ћириличних табли у Вуковару. Значи ли то да су Хрвати против Руса, Монгола, Црногораца, Македонаца, Бугара, свих који пишу ћирилицом?
