Pročitaj mi članakGlasanju je pristupilo 16.022 birača, a njih 16.018 glasalo je prema glasačkim listićima za manjinske liste
Према подацима Државне изборне комисије Хрватске, на изборима за посланике Сабора, одржаним јуче у овој земљи, гласало је 16.022 припадника српске националне мањине.
То је јутрошњи податак, након обрађених 6.986 бирачких места од укупно 6.990, односно 99,94 одсто.
Гласању је, дакле, приступило 16.022 бирача, а њих 16.018 гласало је према гласачким листићима за мањинске листе. Било је 15.429 важећих листића (96,3 одсто), неважећих листића било је 589, односно 3,7 одсто.
Највише гласова освојили су кандидати који долазе из Самосталне демократске српске странке (СДСС), коју предводи Милорад Пуповац, док су друга два кандидата освојила значајно мање гласова од њих.
Милорад Пуповац освојио је највише гласова бирача српске националне мањине и то 11.699, друга по броју гласова је Ања Шимпрага (10.867), а трећа Драгана Јецков са 10.386 гласова. Срђан Милаковић из Демократског савеза Срба освојио је 2.205 гласова, а Драган Црногорац, који је био кандидат групе грађана, 1.903 гласа.
Некада конститутивни народ, Срби у Хрватској, данас чине нешто више од три одсто становништва, или око 123.000 и имају право на три заступника у Сабору. Због тога, приликом гласања на гласачком листићу могу да заокруже три имена кандидата, а не само једно, иако су и гласачки листићи на којима је заокружен један или двојица кандидата такође важећи.
На предратном попису становништва у Хрватској је 1991. године живело више од пола милиона Срба, односно више од 580.000, и они су чинили 12 одсто од укупног броја становника. Може се претпоставити и да су од оних више од 106.000 који су се на попису те године у Хрватској изјаснили као Југословени добар део такође чинили етнички Срби.
Србима је статус конститутивног народа хрватски Сабор укинуо 1990. године. После рата деведесетих година прошлог века, војних акција каква је била „Олуја“, Срби су данас у Хрватској национална мањина, са просечном старошћу од преко 50 година, сведени на ситне једноцифрене бројеве у процентима.
Последице ратова деведесетих видљиве су и у Сарајеву где је 1991. године живело 92.271 Срба, готово трећина становништва, док их је према попису из 2013. било свега 10.422 – девет пута мање.
Као и у Приштини, где је пре сукоба деведесетих живело око 40.000 Срба, док се данас њихов број мери у десетинама: према различитим проценама ради се о четрдесетак до свега десетак преосталих Срба.
Али то никога (на Западу) не занима…
