Прочитај ми чланак
Са којим циљевима и перспективама се затвара косметско питање, без обзира на све губитке које подноси српски народ и све безбедоносне претње за Србију и регион?
У овом тренутку ЕУ је ставила тачку на питање о статусу Космета, бацивши на најокрутнији могући начин Србе са севера покрајине под ноге „институција власти Приштине”, где се поново апсолутно и неометано зацарио тријумвират “Тачи, Харадинај, Чеку”.
Комитет ЕУ за спољну политику 3. децембра је размотрио пројекат резолуције о Космету, у коме се понавља безуслован захтев за елимисањем „паралелних институција на северу покрајине, које подржава српска држава, а пре свега опозив служби безбедности и правосудних органа”, полазећи од чињенице да је „завршена надзирана независност Косова” и „остварено суштинско решење статуса Космета”; „остварење финансирања школа и болница на северу покрајине у складу са одредбама Ахтисаријевог плана”; и упркос свему „реализација свих договора, а посебно о Косметским пограничним пунктовима” полазећи од немогућности деобе Космета и на основу територијалне целовитости Космета; за окупаторе у Приштини следи препорука „да појача контакте са Србима на северу Космета”. (1)
Све се то ради – данас се о томе већ отворено говори – ради интеграција како окупираног Космета, тако и Србије (!) у ЕУ и НАТО. Амерички амбасадор у ЕУ Вилијам Кенард 27. новембра је наредио: „На крају ће и пред Косметом и пред Србијом бити постављен захтев да узајамно реше своје несугласице, у нади да ће постати чланице трансатланске алијансе и Европске Уније”. (2) Што се тиче УН, чини се да је ствар практично завршена: Харадинај је одмах по ослобађању самоуверено изјавио да ће под његовим вођством Косово добити место у УН. (3)
Празне приче евроатланских чиновника о „регионалној сарадњи”, „добросуседским односима” и „поверењу” у пракси попримају своје апсолутно супротно значење: албански фактор јача и учвршћује се не свакодневно, него буквално из часа у час, не пропуштајући ни једну могућност за претњу, провокацију и насиље на свим нивоима – од високог албанског руководства до локалних бојевика. Навешћемо понашање албанског фактора само последњих неколико дана.
Албански премијер Сали Бериша је приликом прославе стогодишњице стварања државе Албаније изјавио да се албанска територија простире од града Перевеза на северу Грчке, до града Прешева на југу Србије и од Скопља до Подгорице. „Премијер Косова” Хашим Тачи, осврћући се на ослобађање Рамуша Харадинаја из Хашког трибунала, у светским медијима је учврстио тезу како је „борба ОВК била праведна, чиста и света”.
На стогодишњицу албанске државе Тачи је такође посетио и Скопље, где је приликом свог наступа подвукао да „ОВК представља концетрацију народне воље Албанаца ма где се они налазили – у Македонији, Албанији, дијаспори – „Албанци су увек заједно”. Домаћин јубиларног догађаја био је Али Ахмети, председник албанске партије Демократске уније интеграција у Македонији (која улази у састав владе Македоније). У име те партије македонски премијер Муса Џафери је изјавио да су Скопље, Тирана и Приштина – једна целина. (4) Узгред, све свечаности у Македонији су протицале без превођења на македонски језик.
„Марш орлова“
Дан албанске заставе обележен је 28. новембра. Тим поводом у Скопљу је организован “Марш орлова” – углавном ђака, студената и наставног кадра, у одећи боје албанске заставе – изашли су на демонстрације. На југу уже Србије (градови Бујановац и Прешево) на зградама локалне администрације окачене су огромне албанске заставе, организовани су масовни изласци Албанаца на улице са албанским заставама и са пуцањем у ваздух из ватреног оружја. (5)
Хашки трибунал, радећи по инструкцијама наднационалних структура, постао је авангарда антисрпске верзије догађаја током кризе у бившој Југославији. Трибунал је дао легитимитет етничком чишћењу Срба у Хрватској и озаконио је „праведне” циљеве борбе ОВК на Космету, заједно са злочинима против мира, човечности, закона и обичаја ратовања, који су почињени на тој територији против српског народа.
У овом тренутку албански фактор даје насилан допринос визуелно-практичној ревизији историје „овековечавајући” злочине својих бораца из субверзивно-терористичких јединица, „обележавајући” своју територију. Тако је у селу Радуша (у близини Скопља) подигнут споменик бившем официру ОВК Адему Јашарију. У рејону самог Скопља, делу града Чаиру који је насељен углавном албанским становништвом, откривен је споменик „Двоглави орао”.
У месташцету Велики Трновац (на југу уже Србије, транзитна база за наркотрговину са Косметом) отворен је „музеј командира ОА Прешево, Бујановац и Медвеђа” (ОАПБМ) Ридвана Ћазимија, међу чијим експонатима се налазе и фотографије са „славног ратног пута”, ознаке ОАПБМ, оружје и џип у коме је Ћазими био убијен. (6) У центру Прешева, тачно преко пута локалне администрације, откривен је споменик „палим борцима ОАПБМ“, који тамо још увек стоји.
Албански фактор диктира своју вољу и кад је у питању начин функционисања границе Србије са Косметом. Примена такозваних „Боркових споразума” (пакет споразума из преговарачког процеса Београда и окупаторских институција из Приштине из 2011. године, када је српски преговарачки тим предводио Борко Стефановић, који укључују и интегрисано управљање границом) ући ће у историју под огромним знаком питања.
Те споразуме није потписао чак ни сами Борко Стефановић (он их је само „визирао”), није их ратификовала Скупштина, нису сачекали одлуку Уставног суда који треба да се изјасни да ли су они у складу са Уставом Србије. Упркос свему, њихова реализација тече пуном паром. У име нове владе, нови шеф преговарачког тима Дејан Павићевић, потписао је писмо о заједничкој контроли административних КПП, које је предао Европској комисији 25. септембра текуће године.
Без обзира што српска страна користи термин „административна граница”, међународна заједница и окупаторске институције из Приштине јединствено имају у виду државну границу. Испуњавати оно што у базној, главној тачки представља противуречност, у супротности је са основама здравог разума, што значи да се термин „администрација” користи за чисто унутрашњу употребу.
Споразум о интегрисаном управљању границом, који представља суштински услов међународне заједнице за нормализацију односа Србије и окупатора са Космета, треба да буде примењен на свих шест пунктова на северу Космета, а у првој фази – на њих четири, каже „заменик министра унутрашњих послова лажне државе Косово” Саша Ристић. Примена споразума очекује се до 10. децембра текуће године. Модел је сличан ономе који делује на граници између Албаније и Црне Горе у месташцету Сукобин – где представници две државе седе на једном месту, практично под једним кровом и заједнички врше размену информација.
Или на пример, постоји још један модел „интегрисаног управљања КПП који се примењује на граници између Албаније и Космета у месташцу Врбница, који функционише по формули „једно заустављање, једна провера”. По тим моделима на граници Србије и Космета биће размештене царинске службе Београда и окупаторских институција из Приштине и европске мисије ЕУЛЕКС. (7) На последњој рунди преговора између Београда и окупаторских институција из Приштине постигнут је споразум о једнаком броју цариника Београда и окупаторских институција из Приштине. (8)
Мисија ЕУЛЕКС на чијем присуству на КПП са Косметом толико инсистира Београд, за све време своје делатности на Космету није учинила ни један једини корак, није предузела ни једну акцију како би изашла у сусрет српским захтевима. Штавише, поступци ЕУЛЕКСА су, као и поступци трибунала, имали јавно изругивачки каркатер према Србима.
Тако су крајем новембра, бивши „командир” ОВК Фатмир Љимај и тројица његових саучесника у извршењу злочина у логору Клечка (околина Липљана) и других злочина на Космету у периоду 1999. године, од стране правне мисије (!) ЕУЛЕКСА Окружног суда у Приштини, био осуђен на … 30 дана. (9) Хашки трибунал је још 2005. године оправдао Љимаја по свим тачкама оптужнице. У марту текуће године Окружни суд у Приштини такође је окончао случај Љимај. Међутим, Врховни суд Космета на захтев ЕУЛЕКСА је поновио процес.
Љимај је поново био оптужен за мучење цивилних лица и војних заробљеника у логору Клечка. Оптужба се заснивала на сведочењу бившег чувара логора Агима Зогаја. Сведочење Зогаја је посмртно – у септембру прошле године, у парку једног немачког града, он је извршио самоубиство. Но не постоје само сведочења Зогаја (писмена и видео), постоји и истрага српских правосудних органа, према којима су у логору Клечка почињени најмонструознији злочини на Космету, па су тамо на софистицирано суров начин убијани не само мушкарци и цивилна лица него и деца и жене у другом стању. На њима су примењивана жестока мучења а на крају су били живи спаљени.
Недостатак доказа
Српски истражни органи сматрају да број мучених и убијених људи у логору Клечка, којим је „управљао” Фатмир Љимај, у периоду 1998-1999. године, износи неколико стотина људи, ухапшених широм Космета. (10) Пошто је немогуће порећи саме злочине, а Косово се „мора” прогурати у УН, ЕУ, НАТО, што је прилично проблематично са сличним „имиџом”, тада све „сумњиве“ странице треба затворити – и није важно како, може на најгрубљи и најпрљавији начин, упркос очигледном одсуству кредибилитета.
Ту ЕУЛЕКС следи пример трибунала – „злочина је било али не у толиким размерама, оптужени са тим немају везе и због тога, за то нико не сноси одговорност” (још један изум Хашког трибунала). На тај начин ће на следећој црној страници југословенске кризе и „међународног правосуђа” са правне тачке гледишта бити стављен печат. Он је обавезан, то је и био циљ обнављања процеса – да се више ни Љимај, нити било ко из вођства ОВК не би могао оптужити за те злочине. Нанет је још један ударац српској националној свести, а у историју ће преко светских медија бити уписана потребна формула о логору Клечка и о „делатности” Љимаја.
Али ће већина тих злочина бити подвргнути забораву. Као када је реч о случајевима Волујак, Ораховац, Радоњићко језеро, за које као бајаги „не постоје докази” (а сведоци су или заплашени или убијени), због којих Хашки трибунал и суд у Приштини упиру прстом једни на друге због слабих или непостојећих доказа и томе слично, а резултат свега је – нико из ОВК неће сносити одговорност.
Веома индикативно именовање на дужност, одржано је 2. децембра. Немачки дипломата (амбасадор Немачке у Тирани) Бернард Борхат, бивши заменик шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС на Космету Виљема Вокера (оног истог који је „сам видео геноцид” који су, као бајаги, Срби починили у Рачку (11), постављен је на место шефа мисије ЕУЛЕКС. Антисрпски фронт јача своје редове.
Логично се јавља питање: са ким, са којим циљевима и са каквим перспективама се остварује рад на затварању косметског питања, без обзира на све губитке (краткорочне и дугорочне) које подноси српски народ и без обзира на све безбедоносне претње за Србију и регион, које обухватају и ширење и јачање албанског фактора?
У стварности, судећи по деловању „међународне заједнице” и албанских војно-политичких кругова, слично „затварање” косовске странице у историји Србије ће несумњиво значити нешто потпуно супротно затварању – значиће активизацију и прелазак на нову етапу „делатности” албанског фактора на свим осталим тачкама на Балкану и у самој Србији, а такође и рушење српске државности.
Упутнице:
(1) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/12/02/европски-парламент-србииа-да-укине-паралелне-институциие-на-косову.хтмл
(2) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/11/27/средиивание-односа-с-пристином-за-еу-и-нато.хтмл
(3) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/11/29/харадинаи-водицу-владу-свих-градана-косова.хтмл
(4) хттп://www.вести-онлине.цом/Вести/Свет/273559/Европа–Унија-без-коментара-о
(5) хттп://www.yоутубе.цом/wатцх?в=У7-ВВуКј7хс; хттп://www.yоутубе.цом/wатцх?НР=1&в=-зЗQе3Јг6јИ&феатуре=ендсцреен;
(6) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/11/26/убииени-албански-терориста-добио-музеи-на-иугу-србиие-видео.хтмл
(7) хттп://www.тањуг.рс/новости/67921/ибм-у-децембру-на-цетири-прелаза-.хтм
(8) хттп://www.блиц.рс/Вести/Политика/355955/Дациц-са-Естон-и-Тацијем-у-уторак-о-ресењу-за-прелазе
(9) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/11/26/фатмиру-лиимаиу-иедном-од-команданата-бивсе-овк-и-троиици-ниегових-сабораца-одреден-ие-притвор-до-30-дана.хтмл
(10) хттп://срб.фондск.ру/неwс/2012/11/26/фатмиру-лиимаиу-иедном-од-команданата-бивсе-овк-и-троиици-ниегових-сабораца-одреден-ие-притвор-до-30-дана.хтмл
(11) У стварности су српске снаге безбедности у ноћи између 14. на 15. јануар 1999 године спровеле операцију против бораца 121. бригаде ОВК „Агим Целеј Цоли“, конкретно бораца из батаљона „Садик Шаља“. Бандити су се распоредили у Рачку, који им је служио као својеврсна база, и из њега су започињали непрекидне терористичке нападе против војних, полицијских и државних лица, између осталих и против “нелојалних Албанаца” и бавили су се отмицом људи. Види: Јамбајев Михаил Империја лажи. Део 1. Нестала лица хттп://www.православие.ру/сми/37236.хтм
(Фонд стратешке културе)
