Прочитај ми чланак
Стална политичка криза појачана ескалацијом насиља у Федерацији БиХ прошлог месеца поново је гурнула Босну у први план међународне политике. Седам месеци уочи општих избора, о Босни се расправља на најважнијим светским адресама, а многи призивају међународну интервенцију коју добар део сарајевског политичког круга жељно ишчекује јер се нада да ће тим путем остварити своје замисли.
Кренуло на улици да би се завршило за столом
Из међународних кругова засад стижу прилично контрадикторне најаве, од тога да ће бити организована нова конференција за БиХ по угледу на дејтонску, до прича да никаква уставна реорганизација није потребна и да је стање у БиХ могуће поправити и на садашњим основама. Све то ствара велику конфузију и оставља простор за бројна, најчешће површна тумачења.
Конфедерација најбоље решење
Да су на сцени нови захтеви за централизацијом БиХ, под патронатом међународне заједнице, у више наврата у протеклом периоду упозоравао је и председник Српске Милорад Додик.
„БиХ није срећно место јер централизација и унитаризација није ничији интерес. БиХ треба да буде искључиво конфедерална заједница с мањим бројем заједничких функција него што их данас имамо“, сматра Додик.
Последњи у низу позива за активнији ангажман међународне заједнице упутила је Тања Фајон, известилац Европског парламента за визну либерализацију, која је пред Одбором америчког Сената изјавила да је БиХ у највећој политичкој кризи од свих земаља Западног Балкана додајући да су потребне широке промене Дејтонског мировног споразума како би земља могла да функционише.
У свом излагању у америчком Сенату где је одржана размена мишљења о теми „Дешавања на Западном Балкану и политички одговори“, Фајон је оценила да међународна заједница мора много више да се посвети развоју и стабилизацији овог региона.
„Морамо много више да се фокусирамо на Западни Балкан. Ова година је одлучујућа за напредак регије. Посебно због чињенице да се у неколико земаља Балкана одржавају избори. Сједињене Америчке Државе су у прошлости играле врло значајну улогу на Балкану, а наставиће то да раде и у будућности. Ипак, потребно је да се више посветимо целој регији. Као што су показали протести у БиХ у фебруару ове године, без слушања гласа народа могу се угрозити стабилност и мир“, рекла је Фајонова и додала да БиХ мора бити у врху приоритета међународне заједнице.
Додуше, и пре него што се Фајонова обратила Американцима, они су најавили жешћи уплив у ситуацију у БиХ. Истина, Америка тренутно нема амбасадора у Сарајеву јер се чека именовање Морин Меккормак која ових дана пролази провере у надлежним органима у Вашингтону. Њен долазак, по оцени многих, означиће почетак шире америчке интервенције у БиХ. Каква ће она бити, нико не може да процени. Амбасаду тренутно води отправник послова Николас Хил који је пре неколико дана изјавио да изјавио је да нико у Вашингтону не говори о Дејтону 2 и не мисли да постојање ентитета кочи развој земље.
„Наш интерес према БиХ није ослабио и планирамо већи ангажман да бисмо ову земљу вратили на реформски пут“, поручио је Хил.
Политички аналитичари сматрају да је још рано говорити о томе на који би се начин Американци могли активније укључити у сређивање прилика у БиХ, али наводе да би једна од метода могла да буде давање нових капацитета институцији високог представника. По некима, немири у ФБиХ изазвани су управо са циљем да се ОХР-у врати улога коју је имао. Милош Шолаја, професор с Факултета политичких наука у Бањалуци, тврди да је управо ОХР један од главних креатора ситуације у ФБиХ јер је директно утицао на формирање федералне владе.
„Али, ако би се они сада умешали, то би била огромна штета. Такође, једнако штетно би било да неко у међународној заједници искористи ову кризу и протесте за реафирмацију њихове улоге у политичком животу БиХ“, каже Шолаја.
Руска Федерација није за „распакивање“ Дејтонског мировног споразума и за тако нешто нема консензуса унутар БиХ, изјавио је амбасадор Русије у Сарајеву Александар Боцан-Харченко. У интервјуу који су недавно пренели бројни медији у БиХ, оне је рекао да код неких фактора у БиХ постоји воља, али нема политичког консензуса као основе за такво деловање. „А ако тога нема, онда је то празна прича“, рекао је Боцан-Харченко.
(Вести)
