Прочитај ми чланак
Ни поглавље 35, ни дијалог са Приштином нису места на којима се решавају статусна питања. Она се решавају на Савету безбедности УН. Србија неће признати Косово и о томе нема шта да се прича. То наши партнери у ЕУ разумеју и пред нас се то питање не поставља.
Ово у интервјуу за „Новости“ тврди Александар Вулин, министар без портфеља задужен за КиМ, дан после преговора у Бриселу о нормализацији односа са Приштином.
* Постоји ли у преговарачком оквиру са ЕУ захтев да се не омета учлањење Косова у УН? И јесте ли сигурни да се то питање неће касније покренути?
– Таквих идеја је било пре него што је потписан Бриселски споразум и ми смо то одбили. Таквог става нема и неће га бити. У Поглављу 35 причали смо о томе како да се договорено у Бриселу спроведе и да буде верификовано да је примењено. Нисмо покретали нове теме, нисмо причали о статусним питањима, а поготово није било речи о томе да Косово постане члан УН. Ту тему ће Приштина вероватно стално покретати, али не са нама и пред нама. Јер зна какав је одговор.
* Која питања ће Београд иницирати у наставку дијалога, а у ком правцу треба очекивати да ће ЕУ усмеравати процес?
– За Београд је од највеће могуће важности решавање питања имовине на КиМ, нашег културног и црквеног наслеђа и повратак протераних Срба. Није потребно да ЕУ поставља услове или захтеве, јер је она неко ко треба да се труди да живот на КиМ буде бољи за све који тамо живе. По нама, три ствари које сам навео довеле би до тога.
* По којим надлежностима ће се ЗСО разликовати од невладине организације, а да не буде оно што ЕУ сугерише да не треба – нова РС?
– Чињеница да ће имати надлежности у области здравства, школства, урбаног планирања и економског развоја говори да то није НВО. Како нема законодавну функцију, самим тим не може да буде ни Република Српска. Управљачки тим изаћи ће са статутом ЗСО, а онда ће се о њему и предложеним надлежностима преговарати. Али, последњу реч о статуту даће баш српске општине.
* Избори у северној Митровици понављају се 23. фебруара, да ли вам је познат нови кандидат ГИ „Српска“ за градоначелника?
– Људи који живе на КиМ, чланови „Српске“, одлучују о кандидату. Немојмо да Србе са КиМ правимо луткама, јер су они самостални и ти који излазе на ове изборе. Обавештен сам о неким предлозима и мислим да ће се врло брзо изаћи са конкретним именом.
* Шта је суштина спора између вас и Крстимира Пантића?
– Мени је важно да господин Пантић нема спор са државном политиком, а то што има спор са мном је уобичајена ствар у политици.
* Ако буде избора на републичком нивоу, колико ће се страначка надметања ометати формирање ЗСО?
– Не би је то одложило ниједног секунда. Ако буде избора, биће и струје, иако чланови разних странака раде у термоелектранама.
* Хоће ли се учешће косовских Срба на изборима за Скупштину Србије тумачити као гласање дијаспоре?
– Кључно је да Срби учествују на изборима за парламент, Владу и председника Републике које признају и којима верују. А, шта ме се тиче да ли ће то Приштина овако или онако признавати? Када се дође на Јариње, ми кажемо да је то административна линија, а Приштина да је то граница. Исто се дешава на Кипру, у Израелу или било којој другој земљи која има проблем са сепаратизмом, а не може да га реши у датом тренутку. Овде је битно шта ми мислимо и како се ми понашамо. Дакле, Срби ће учествовати на својим изборима и нема никакве везе како ће то Приштина да тумачи.
* Јесте ли за то да се српске партије боре за улазак у косовски парламент?
– О томе ће се разговарати у Бриселу. Треба да видимо какви ће бити услови и хоће ли остати гарантована места. Од тога зависи хоћемо ли позвати Србе да изађу на биралишта. Срби на КиМ верују својој влади и без учешћа државе Србије учешће српске заједнице на централним изборима није могуће.
