Прочитај ми чланак

Ако Европа помогне, хвала. Ако не, опет хвала

0

aleksandar Vucic

У плану привремени прихватни центар за избеглице на десет километара од центра главног града, у коме ће бити места за две хиљаде људи

Парк поред долазног перона главне београдске аутобуске станице, у коме дневно борави између 500 и 700 људи из ратом и бедом захваћених подручја Сирије, Авганистана, Еритреје и Сомалије, посетили су јуче председник Владе Србије Александар Вучић, министри Александар Вулин и Небојша Стефановић, као и градоначелник Београда Синиша Мали.

У збег од малих излетничких шатора и лежаја импровизованих на трави, под крошње на којима се суши дечја одећа, стигли су тачно у десет сати. Њихов долазак спремно су чекали само новинари. Већина избеглица у парку код Економског факултета спавала је на трави или клупама. За оне код долазног перона аутобуске станице јутро је увелико почело. Мушкарци, жене и деца пред јавном чесмом са неколико славина стрпљиво су чекали у реду – да се онај испред њих, користећи се малим огледалом, обрије, да један младић опере косу, само водом, јер шампона нема. Да прање зуба заврши жена поред које цупка нестрпљиви дечак.

Премијер је са сарадницима стигао из правца хотела „Бристол”. Око њих су се тискале бројне новинарске екипе, а све под будним оком момака „ледених лица”. С „бубицама” у уху, осматрали су на све четири стране.

Тој политичко-медијско-безбедносној свити прва су у сусрет кренула деца. Стигла су право пред српског премијера, руковала се и сликала с њим. Одговарала на његова питања о фудбалским идолима, да ли више воле Месија или Роналда. Малишани су од Вучића добили кесе из којих су вирили пешкири. Пакете са пеленама, средствима за хигијену, воћем и соковима делиле су и екипе Црвеног крста.

Онда су пришли и старији, мушкарци, жене, на кратак разговор и руковање. На премијерово питање да ли је све у реду, одговарали су потврдно.

Вучић је најавио да ће у парк код аутобуске станице стићи ћебад, веће количине воде, пелена, више покретних тоалета. Новинарима је објаснио да је, будући да иду хладни дани, у плану изградња привременог прихватног центра за ове људе. Он би требало да буде направљен у близини ауто-пута, вероватно иза хотела „Национал”. Требало би да тамо буде места за хиљаду до две хиљаде људи.

Група жена које су седеле на трави недалеко одатле није била заинтересована ни за причу ни за руковање. Када су камере и фотоапарати у кадар ухватили српске званичнике и њих, већина их је погнула главе и навукла мараме скоро до половине лица. Једна је тако заклоњена крила осмех, док је друга чвршће уза се привила дечачића. Он је држао популарну играчку „куцу свезналицу”, која прича и пева на српском језику. Нису, међутим, све жене биле тако стидљиве. Једна одважна старија госпођа, држећи за руку дечака и девојчицу, из првог реда је пратила шта се дешава, трудећи се да не изгуби корак са званичницима Владе Србије. Користећи тренутак када су они застали, свог дечачића је прогурала до остале деце коју су фоторепортери и камермани управо сликали са премијером, министрима и градоначелником.

– О избеглицама из Сирије и Авганистана говори се као о великом проблему. Ми смо им пружили добродошлицу у Србији. Знамо како су се наши људи мучили пре 20 година. Поносан сам што им је Србија, на њиховом путу ка ЕУ, најбоље уточиште и најсигурније место. Државни органи поступили су организовано и добро по питању избеглица – рекао је Вучић.

Он је поновио да Србија неће да подиже зидове и поставља бодљикаве жице како би спречила мигранте да уђу у нашу државу, додајући да Европска унија није смела да жмури на такве случајеве у другим земљама.

– Ми да жмуримо нећемо, помоћи ћемо колико можемо, а да ли ће ЕУ помоћи Србији, видећемо. Ако помогну, хвала, ако не, опет хвала. Неки кажу, лако је вама, они неће да остану у Србији. Неки ће можда и остати, и они који се на то одлуче, добродошпи су, ми немамо проблем с тим – поручио је Вучић.

Он је навео и да преко македонске границе у Србију дневно уђе око 2.000 миграната, као и да дневно обрадимо и евидентирамо више миграната него цела ЕУ. На питање новинара како коментарише извештај УНХЦР-а из 2012. године да је Србија од 26 препорука у вези са избеглицама испунила само три, Вучић је рекао да је наша влада чак похваљена од УНХЦР-а и да Србија ради све што може у решавању ове кризе и збрињавању људи. Ређала су се и друга питања, о предстојећем самиту у Бечу, ММФ-у, „Телекому”, изборима… Конференција за новинаре усред избегличког парка трајала је тридесетак минута. Објективи више нису били окренути према малим излетничким шаторима, лежајевима импровизованим на трави и крошњама на којима се суши дечја одећа…

Призор је, с клупе на рубу парка, с пријатељем и две сународнице, посматрао и коментарисао Мазен Шехан из Сирије. Осим њега, нико из ове групе није био расположен за разговор. Каже, у Београд је стигао у уторак, планира да крене даље што је пре могуће. Куда – није желео да открије.

Питали смо га да ли зна ко га је управо посетио.

– Мене, мислите ко је мене посетио? – збуњено је узвратио.

– Не, него све вас овде – покушали смо да појаснимо.

– Аха… Не, не знам ко су ти људи – рече млади Сиријац.

Објаснили смо му да је људе у парку обишао премијер Србије, министри, градоначелник.

– Океј – био је једини Мазенов коментар.

(Политика)