Прочитај ми чланак
Једна од ретких националних група која српској држави не прави проблем и која, чак и онда када истиче проблеме дела свог народа (или, дела онога што својим народом сматра, са мање или више основа, нека свако сам цени) не поставља питање целовитости српске државе јесу Румуни који ће такође ући у предстојећу трку.
– Према последњем попису, припадника комшијског нам народа у Србији има око 30.000 од чега је 18.000 њих уписаних у румунске бирачке спискове у својим општинама.
– И мада до сада ниједна званична листа за Национални савет Румуна није објавила званичну листу кандидата, процењује се да ће до окончања прикупљања потписа (потребно је 200 по листи, а највећи број кандидата по листи је 23) бити чак десетак листа, укључујући и неколико из Тимочке крајине
Као што је познато, 25. октобар резервисан је за изборе за све Националне савете мањина у Србији. Сходно кампањи која се полако захуктава, недавно смо били сведоци напада представника хрватске мањине на Председника Томислава Николића који је Буњевцима (или барем оном делу ове етничке групе која се опире асимилацији коју финансијски моћне, добро организоване, и од државе хрватске и тамошњих служби потпомогнуте групе и појединци спроводе на северу Србије), делио школске уџбенике.
Такође, свој став према Србима и српској држави недавно су показали и стари знанци „Бошњаци“ у Новом Пазару, а ништа боље вести не стижу ни од Бугара и Мађара, на чије смо запомагање и претње сепаратизмом одвећ навикли.
Једна од ретких националних група која српској држави не прави проблем и која, чак и онда када истиче проблеме дела свог народа (или, дела онога што својим народом сматра, са мање или више основа, нека свако сам цени) не поставља питање целовитости српске државе јесу Румуни који ће такође ући у предстојећу трку.
Према последњем попису, припадника комшијског нам народа у Србији има око 30.000 од чега је 18.000 њих уписаних у румунске бирачке спискове у својим општинама.
И мада до сада ниједна званична листа за Национални савет Румуна није објавила званичну листу кандидата, процењује се да ће до окончања прикупљања потписа (потребно је 200 по листи, а највећи број кандидата по листи је 23) бити чак десетак листа, укључујући и неколико из Тимочке крајине.
Међу онима који ће окушати своју срећу и проверити поверење и који су нама посебно интересантни јесу и румунски омладинци сакупљени око „Национално-хришћанске“ листе који за своје учитеље узимају Кодреануову „Гвоздену гарду“.
На њиховом челу налази се Јонел Оморан, председник Легионарско-хришћанске уније Србије и Александар Балан председник Уније банатских Румуна Србије. Како истичу, њихов Програм води рачуна како о интересима румунског, тако и о потребама српског народа у чијој држави живе и раде.
– Мислим да је наш Програм једини који је у опозицији према владајућој клики у Србији, али и према НАТО, Европској Унији, украјинској хунти и свему ономе што доноси зло Србима, Румунима и истинској Европи. У дефинисању својих начела, неко ће рећи, отишли смо и даље од онога што је у надлежности Националног савета, али смо ми на тај начин желели да своје Румунство ставимо у шире оквире како би људи могли да виде за шта смо заправо.
Борба за Савет није само борба која треба да донесе добро народу у чији Савет желите да будете изабрани, него и већинском народу са којим се живи. Срби и Румуни су добри суседи и нема разлога да Румуни не помогну националним Србима у борби за остварење националних права.
У том смислу, ми смо и велика опозиција мађарским странкама и групама, поготово оним најекстремнијим, које желе да униште и нас и вас. Са друге стране, ми се надамо да ће српски националисти имати разумевања и за оне делове румунског народа у Тимочкој крајини који се као Румуни изјашњавају и за које се ми боримо, као што се Срби било где у свету боре за своје сународнике. Нека је Румуна у Тимоку и 10, али они су део нашег народа и мислим да имамо пуно право да се за њихов напредак боримо, објашњава нам Александар Балан.
Својом борбом, додаје Балан и то, српски Легионари не устају против целовитости српске државе и не траже ништа више преко онога што Срби имају у Румунији.
Ми немамо никакве претензије према Србији, нити терамо оне који не желе да буду Румуни да се као такви изјашњавају. Са друге стране, ми смо резервисани и према Румунији самој. На то нас нагони њена геополитичка оријентација и удвориштво према НАТО и ЕУ. Сходно томе, ми рецимо подржавамо уједињење румунских држава Молдавије и Румуније, али само под условом да се матица отргне од погубног утицаја НАТО.
Ако би улазак Молдавије у састав Румуније померио границе НАТО на Исток, онда је боље да до јединства и не долази. Не зато што ми нисмо патриоти, него зато што ће Румуни то скупо платити, прича Балан и додаје:
– Такође, за нас што се тиче Косова, Војводине или Републике Српске нема никакве сумње. То су интегрални делови српског етничког просора на којима сматрамо држава Србија има највише утицаја. Ситуација око Косова јесте тешка, али Румуни сабрани око наше листе имају чврст став да ће Србија победити. Прво саму себе, а онда и спољашње непријатеље. Баш као и Румунија.
На крају, није на одмет споменути и то да је Програм „Национално-хришћанске листе“ рађен у сарадњи са румунском легионарскокм странком „Све за отаџбину“ која је и израдила део начела.
Програм Национал хришћанске листе (легионарске)
За Румунски национални савет Србије
Наша теза од које полазимо је јасна: Није довољнно бити Румун! Треба бити добар Румун, а то подразумева две ствари: чврсту веру у Бога Створитеља и Спаситеља и вера и оданост нацији којој се припада. То је наша крилатица и водиља наше борбе.
Буди поносан што си Румун и чувај јединство народа попут Сунца на небу;
Анализирај и побољшавај стање у румунским селима, школама, домовима културе, црквама и свим осталим институцијама које чувају румунске традиције и језик;
Помагати села у Тимочкој крајини која желе да отворе школе на румунском језику. Помоћ за румунске школе у Банату, активан рад на спречавању њиховог даљег затварања:
Помоћ румунским селима у Банату при отварању секција фанфара (дувачких оркестара), вокалних секција, фолклорних ансамбала и других културних и уметничких друштава и секција које раде на очувању румунске самобитности. Подизање свеукупног нивоа свести Румуна помагањем културних манифестација.
Помоћ православним румунским црквамна у Банату али и у Тимочкој крајини, као духовним и културним стубиштима румунског народа у Србији. Црква је једна од ретких институција која још увек чува румунски језик у Србији.
Промоција и помоћ великом фолклорном фестивалу Румуна Војводине који се одржава једном годишње и који представља непроцењиву вредност за наш народ у Србији.
Сходно важећим законима Републике Србије, денационализација имовине која се налази у власништву Румунске Православне Цркве.
Буђење румумунске националне свести о припадности румунској нацији и промовисање романизма у у срединама српског друшта где живе Румуни.
Дизање свести румунског народа у Србији на опасност коју ЕУ и НАТО представљају за нашу заједницу у Србији. Објаснити предности живота у независној земљи а не колонији Западне Европе.
Помоћ спортским друштвима у румунским селима, отварање спортских секција ради промовисања здравог друштва и живота уопште кроз спорт.
Помоћ за повећање стопе наталитета Румуна у Србији. Финансиска помоћ за свако дете рођено од румунских родитеља.
Подржавамо уједињење Румуније и Молдавије али искључиво ван оквира НАТО и ЕУ, као две слободне румунске државе кад се за то стекну услови:
Подршка интегритету српске дрзаве и народа, Косово је Србија, Република Српска исто тако.
Нека нам је Бог на помоћи!
С. М. Лапчевић
