Прочитај ми чланак

17 ГОДИНА ОД 5. ОКТОБРА: Овако је све почело, а шта данас кажу учесници!

0

Демонстрацијама је окончана владавина Слободана Милошевића

После вишедневних протеста широм Србије, више стотина хиљада људи 5. октобра 2000. изашло је на улице Београда због непризнавања резултата избора за председника СР Југославије. Тим демонстрацијама, пре 17 година, окончана је владавина Слободана Милошевића.

Петооктобарски протест у центру Београда организован је пошто је изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ одржаним 24. септембра 2000. године. ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи, коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Милошевићевог режима.

Милошевић је на изборима одржаним 24. септембра изгубио од кандидата ДОС-а и тадашњег лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице.

На данашњи дан, 5. октобра, грађани су у колонама стигли из свих крајева Србије и окупили се на платаоу испред тадашње Савезне скупштине, а данас Дома Народне скупштине. Полицијске блокаде дуж пута ка Београду на неким местима су пробијане и булдожерима.

Полиција је већ у преподневним сатима употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспешно. Зграда Савезне скупштине је демолирана и запаљена, као и зграда РТС-а у Таковској улици. Полиција је убрзо „отказала послушност“, престала да пружа отпор и махом се придружила грађанима.

Грађанима се увече истог дана са терасе Скупштине Београда обратио Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници победу.

Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за ратне злочине у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову. Умро је 11. марта 2006. од инфаркта, у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.

О петооктобарским променама мишљења су подељена, али сви деле мишљење да овај датум има велики значај за Србију.

Бивши лидер Демократске странке и председник Владе Србије од марта 2003. до марта 2004. године Зоран Живковић рекао је да Пети октобар има велики значај јер је, по његовом мишљењу заустављено дивљање политичког лудака који је уништавао Србију и цео регион. Живковић сматра да да су се у првих пар година након петоокотобарске револуције, храбро и одлучно спроводили циљеви њеног наслеђа, али да су „политички манекени“, како их је назвао, од 2004. до 2012. успели да искомпромитују сваки циљ Петог октобра.

– Доласком Александра Вучића на власт 2012. године почела је контрареволуција. Политички манекени јесу изиграли очекивања грађана, али одговорним сматрам и себе, као и Зорана Ђинђића. Наша је кривица што им се одлучније нисмо супротставили , што нисмо установили уставни дисконтинуитет те што већ у децембру 2000. нисмо расписали изборе за уставотворну скупштину – рекао је Живковић, и додаје да би то довело до новог Устава, као и до политичко-правног оквира за развој Србије као модерне, демократске државе, што би значило и лустрацију свих оних којима су руке биле крваве, а образ прљав.

Веља Илић, дугогодишњи постпетооктобарски министар и предводник „јуриша“ на здање Народне скупштине, каже да су тековине Петог октобра увођење демократије у Србију, ослобађање медија, демократизација изборног процеса и најзад отварање Србије ка свету. Он се присећа да је било предлога да се неколико странака бивше власти забрани, али се на крају то није десило , те да као резултат, 17 година касније, поново имамо ЈУЛ на власти.

– Пети октобар их, нажалост, није докрајчио. Ја сам, између осталих, такође један од криваца за то, јер сам се после победе повукао у Чачак да будем градоначелник. Данас, под овом влашћу, вратили смо се годинама уназад. Некад нисам могао ни да замислим да ће неко у Србији гласати за листу Рамуша Харадинаја, нити да ће на чело Владе стати особа која то ничим није заслужила, нити ико зна ко је она уопште – рекао је Илић.

foto: Printscreen

Жарко Кораћ, први потпредседник Владе Зорана Ђинђића, није сагласан са оценом да је Пети октобар „догађај пропуштених шанси“, јер је, како каже сама чињеница да се догодио доказ да у Србији постоји довољан број људи који одбацују главну негативну линију српске политике – стално постављање питања граница и оружане сукобе као доминантан начин решавања етничких проблема.

– Непрекидно и псесивно кривљење петооктобарског догађаја и критиковање људи који су платили велику цену и изложили опасности сопствене животе, по мом мишљењу је потпуно бесмислено. Србија мора да се окрене будућности, а не прошлости. Постоји много узрока зашто је Пети октобар само делимично испунио своје циљеве и зашто се нада после неколико година угасила, али је сигурно да то није разлог због кога људи ових година гласају за људе против којих су се борили – рекао је Кораћ.