Покрет Двери се јасно определио за напуштање погубног евроатланског пута и приступање евроазијским интеграционим процесима. Залажемо се за пун приступ ОДКБ како би на тај начин заштитили своју безбедност и територијални суверенитет. У овом тексту се нећемо шире бавити овим аспектом евроазијских интеграција већ ћемо се концентрисати на економски и привредни аспект.

Приступање Евроазијској унији би пре свега донело Србији приступ тржишту од 170 милиона која у ближој перспективи може достићи и 220 милиона становника. Економски приступ евроазијских интеграција не подразумева економско поробљавање, гашење домаћих капацитета, довођење у колонијални статус, преузимање тржишта и наметање решења како је то обичај у ЕУ што се могло видети када су у питању нове чланице из југоисточне и централне Европе. Он подразумева економску сарадњу на обострану корист, тј. поспешивање раста свих економија држава чланица. То значи да би економски положај Србије био суштински другачији када је у питању могућност развоја.

Разлика у развијености Србије и држава чланице Евроазијске уније је знатно мања него у односу на државе западно европског језгра ЕУ. Конкуренција на тржиштима ових држава је мања па би зато продор српских производа био лакши поготово због знатно мањих ванцаринских и других баријера. Државе чланице, кандидати и посматрачи Евроазијске уније су богате енергентима и сировинама што је повољно за обнављање индустријских капацитета у Србији. Завршетком Јужног тока Србија и приступањем Евроазијској унији Србија би добила привилегован положај по питању цене нафте и гаса.

Наиме, цена гаса се у Евроазијској унији рачуна као јединствена цена на извориштима плус цена транспорта до одређене локације. Тако је на пример цена гаса у Белорусији око 165 долара што је знатно ниже него у Украјини где је и поред недавних значајних смањења цена на нивоу од 268 долара док је удаљеност од изворишта приближно иста. Државе чланице и кандидати Евроазијске уније се налазе у сличном положају као и Србија јер увозе значајан део производа па постоји потреба да се тај увоз у што већој мери замени домаћом производњом.

У Русији је донета стратегија развоја економије која предвиђа изградњу инфраструктуре, модернизацију индустрије, супституцију увоза, финансирање научно истраживачког рада и развоја ради унапређења привреде, као и оријентацију на економију знања. Кључна институција за развој је Централна Банка Русије која треба да одговарајућом монетарном политиком подржи ове процесе и раст запослености. Нови економски манифест покрета Двери је у високој мери у сагласности са овом стратегијом. Да би се постигао пун ефекат приступања Евроазијској унији Србија мора своју стратегију развоја и индустријске политике у што већој мери усагласити са Русијом и других државама чланицама. То поред осталог значи да би се обнављање индустријских погона у Србији обављало тако да где год је то могуће и исплативо користи гас као енергент због повољне цене.

Царинска унија

Царинска унија је један од основних интеграционих аспеката које би Србија требало да примени приликом приступања Евроазијској унији. Она би донела низ позитивних ефеката на економску сарадњу са Русијом и другим чланицама. Србија би добила знатно бољи приступ тржиштима држава чланица. Значајно би се поједноставила међусобна трговина кроз поједностављење процедура, смањење потребне документације, провера и времена задржавања на царини. То би знатно повољније него режим слободне трговине који Србија тренутно има са Русијом. Било би знатно олакшано и отварање представништава и заједничких предузећа. Таква ситуација би повећала обим снабдевања сировинама, компонентама и готовим производима што би повољно утицало на развој економије Србије.

Повољни услови за трговину би повећали обим заједничких пројеката на модернизацији и подизању капацитета транспортне инфраструктуре између Србије и Русије. То би утицало на раст сектора бродоградње као и подизање и модернизацију капацитета у лукама на Дунаву пре свих луке у Прахову. Србија би због царинске уније морала да усклади царине за одређене производе према трећим земљама. То би значило увођење царина за знатан део производа које се до сада из Европске уније увозио без царине.

Оваква ситуација је повољна јер би вратила одређени део прихода од царина у буџет Србије којег су се претходне владе добровољно одрекле ради сулудог пута Србије ка ЕУ. Приступање царинској унији значило би и напуштање ЦЕФТА споразума. Србија би зато требала да потпише билатералне трговинске споразуме са Црном Гором, Македонијом и Босном и Херцеговином на обострану корист али и из угла перспективе сарадње кроз Евроазијске интеграције што би Србију ставило у повољнији положај. Приступање Србије Евроазијској унији повећао би и потенцијал за евроазијске интеграције у овим државама.

Јединствени економски простор

Јединствени економски простор је напреднији аспект евроазијских интеграција који би Србија требала да прихвати кроз приступање Евроазијској унији. То у основи подразумева слободан проток капитала, роба, услуга и радне снаге. Јединственом економско простору би се приступило кроз потписивања за сада 17 споразума у разним областима попут спровођења заједничке и координиране макроекономске политике, финансијског система и монетарне политике, развоја интегрисаних секторских тржишта попут енергетике и транспорта, правилима подршке државе пољопривреди, индустријским субвенцијама, конкуренцији, природним монополима и сл.

Покрет Двери сматра да је прихватање јединственог економског простора од велике важности за Србију јер би то пружило прилику за бржи развој него када се Србија била неутрална према економским интеграционим процесима. Србији је неопходно потребна промена економског модела о чему смо писали у новом економском манифесту. Сматрамо да би прихватање одређеног оквира са елементима решења која су у смеру новог економског модела који је потребан Србији била боља него да се крене у потпуности од нуле и лута у примени различитих варијанти.

Наставиће се…

Ознаке: евроазија, ЕУ, ОДКБ, Српски покрет Двери, Царинска унија