Прочитај ми чланак
Тим Џуда је главни дописник „Економиста“ и „Тајмса“ са Балкана.
Током косметског рата био је дописник и „Гардијана“, „Обсервера“, ББЦ-а, „Сандеј телеграфа“…
Аутор је књиге „Срби: Историја, мит и уништење Југославије“. Из перспективе новинара који има богато искуство извештавања из региона, и једног од кључних новинара у креирању слике која са Балкана одлази у свет, у разговору за „Актер“ прави пресек оцена докле су Србија и земље у региону стигле, и у каквом су односу са ЕУ.
Подсећа да Словенија јесте чланица ЕУ, али да никако не треба губити из вида да је то земља која се и даље суочава са бројним проблемима, како економским тако и проблемима односа према њеној прошлости у СФРЈ. Сматра да је Хрватска „положила тест“, али да је и она такође суочена са великим економским проблемима. Чињеницу да је Хрватска ове године ипак имала најбољу туристичку годину повезује не толико са њеним успехом, колико са тим да су многе туристичке земље попут Египта и Туниса због својих политичких ситуација и немира биле непривлачне дестинације.
Очекује да Словенија због својих проблема са Хрватском у јулу 2013. године неће блокирати улазак Хрватске у ЕУ, али упозорава да не треба заборавити ниједног тренутка да таква могућност постоји. Проблем Црне Горе види пре свега у корупцији, и сматра да је напор НГО сектора на челу са Вањом Ћаловић вредан хвале. Узрок тражи у директној повезаности политичког врха Црне Горе са организованим криминалом.
За БиХ Џуда каже да је вечити извор проблема који настају између трију нација. Задовољан је што се та држава није урушила, али ипак наводи да се није ни развила. Пре свега наглашава катастрофално стање њених јавних финансија. Посебан осврт прави на Сребреницу. За њега Сребреница је постала политички ДНК Босне, и прерасла у симбол у оном смислу у коме је то био Аушвиц. Сребреница је мутирала у догађај који политички добија дубљи смисао, а шта ће то значити за будућност било му је тешко да предвиди.
Македонију наводи као пример земље у региону која се суочава са огромним проблемима, који се често занемарују и заборављају. Албанију види као земљу у политичкој парализи, а Косово као мање-више успешан пројекат, будући да сматра да су 2008. године владала „црна предвиђања“ за опстанак Косова, која се нису обистинила. За то Косово треба највише да буде захвално успешном „дилу“ са западним земљама.
Србију тренутно посматра кроз перспективу става према новој влади. Наглашава да је једна од кључних разлика у односу на претходну владу то што је у овој на месту премијера човек из Милошевићевог апарата. Нову владу као оштро подељену између трију извора моћи – Николића, Вучића и Дачића. Ипак сматра да, иако је нова влада састављена од људи који су учествовали у озлоглашеном режиму деведесетих, не треба се водити предрасудама већ конкретним делима људи који су тренутно на власти. У том смислу посебно је похвалио Вучићев напор да се расветле убиства новинара деведесетих и случај Славка Ћурувије. У реалном политичком деловању нове Владе не види битне разлике у односу на претходну.
Џуда говори и о односу Србије и Русије, сматрајући да Русија Србији не може да понуди ништа осим улоге економског и трговинског партнера. За „Актер“ прича и о ситуацији у ЕУ, чије је решење неизвесно, али и о односу ЕУ и Србије и региона, који сматра кључним. По њему, будућност ЕУ и региона је иста будућност. Неизвесна, али неодвојива.
У прилог свом, не нужно оптимистичном, предвиђању будућности ЕУ наводи случај Грчке. Он сматра да се наставља оно што је почело у Грчкој, и да ће се ширити на цео регион. За њега Грчка је показатељ да се европеизација не може симулирати. ЕУ интеграције се настављају, али сматра да ће нестабилност која је захватила ту земљу захватити и остатак ЕУ.
Простор онога што он назива Југосфером види у много позитивнијем светлу у односу на њену прошлост. Економија, култура, језик, историја, које су раније биле линије поделе међу народима Југосфере, данас су тачке њиховог спајања. То се пре свега осликава кроз заједничко тржиште. „Добар симбол за то је пример ’цедевите’ – 9 витамина у 7 земаља!“ , наводи Џуда, сматрајући да је ту метафору могуће пројектовати на опште стање односа земаља у региону
Криза еврозоне не посустаје како у јавној дебати тако и у реалности ЕУ. Какав исход предвиђате?
– Морам да кажем пре свега да нисам експерт за питања еврозоне. Ипак мислим да било ко ко покушава да направи озбиљна предвиђања о томе шта ће бити исход кризе еврозоне, вероватно не зна о чему заправо говори. До сада је изнето толико много предвиђања и сва су била погрешна. Дакле, нико не може са прецизношћу да каже у ком правцу се крећемо. Нисам стручњак за финансије, па не могу да дам прецизна финансијска предвиђања. Генерално сматрам да ће евро опстати и да ће еврозона преживети и мислим да ће бити учињено све како би преживела, али исто тако мислим да то није неизбежно.
Проблем еврозоне заправо се политички рефлектује на проблем опстанка ЕУ. Да ли и даље видите могућност распада ЕУ?
– Мислим да ће се унутар Европске уније формирати својеврсно унутрашње језгро земаља које ће остати у еврозони. У том случају сматрам да ћемо имати ЕУ на два нивоа. Неке значајне земље попут Британије неће бити у том тзв. централном језгру. Можда чак Британија неће пристати ни на такво решење, и можда ће у потпуности напустити Европску унију.
Колико је реалистично да Британија напусти ЕУ?
– Рекао бих да су шансе за иступање Британије из Европске уније 50:50. Ипак таква могућност је прилично присутна. Унутар Конзервативне партије постоји значајна подршка иступању Британије из ЕУ. У тим струјама Конзервативне партије има много популизма и национализма. Ми их називамо евроскептицима, што је заправо само пристојан назив за екстремне националисте. Мислим да је могуће да ћемо ми у Британији имати неку врсту референдума, и могуће је да ће Британија након тог референдума напустити ЕУ.
Шта би биле последице иступања Британије из ЕУ? Ко би заправо ту био на губитку, ЕУ или Британија?
– Мислим да би сви били на губитку. Евроскепетици и струје из Конзервативне партије Британије маштају о томе да би Британија могла имати статус Норвешке или Швајцарске. А заправо је поента у томе да они морају да прихвате 80-90 посто законодавства Европске уније у сваком случају. Мислим да противници Британије у ЕУ нису пажљиво размотрили све аспекте њеног иступања. Ја то видим као врсту носталгичног пројекта који Британију види у „божанственој изолацији“. Међутим, морате погледати чињенице, ако само један кинески град има преко 20 милиона становника, јасно је да је, иако је клише, снага у јединству. Ако нисте део тог јединства заостајаћете у свим аспектима.
Ако говоримо о снази јединства, највећи партнер Британије је САД. Да ли САД подржавају Британију да иступи из ЕУ?
– Не, мислим да је уопште не подржавају. Не могу да говорим у име САД, али моје мишљење јесте да САД свакако не подржавају излазак Британије из ЕУ.
Како видите пут Србије у ЕУ у том конкретном тренутку?
– Рекао бих да одговор на то питање подразумева два елемента. Први елемент је проблем са Косовом. Други елемент је неизвесност тога шта ће се уопште десити у будућности са ЕУ и у којој форми ће она постојати. Ипак будимо оптимистични! Сматрам да се пут евроинтеграције Србије наставља и да би поводом тога требало да будемо прилично оптимистични. Не мислим да ће Србија икада признати Косово и не мислим да је то уопште озбиљан проблем. Или макар неће бити озбиљан проблем и питање до буквално последњег дана пре него што Србија приступи ЕУ. Проблем је оно што је Немачка у својим условима назвала „добрим суседским односима“.
Јер уколико не видите Косово као суседа, онда је тешко да са њима градите добре суседске односе. Међутим, иако ви и даље видите Косово као део Србије, а не као одвојену суседску земљу, оно што је добро јесте да можете са њима да одржавате састанке, дијалоге, идете на конференције итд. Генерално не мислим да постоји решење за Косово у овом тренутку. Не верујем у неко „Елдорадо решење“, где ће људи сести и изнедрити решење за косовски проблем. То је ситуација у којој ће свако нешто добити и изгубити. Не ради се заправо о решењу, ради се о управљању ситуацијом.
Ако тврдите да не постоји решење, поставља се питање да ли Србија може да настави пут ЕУ интеграција без тог решења?
– Проблем је што ми заправо у овом тренутку не можемо да предвидимо ни како ће изгледати ЕУ у моменту када Србија буде ступала у њу. Можда ће у том тренутку једноставно постојати две зоне у ЕУ, унутрашња и спољашња зона. И можда у том случају, рецимо за приступ спољашњој зони не буде потребно и значајно коначно решење питања Косова, него само добар менаџмент ситуације.
Србија у последње време гради чвршће односе са Русијом. Да ли је то удаљава од ЕУ или та два процеса теку одвојено без међусобног утицаја?
– Мислим да постоји приличан ниво фарсе у тој ситуацији. Однос Србије и Русије није нов. Тај однос је одувек постојао. Чак је и председник Тадић сматрао да је Русија један од четири стуба српске спољне политике. Вук Јеремић је у потпуности користио односе са Русијом, и Русија је у потпуности користила те односе са Србијом. Мислим да је тај однос заснован на интересима и да користи обема снагама. „Не купујем“ ту причу о емотивној основи тог односа и традиционалном братству између руског и српског народа. Руси сматрају да се Срби обраћају Русији само када су у проблему, а да је заборављају када је све у реду.
Српски лидери врло радо користе Русију онда када им је потребно, као на пример у случају проблема са Косовом. Али онда буду изиритирани када Русија прича о територијалном интегритету, а потом призна Јужну Осетију или Абхазију, јер схвате да су само искоришћени и да се ту не ради о принципу, већ о конфронтирању Америци и западним земљама. Тако да мислим да односи Србије и Русије немају никакве везе са односима Србије и ЕУ. На крају, Србија и Русија удаљене су једна од друге, и по мом мишљењу тај однос је важан само трговински, а пример за то је нафтна индустрија. Не видим много конекција између вас ван тога.
Прошле недеље на високој дебати у УН председник Николић изјавио је да Србија никада неће признати независно Косово. Како коментаришете чињеницу да је тиме потврђено да је статус линија коју Србија никада неће прећи?
– Не бих обраћао пажњу на то шта неко говори, већ шта неко ради. Он је то рекао, а Србија је у том тренутку потписала споразум о прелазима. Зато је јалово обраћати пажњу на оно што је намењено за употребу јавности у односу на оно што се заправо чини. Управо те споразуме Србија је сматрала врло неповољним, а сада их прихвата у потпуности. Тако да, још једном понављам, треба обраћати пажњу на оно што се конкретно чини, а не на оно што се говори и што је намењено јавности.
Како из ваше перспективе коментаришете промену власти у Србији?
– Рекао бих да процес успостављања нове власти није завршен. Прашина се још није слегла. Још увек је непознато ко ће поседовати крајњу и ултимативну власт. Пре је било јасно да је крајњу власт имао председник Тадић. Сада није јасно у чијим рукама је та власт. Видљиво је да постоје три извора моћи.
Која три извора?
– Три извора моћи сада су председник Николић, министар Вучић и премијер Дачић.
Сматрате дакле да је нова власт подељена?
– Мени лично то тако изгледа, и онолико колико разумем српску политику то заиста тако изгледа. Управо због тога ми је посебно интересантно шта ће се десити на скупштини СНС када буду бирали председника. Колико сам разумео, ту постоји нека врста ривалства.
Коментаришући нову власт нагласили сте чињеницу да је актуелни премијер Србије човек из Милошевићеве странке и његовог режима. Да ли то значи да страхујете да би ова власт могла да понови сценарио деведесетих?
– Не. И овде бих се концентрисао на то шта људи раде, а не шта причају или шта су причали. Уколико бисте у овом региону тражили политичаре са потпуно чистом биографијом и прошлошћу, вероватно не бисте нашли ниједног. Ни у овом, ни у многим другим регионима. Тако да је то питање скоро ирелевантно. Битан је тренутак у коме се налазимо. Мислим да су сви политичари опортунисти. Мислим да то генерално важи за све политичаре, и да се српски политичари не разликују по томе од других. Дачић је добар пример за то. Када је у прошлој влади био министар унутрашњих послова његов рад оцењен је позитивно, и био је херој јер је урадио све што је било у његовој моћи у многим питањима, као што је на пример визна либерализација итд.
Имате богато искуство у овом региону. Шта мислите да ће бити највећа разлика између власти председника Тадића и председника Николића? Поменули сте да је једна од разлика однос према Сребреници. Да ли је тај однос заиста различит?
– Председник Тадић урадио је огроман део посла када је у питању померање Србије у смеру признавања злочина. Такође урадио је много на побољшању имиџа Србије у свету. Чињеница да је „прогурао“ резолуцију о Сребреници у парламенту веома је важна. Садашњи председник није гласао за ту резолуцију, и изјавио је да Сребреница није била геноцид. Та чињеница свакако не помаже Србији. Какве ће последице имати у будућности, тешко је оценити. Тешко је генерално предвидети у овом тренутку шта ће се десити како са земљама ЕУ, тако и са земљама у региону. Све земље у региону мање или више налазе се на путу ЕУ интеграција, поготово с обзиром на чињеницу да је огроман проценат трговинске размене везан за ЕУ. Упоредио бих стање земаља у региону са ситуацијом као када имате невезану децу на задњем седишту аута и родитеље који су изгубили контролу над аутом. Не можете да предвидите шта ће бити са децом. Ту метафору употребио бих као одговор на питање о предвиђању будућности Србије и земаља у региону и ЕУ.
Ових дана у центру пажње је афера црног тржишта на Косову. Будући да сте боравили током прошлих година тамо и били дописник са Косова, да ли сте били упознати са детаљима?
– Знао сам да постоји велика количина пословања које се обавља између Србије и Косова. Упознат сам са информацијама да је Косово пето по реду тржиште за извоз Србије и да је трговинска размена између Косова и Србије значајна. Такође сам упознат са чињеницом да су званичне цифре обрта новца између те две територије вероватно много мање од реалног обрта. Оно што нисам знао јесу технички детаљи помоћу којих црно тржиште функционише. По Резолуцији 1244 Косово је независна фискална унија, и самим тим није део пореског система Србије. Знам да је, на пример, функционисало црно тржиште за трговину нафтом, и да је избегавањем плаћања ПДВ-а долазило до великих губитака у буџету, али заиста нисам био упућен у техничке детаље на који тачно начин је то тржиште функционисало.
Да ли мислите да ће откривање детаља на који начин је Косово коришћено као црно тржиште дискредитовати патриотски ентузијазам српског народа према Косову?
– Нисам сигуран колико тај ентузијазам уопште постоји у Србији. Да ли људи у Србији бирају за кога ће гласати према ставу кандидата према Косову? Не бих рекао! Људи у Србији гласају због својих послова, примања, економске ситуације, не због Косова. Стандард живота и економска ситуација оно је што занима људе у Србији, и мислим да је то случај у већини земаља. Питање Косова свакако представља елемент, али не бих рекао да је то толико важан елемент. Мислим да „косовски елемент“ није онај који пресуђује изборе. Не мислим да људи нису гласали за ДС због става према Косову. Нису гласали за ДС јер су изгубили поверење у ту партију из многих разлога, али сам убеђен да питање Косова нема никакве везе са изборним резултатом. Такође сматрам да људи нису гласали за СНС и СПС због Косова.
Кажете да је главни фокус Србије животни стандард и економски фактори. Како видите економски развој Србије?
– Будући да нисам оптимистичан за скори економски позитиван развој еврозоне, морам рећи да се природно онда то односи и на Србију.
Ви сте један од најзначајних дописника са Балкана. Како коментаришете тренутну медијску слику Србије у свету у поређењу са тим каква је била та слика?
– Имиџ Србије у свету је комплетно промењен! Србија највећу захвалност за ту промену дугује тенисерима, Евросонгу, Егзиту итд. Да је Србија потрошила свој целокупни буџет на ПР Србије у свету не би могла да уради ни приближно ономе што је урадио Новак Ђоковић за имиџ Србије. Једноставно, у вестима немате више слике рата из Србије и региона, уместо тога имате вест Србин Новак Ђоковић је освојио Вимблдон! Исти је случај са Егзитом. Оно што је Егзит урадио за промену имиџа Србије у свету никада ниједна ПР компанија не би успела, ма колико новца уложили у тај ПР.
Да ли су се ваши извештаји одавде променили?
– Зашто би се моји извештаји мењали? Ја никада нисам покушавао да градим имиџ Србије, ја сам само извештавао о ономе што се дешавало.
Да ли је Србија деведесетих ипак била под утицајем „ЦНН ефекта“?
– Да, можда у некој мањој мери. Али не бих претеривао и подвргавао сва извештавања са Балкана „ЦНН ефекту“. Извините, али Београд није нападнут од стране Босне. Тако да и ако је било „ЦНН ефекта“, било га је у јако малој мери. Оно што је битно јесте да га сада нема. Тенисери и Егзит – то је оно што је важно сада!
Где је Србија сада и у ком правцу се креће?
– Мислим да се Србија креће у добром правцу. Тај правац је неодвојив од ЕУ правца. У том смислу оно што се буде дешавало остатку Европе одразиће се и на Србију. Ту будућност тешко је предвидети, али једно је сигурно, уколико је будућност остатка Европе добра, добра је и будућност Србије и обрнуто. Те две будућности су неодвојиве!
Аутор Марина Комад
(Актер, 30. 9. 2012)
