Прочитај ми чланак
Брисел, према речима политичког аналитичара Душана Јањића, нуди осам принципа које је уочи проглашења „пуне косовске независности“ саставио бивши међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт.
Поједини политички кругови у тим „принципима“ Ештонове виде главни узрок постњујоршког вербалног „успоравања“ Београда на путу ка ЕУ.
Душан Јањић и бивши главни београдски преговарач с Приштином Борислав Стефановић слажу се у оцени да ће преговарачки концепт Брисела у извесној мери садржати и предлог за КиМ од четири тачке, који је пред последње српске изборе лансирао бивши председник Србије Борис Тадић.
„Ештонова је саопштила Николићу осам принципа за преговоре, генералну динамику и формат преговора. Београд треба да буде спреман за дијалог до 20. октобра, јер све мора бити готово пре америчких председничких избора.
За Београд је неповољно што ће се технички дијалог подићи на политички ниво и ту „утрпати“ сва питања, укључујући север КиМ о чему, како Ештонова тражи, треба да разговарају Приштина и Срби са севера. На крају ће се верификовати и споразуми, међу којима је нормализација односа Београда и Приштине.
Истовремено, Николић је на састанку с Ештоновом схватио и да га нико не тера у ЕУ, али да је преломно питање „НАТО или ништа“, каже за Данас Душан Јањић.
Он очекује да ће се под фирмом „техничких“ преговора разговарати не само о институцијама на северу, које ће радити по косовским законима, него и о „компензацији за улагања у руде и енергетику“.
Јањић у томе види разлог због ког Николић „тера Ивицу Дачића да води преговоре, које би премијер могао да пребаци на неког од својих министара“. Према Јањићевим речима, отварање најављеног дијалога требало би да буде „на врху“ – Београд би представљали и Николић и Дачић, које ће наследити министри или ће се формирати шири тимова, по за сада непознатим критеријумима.
Према Јањићевим речима, под принципима Брисела, између осталог, подразумева се да „нема промене садашњег територијалног оквира Косова – што значи да нема поделе, да нема притиска за прихватања решења, нити насиља као одговора на неслагање с договореним решењем“.
Преговори треба да унапреде положај српске заједнице у складу са поштовањем људских и мањинских права, уз одговарајуће решење за север КиМ.
Јањић указује да ће принципи ЕУ и концепт будућег дијалога добрим делом садржати и Тадићев предлог од четири тачке који као централна питања истиче: посебан статус за север КиМ, гаранције за Србе који живе у енклавама, статус најважнијих српских цркава и манастира и српске средњовековне културне баштине, као и питање имовине грађана и Републике Србије на КиМ.
Тадић је, већ као бивши председник Србије, овај предлог недавно изложио и генералном секретар УН Бан Ки Муну, приликом његове посете Београду.
У Председништву Србије претходних дана није било могуће добити одговор на питање да ли је најновија уздржаност Београда према почетку преговора са ЕУ о даљим интеграцијама последица сусрета Томислава Николића с Кетрин Ештон и њеним, наводним, принципима, у чијим оквирима Брисел види будући косовски дијалог.
Брисел: Дефинисање детаља преговора
Портпаролка високог представника ЕУ за спољну политику Маја Коцијанчић негира да наставак преговора има било какве везе с предстојећим председничким изборима у САД. „Детаљи око наставка дијалога још су у фази дефинисања“, каже за Данас Коцијанчићева.
Она није желела да одговори на питања да ли је у Њујорку баронеса Ештон упознала председника Србије са наводним принципима и правилима по којима би дијалог требало да се води. Према њеним речима, дијалог би могао да се настави до краја 2012, а Кетрин Ештон, која је у Њујорку имала одвојене сусрете с председником Србије и премијером Косова, „у контакту је с обе стране ради што скоријег наставка разговора“.
Стефановић: Четири тачке реалистичне
Борислав Стефановић каже да би „предлог Бориса Тадића о четири тачке требало да у великој мери буде део садржаја будућих преговора Београда и Приштине зато што је заснован на реалним параметрима“. Стефановић се нада да ће у том погледу и најављена платформа за КиМ нове власти бити конкретна и реалистична.
„Јавни наступи државних званичника, нажалост, не уливају поверење. Николић каже да ће преговори бити политички, Вулин тврди технички и прича о царини Унмика која је укинута 2008. Изгледа да је за Николића сусрет с Ештоновом био двоструко разочарење – мислио је да неће бити даљих притисака из ЕУ, а открио је да Брисел очекује да ће, када на власт дођу доказане патриотске снаге, Београд чинити даље кораке ка нормализацији односа с Приштином“, изјавио је за Данас Борислав Стефановић.
(Б92)
