Закон о забрани дискриминације је био у потпусности нетранспарентан, људи који су се залагали за њега су се служили полуистинама.
Једина дебата о овом Закону одржана је у Сава центру, учесници су били унапред одређени, што значи да су у питању били углавном истомишљеници.

Дебата је била затворена за јавност, а делове је пренео једино часопис „Време“. Дакле, није постојала могућност да се дају никакви контрааргументи.

Том приликом, представници западних земаља, нпр. Италије, Холандије, су напомињали како је наш закон најнапреднији у свету, како је текст фантастичан, шири од сличних у другим западним земљама.

Највидљивији проблем са овим Законом је у члану 18. који дозвољава да свештена лица имају право на изузеће, али је слобода говора и вероисповести ефективно укинута, јер изузеће не важи за вернике. Дакле, свештеници који проповедају одређену доктрину имају право на изузеће, али верници који доктрину прихватају – немају право.

Другим речима: свештеник  геју може рећи да је неморалан док ако то каже обичан православац он може бити тужен за дискриминацију и због тога кривично гоњен и осуђиван!

Остатак анализе Закона о забрани дискриминације прочитајте у тексту Слободана Јанковић, који је део књиге „Глобално заГЕЈавање“.

Двери кренуле у кампању против геј параде

Ознаке: геј, дебата о закону, Закон о забрани дискриминације, ЛГТБ особе