Прочитај ми чланак
Александар Вучић је на првом заседању новог скупштинског савеза, поново обећао да ће се истражити све неправилности и крађе на мајским парламентарним изборима.
Док чекамо да заједно са новим председником Томиславом Николићем и испуни то обећање, редакција „Србин инфо“ преноси први део текста „Како је извршена изборна крађа“, који је за нови број часописа „Двери српске“ написао Бошко Обрадовић:
Сама суштина ђурђевданских избора 2012. може се окарактерисати на следећи начин: опозиција је победила на гласању, режим је украо на бројању!
Колико су Срби ипак генерално политички наиван народ показало је опште очекивање да крађе на изборима више никада неће и не може бити. Занемарена је кључна политичка чињеница да режим Бориса Тадића не сме да изгуби изборе, јер би силазак са власти за бројне носиоце највиших државних функција у Тадићевом режиму значио и кривичну и материјалну одговорност за све оно што су учинили на уништењу привреде и државе у последњих 12 година.
Зато се врло лако могло претпоставити да ће бити спремни на све како би одбранили своје позиције, тј. остали на силу на власти. С обзиром на расположење у народу, које је већински опозиционо, останак на власти могли су обезбедити само озбиљно смишљеном и реализованом изборном крађом, која није урађена само на дан избора већ је припремана месецима пре тога и спроведена кроз читав низ различитих активности, на основу чега тврдимо да се ради о организованој криминалној групи која је покрала изборну вољу грађана Србије.
Улога Двери у откривању изборне крађе
Опозиција Тадићевом режиму је победила на изборима за Ђурђевдан 2012. године. Организована криминална група коју је формирао Тадићев режим приступила је изборној крађи како би на бројању гласова позиција поново добила већину. Украдено је, по нашој процени, око 150.000 гласова, колико је било довољно да СРС и Двери остану испод цензуса, а УРС и ЛДП буду подигнути изнад цензуса. Како је уопште могуће да УРС и ЛДП нису прешли цензус у Београду и широм Војводине, а прешли су на републичком нивоу, док је код Двери управо обрнуто: Двери су преко цензуса у Београду и Новом Саду, као и широм Војводине, а нису прешле републички цензус? Нешто се у званичним изборним резултатима Републичке изборне комисије дебело не уклапа и смрди, а откривање читавог овог криминалног злодела заслуга је управо и једино Двери. (…)
Замислимо на тренутак како би изгледао састав Скупштине Србије да у њој нема УРС-а и ЛДП-а, а да су у њој Двери и СРС? Тада они који су 12 година уништавали Србију не би имали већину и не би било могуће на силу постављати пораженог Тадића за мандатара нове Владе и по ко зна који пут понижавати грађане Србије који сасвим сигурно нису гласали за ову нову превару. У том случају, као и у случају нових избора, састав Скупштине Србије, а самим тим и Влада Србије, изгледали би потпуно другачије него сада и сасвим другачије од жеље и воље страних амбасадора и колонијалне управе која влада Србијом годинама уназад. То очито није смело да се деси и зато је са свих надлежних адреса споља и изнутра одобрен овај злочиначки удружени подухват крађе избора, како би све остало по старом и како би се наставило растурање српске државе и привреде. (…)
(…)
Пре избора
Зашто тврдимо да је изборна крађа припремана месецима унапред? Зато што је кључни почетак нерегуларности ових избора у по први пут уведеном Јединственом бирачком списку (ЈБС), за који нико од учесника избора изван владајућег режима не зна шта се у њему налази, ко га је и како направио. Већ је са оваквим ЈБС-ом отворен огроман простор за манипулацију изборним резултатима, где на првом месту мислимодаље налазе у том списку и уместо којих је неко могао да гласа. ЈБС крије и ко зна колики број Шиптара уместо којих је неко такође могао да гласа, као „у стара добра Милошевићева времена”.
Велики број бирача на свом бирачком месту, где гласа преко 10 година, могао је да гласа нпр. на председничком и парламентарном нивоу, али не и на локалном, и обрнуто. Такав ЈБС довољан је разлог да избори буду поништени и одрже се поново тек пошто се ЈБС прегледа и среди како треба.
Остаје карактеристично да су се једино Двери пре избора побуниле против оваквог ЈБС-а. (…) Нажалост, и у указивању на ове неправилности пре избора Двери су остале усамљене. (…)
Онемогућавање дијаспоре да гласа у иностранству
Довољно је рећи да је у дијаспори отворено бирачких места (38) готово колико и у затворима у Србији (29) и да је гласача у затворима у Србији било дупло више него у дијаспори (7124 : 4256). Јавности је, дакле, потпуно непознато да је на изборе у дијаспори изашло једва неколико хиљада грађана у односу на вишемилионску српску дијаспору. Све је учињено да дијаспора буде онемогућена да гласа:
– Максимално је скраћен рок и административно закомпликована процедура за пријављивање за гласање у иностранству.
– Бројни захтеви наших грађана који живе у иностранству да остваре своје бирачко право у тренутном месту пребивалишта, одбијени су.
– Бројна гласачка места остала су неотворена, јер није било довољно заинтересованих бирача (а бирачи су, као што смо рекли, били заинтересовани, али и онемогућени да остваре бирачко право).
– У много случајева грађани су дошли на бирачко место за које су се пријавили да би им било речено да нису у бирачком списку.
– Бројни грађани који су и пре четири године гласали на истом том бирачком месту у дијаспори сада нису били уписани у бирачки списак. (…)
Онемогућавање великог броја Срба са Косова и Метохије да гласају
Познато је да су Срби са Косова и Метохије, било да тамо још увек живе или су расељени, велики противници Тадићевог режима и да на Косову и Метохији редовно побеђује опозиција. Зато је било потребно из бирачких спискова избацити што више Срба са Косова и Метохије.
Онемогућавање огромног броја младих од 18 до 21 године да гласају тиме што нису били уписани у бирачки списак
Ако се узме у обзир да је више стотина хиљада младих стекло пунолетство за претходне четири године, а да је у бирачки списак уписано много мање, то јасно говори да је неко директно одузео бирачко право најмлађој бирачкој популацији.
Ако се сетимо ко је претходних година био најактивнији у супротстављању Тадићевом режиму (проглашење тзв. косовске независности, хапшење Караџића и Младића, геј парада…), односно да су то били управо млади људи, онда је јасно зашто је ово учињено. Само на ова три начина опозицији је још пре избора одузето више десетина, а можда и стотина хиљада гласова.
Два кључна начина припреме крађе пре избора
Довољан разлог да ови избори буду поништени такође је и антиуставно додељивање ОЕБС-у право да организује изборе на КиМ, и да тиме, рецимо, Двери као учесници избора немају право на своје чуваре кутија на бирачким местима на Косову и Метохији. Како је могуће да неко учествује на изборима, а владајући режим му онемогући да има своје контролоре на бирачким местима? Какви су то онда избори уопште?
(…)
Замислите тек парадокс да избори могу бити безбедно спроведени током целога дана на КиМ, али да није довољно безбедно да се бројање гласова изврши на КиМ већ то мора да буде ван КиМ? У том случају било је довољно времена и начина да у путу сав бирачки материјал буде замењен.
У оквиру приче о припремама за изборну крађу посебно бисмо истакли кампању тзв. белих листића која је вођена годину дана уназад и која је послужила као алиби за превелики број неважећих листића (4, 37%), далеко већи него на претходним изборима. Потребно је знати да су ту кампању осмислиле и спровеле управо перјанице ДОС-овог режима, попут Србијанке Турајлић и других ведета београдског круга двојке, а не неки просечни бирачи оправдано незадовољни актуелном политичком сценом. Може се разумети да већи урбани центри као и до сада имају и већи број поништених листића, али је тешко разумети да много мање средине широм Србије прихвате ову кампању са интернета. (…)
Као што ћемо касније видети управо је на поништавању гласова опозиције и претварању опозиционих гласова у неважеће листиће вршена главна изборна крађа и штимовање резултата према потребама Тадићевог режима. То је још један битан доказ колико је унапред ова изборна крађа припремана.
Наставак следи…
