Прочитај ми чланак
Хаг – Муслиманска влада је 1993. године спречила евакуацију цивила из Сребренице, коју је Унпрофор предложио, изјавио је данас бивши службеник за цивилна питања и политички саветник Унпрофора Дејвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом. Харланд је рекао да у архивама Унпрофора постоји документ који показује да је Унпрофор у пролеће 1993. године предложио евакуацију цивила из Сребренице, која је чак била почела, али да ју је влада БиХ зауставила.
И тадашњи председник БиХ Алија Изетбеговић потврдио ми је да је та иницијатива спречена, казао је сведок тужилаштва током унакрсног испитивања Младићевог саветника одбране Бранка Лукића.
Харланд је признао да је у демилитаризованим зонама Сребреници и Жепи било оружја и војске, као и да је Унпрофор био обавештен о нападима муслиманских снага у том подручју, али докази о убијању Срба били су, како је рекао, веома ограничени.
Говорећи о ситуацији у Сарајеву, где је био распоређен од јуна 1993. године до краја сукоба, Харланд је оценио да су Срби „могли да примене много већи притисак од оног који су чинили“.
Да су то урадили, могли су да доведу до пада одбране града, изјавио је Харланд, оценивши да би „заузимање града, уз поштовање закона и обичаја ратовања, било мање драстична мера од санкција“ усмерених против цивилног становништва.
Описујући ситуацију у Сарајеву, Харланд је навео да је владала атмосфера страха и безнађа, да је морал био на ниском нивоу и да је било дезертирања.
Он је потврдио да су муслимани свесно изазивали несташице гаса и струје у Сарајеву, као и да су из снајпера гађали људе који су поправљали водове и приказивали да то чине Срби како би добили међународну помоћ.
„Неки с босанске стране су сматрали да ће неки потези бити од помоћи да изазову западну војну интервенцију. Изетбеговић ми је лично рекао да становништву не треба омогућити да изађе из Сарајева“ – казао је Харланд.
„Да ли сте били обавештени да су српски цивили убијани у Сарајеву?“, упитао га Лукић.
„Да“, одговорио је Харланд и додао да је Унпрофор покушавао да установи етничку припадност жртава, као и узрок смрти.
На питање колико је Срба убијено током рата, он је одговорио да је током опсаде живот изгубило око 10.000 људи, од којих су око 1.000 били Срби и није се сложио с Лукићевим наводима да је убијено више од 5.000 Срба.
Влада у Сарајеву је 1993. године, према његовим речима, „јашући на таласу међународне подршке, заузела тврђу линију у међу преговорима“.
„Они су сматрали да повећана вероватноћа да ће НАТО користити ваздушне ударе против Срба појачава њихову позицију и надали су се бољем исходу у преговорима“ – оценио је Харланд.
На Лукићево питање да ли то значи да је свака претња ваздушним ударима против Срба појачавала позицију бошњачке владе, сведок је одговорио: „Да, апсолутно.“ Позицију Срба је временом, према његовом мишљењу, ослабио читав низ фактора, међу којима санкције које је Београд увео босанским Србима под притиском Запада, успеси муслиманских снага које су јачале захваљујући западним и исламским земљама, као и акције НАТО против Срба.
Према Харландовим речима, у Мостару, западној Херцеговини, па и Кисељаку, у централној Босни, било је хрватских јединица и било је очигледно да Загреб наоружава и финансијски подржава Хрвате у БиХ, док је зеничка област била позната по великом броју муџахедина.
Ипак, ниједној страни осим Србима није било прећено ваздушним нападима, казао је он.
Харланд, који је често присуствовао састанцима лидера свих страна и срео се с Младићем двадесетак пута, изјавио је да је било периода напетости између цивилног и војног руководства босанских Срба.
„Мислим да је било раздобља када би долазило до напетости између цивилних структура под (Радованом) Караџићем и војних структура под Младићем“ – рекао је он.
Харланд је рекао да су се високи официри ВРС према Младићу односили „с великим поштовањем“.
„Никада нисмо посумњали да је он официр који има сву команду – чак и када је реч о мањим догађајима на терену“, рекао је сведок.
Суђење Младићу биће настављено сутра унакрсним испитивањем Харланда.
Младић, бивши командант Главног штаба Војске Републике Српске, оптужен је пред Хашким трибуналом за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Ухапшен је 26. маја 2011. године и изручен Трибуналу, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице. Суђење му је почело 16. маја ове године.
Танјуг
