Прочитај ми чланак
Србији је потребан нови Милош Обреновић – флоскула је која се последње две деценије често цитира на домаћој политичкој сцени. Пораз Демократске странке и Бориса Тадића на изборима, довео је коначно на чело Србије једног шумадинца, домаћина и макар на папиру декларисаног националисту.
Зато се намеће питање: да ли је Томислав Николић тај нови Милош Обреновић? На први поглед, сличности су запањујуће. Баш као Милош, и Николић је издао знатно ратоборнијег и радикалнијег кума.
Паралела може да се повуче и када је у питању образовање двојице државника, јер Милош је био неписмен, али невероватно мудар, лукав и шумадијски "намазан". Управо ту шумадијску црту многи виде и код Николића, коме такође данас многи замерају недостатак образовања.
Урођена дипломатија помогла је Обреновићу да мирним путем од Истанбула издејствује многе погодности за тадашњу Србију. Данас Османског царства више нема, али Николић мора да иде пред диван бриселском султану.
Такође, Милош је био велики домаћин, који је државни буџет препородио, а нови председник Србије обећава да ће укинути све расипничке државне трошкове, агенције, саветнике…
По чему се Николић разликује од Милоша? Пре свега по томе што се Обреновић у своје време окружио најбољим и најученијим српким главама, што са данашњим председником Србије није случај. Чак је и Милош у 19. веку имао слободу да на положаје поставља патриоте и људе чистих мотива, док данас кадровска решења намећу стране службе, Вашингтон, тајкуни…
Када се саберу и одузму све сличности и мане, није мали број гласача СНС који верују да је Томислав Николић заправо "инсајдер" Владимира Путина, а не друга страна ЕУ медаље.
Ипак, све оне који очекују да ће Николић да реши бројна српска национална питања, ускоро их чека отрежњење, а затим и непријатан мамурлук. Јер, моменат за историјска решења још није дошао и свако пожуривање да се "реши" косметски проблем Србији не иде на руку.
Америци и Европи се, с друге стране жури да што пре реше питање Косова, јер знају да нова геополитичка карта, у којој се центар моћи помера на исток, више одговара Србији. А нови Милош Обреновић управо би покушао да купи време и у годинама које долазе, економски, а нарочито војно ојача државу.
Да ли Николић има капацитет да Србију заправо припреми за решавање српског националног питања, које поред Космета, подразумева и Републику Српску, Црну Гору, али и Војводину? Ако наредних месеци издржи први талас притисака везаних за јужну покрајину, то ће бити добар сигнал да је Србија после много времена ипак добила колико-толико одговорног државника. Изградњом и завршетком Јужног тока, ствари ће се у геополитичком смислу додатно поправити за Србију, па ће и преговарачки и дипломатски капацитет Београда бити на много већем нивоу.
Оно што патриотски блок може да очекује од новог председника је да ће, за разлику од Бориса Тадића и жутог картела, Николић разапет између очекивања бирача и ЕУ, на крају ипак урадити оно што бирачи захтевају од њега.
Другим речима, Николић ће постати нека врста Војислава Коштунице у време када је био на челу српске Владе. И лидер ДСС је својевремено водио проевропску политику, али како су притисци на Србију расли, тако је и Коштуница заузимао чвршћи став. Нови велики притисак на Београд, попут оног из фебруара 2008. године (проглашење независности такозване државе Косово), могао би и Николића потпуно да отргне из бриселских канџи.
Такође, патриотски блок може да очекује да Николић у знатно већој мери него што је то био његов претходник, сарађује са Русијом. Другим речима, Москва ће на Николића имати већи утицај него на Бориса Тадића и сама та чињеница дистанцира новог председника у односу на старог.
А како би Милош Обреновић водио Србију у данашњој ситуацији? Вероватно би покушао да се умили и Москви и Вашингтону, да лобира за уједињење са Републиком Српском, издејствовао поделу Косова и Метохије и аутономију за Грачаницу и манастире. Најгоре од свега је што би већина данашњих Срба, задојена хедонизмом и лажним вредностима, вероватно и пристала на поделу свете српске земље, а овакав потез новог Милоша Обреновића, прогласили би за историјски успех…
По досадашњим потезима новог председника чини се да он управо примењује рецепт из претходног пасуса. Николић ових дана на сва звона тражи консензус о косметском питању. И то је добро, само се поставља питање око чега би то требало да се сложимо. Око тога да се "достојанствено се одрекнемо свете српске земље", да лобирамо за поделу или да сви као један станемо у одбрану српске колевке.
Само у случају да Николић тражи консензус (како политичких партија, тако и целог народа) о бескомпромисној одбрани Космета, може да се говори о искреним намерама новог председника. Јер, и други народи имају свој консензус о националним питањима: Хрвати о граничном спору са Словенијом, Грци о питању македонског имена… И по овим питањима су чврсти као стена. Не попуштају ни за педаљ.
У супротном, Николић само другим речима тражи да се Срби одрекну дела или целог Космета, што никако не може да се назове консензусом. У питању је нова подвала српском народу.
Да ли је Томислав Николић нови Милош Обреновић? Нада умире последња, а жеља се прва рађа…
Алексеј Димитријевић
