Подешавања / Settings

Иако овај први, најжешћи талас осветничког терора, није дуго трајао (убрзо је, са доласком Сулејман-паше Скопљака на место управника Београдског пашалука, уследила амнестија и позив избеглицама да се врате), несумњиво је оставио дубок траг у историји српског народа. Нова турска управа позвала је устаничке вође, које су се још криле по шумама, да се предају. […]

Први и вероватно једини Србин који је добио медијски рат против политике британске владе, и то усред Лондона, био је Филип Христић, дипломата, политичар, државник. Он је 1863. с кнегињом Јулијом Хуњади боравио у Лондону са специјалним задатком да промени негативан став енглеске јавности о Србима. У то време британска влада била је најпоузданији савезник […]

Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под […]

На челу овог устанка био је Милош Обреновић. Кнез Милош је такође оставио трага у записима странаца савременика. О Милошу је писао Леополд Ранке који је упозоравао кнеза да не иде превише у апсолутизам те да одржава добре односе са народом. Доста похвалнији опис даје нам Ото Дубислав Пирх. Пирх је био задивљен српским кнезом […]

Потом на почетак реда да доведе преступника. Када му се „велегласно и вразумително” прочита пресуда, да му се скине кошуља и да се пусти с горњег краја између оне две врсте. Док пролази, сваки од момака да га оном шибом удара по леђима. А кад кажњеник дође до краја реда, онда да се кроз исту […]

У цркви брвнари, после службе коју је држао поп Павле из Такова, шездесетак окупљених кнезова, кметова и виђенијих Срба – одлучи да поново крене у борбу против Турака. Устанички барјак књаз Милош је развио под чувеним Таковским грмом и присутном народу обратио се речима : “Нека је знано свим кнезовима, кметовима и сваком брату Србину […]

Када је на Цвети, 23. априла 1815, дигао побуну у Такову један од ретких вођа Првог српског устанка који није пребегао у Аустријско царство непуне две године раније, вероватно није слутио да постаје утемељивач модерне српске државе. Још више, захваљујући његовом, не само државничком, умећу та држава је током наредних педесетак година стекла велику компаративну […]

Тома Вучић Перишић још познат и као Господар Вучић, био је српски војсковођа из доба Првог и Другог српског устанка и поред Милоша Обреновића, најбогатији и де факто најмоћнији човек Србије прве половине 19. века. Иако учесник оба српска устанка (током првог је био Карађорђев “момак”, бећар) чувени господар Вучић нагло је напредовао тек у […]

Одан и нежан отац, утисак је који ћете имати после читања писама која је књаз Милош Обреновић писао својој деци док је био у емиграцији. Писма, која су објављена у књизи „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“, бацају потпуно ново светло на овог иначе строгог владара. Нека од писама можете да прочитате у наставку овог текста, […]

На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук. Описменио се у родном селу код једног рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ […]

На данашњи дан навршава се 201 година од избијања Другог српског устанка који је означио почетак краја турске владавине у Србији.

Љубезни сине Михаило… живи уредно, не расипај новац и не шенлучи превише јахањем коња… Ове топле и брижне очинске савете упутио је свом сину кнез Милош Обреновић, аутократа и чврсторукаш.

СЕНКА историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији.

Улога и заслуге Василија Поповића, првака из Милошевог времена, за слободу Србије још нису довољно расветљене. Најважнији обавештајац књаза Милоша Обреновића и шеф групе ухода. У дводелном штапу бодеж и цилиндар за поверљиве депеше

Модерна државност Србије стицала се не само храброшћу и оружјем на бојном пољу него и исто тако тешком борбом за владавину законитости и права грађана. Срби су од 1804. до 1835. извели и духовни преврат борећи се да право надјача силу. Краткотрајни Сретењски устав био је прекретница

Савремени политичари радо се поистовећују са овим историјским узорима али познаваоци Карађорђевог и Милошевог времена упозоравају да не треба раздвајати њихово политичко наслеђе

На Сретење 1835. године отац српског новинарства Димитрије Давидовић, обзнанио је правни акт који је запањио Европу, а у Цариграду, Бечу и Москви подигао узбуну већу него било која буна.

Чувена Теразијска чесма, њено прво издање из доба Турака, имала је четири славине које су укупно давале око пола литре воде у секунди. Чесму је обновио кнез Милош Обреновић 1860. године.

Има тога и код других народа, много горе, али Срби су проблеме увек решавали срцем, емотивно. Српски народ је увек имао потребу за слободом, правдољубивошћу, чинио је то увек страсно и острашћено. Да није тако, он би био у другој крајности, као што свет јест: бездушан, нехуман, себичан, не марећи за проблеме и патње својих и других.

На данашњи дан 1780 – Рођен је књаз Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, књаз Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1860.