Прочитај ми чланак
Некадашњи представник УН на Косову Џерард М. Галучи сматра да елементи ирско-енглеског решења можда могу да понуде модел косовско-српског договора.
Припремаа новог формата разговора Београда и Приштине, коме је формирањем српске владе отворен пут, подстакла је и нека нова размишљања о могућим решењима, посредницима и улозима.
Па, иако Приштина и њени савезници сматрају да је "ствар готова", чињеница је да четири године од самопрокламације независности Косово не стоји на самосталним ногама, нити седи у Уједињеним нацијама, иако је 91 држава признала његову независност.
Џерард М. Галучи, пензионисани амерички дипломата који је био регионални представник УН у Косовској Митровици од 2005. до 2008. године, сматра да елементи ирско-енглеског решења можда могу да понуде модел косовско-српског договора. У тексту објављеном на сајту организације "Трансконфликт" он наводи да историја Ирске има интересантне тачке сличности са Србијом и Косовом, као и јасне разлике.
Ирска је освојила своју независност, али је у почетку остала повезана са британском круном. Протестантској већини у Северној Ирској допуштено је да напусти независну Ирску и остане део Велике Британије. Притом, Република Ирска још на својој тробојци има наранџасту – боју протестаната. Ово, по Галучију, сугерише обрисе могућег споразума између Србије и Косова: српско признавање независности Косова као повезане државе, али и прихватање Косова да се север искључи из његове независности, како би остао део Србије.
"Србија и Косово могу да буду повезани као чланови Балканске уније – дуж линија Европске уније или њене претходнице Европске заједнице. Затим, заједничким уласком у ЕУ као пар или као заједничка царинска унија. Или, кроз акт уједињења који би укинуо границе омогућавајући двојно држављанство и, или, путовања без докумената у оквиру комбиноване територије. Могуће је да се повежу као две државе под једном круном, као што су то биле Велика Британија и Слободна Држава Ирска 1921. године", каже Галучи за Новости.
На питање да ли модел ирско-енглеског решења за косовско-српски договор у перспективи значи и чланство Косова у УН, с обзиром на то да је Ирска чланица ове организације, Галучи наводи:
"Када је Ирска постала независна 1921, УН нису постојале. Међутим, Слободна Држава Ирска је постала члан Лиге народа у септембру 1923, а Ирска је постала чланица УН тек 1955. године. Да ли ће и када Косово постати члан УН питање је за земље чланице које ће вероватно гледати стање косовских признања и односе између Косова и Србије. Ако би Србија достигла неку врсту договора са независним Косовом – било да га признаје или не – то би вероватно било праћено чланством у УН", каже Галучи.
Како, међутим, сада ствари стоје, договора на видику нема, а број признања Косова није добацио до половине чланица УН, већ је упркос константним притисцима и даље испод – сто.
"Колики год да су били притисци за призања, они су вероватно већ уродили плодом. Већина од држава које су остале при томе да не признају Косово имају своје разлоге да не признају преседан унилатералне сецесије, зато што се, на пример, могу суочити са могућим истим интерним захтевима својих етничких мањина. Може бити да постоје неке државе које не признају Косово и које би могле да направе тај корак као одговор на притисак или награду, али није вероватно да то буду велике силе",, каже Галучи.
Трајно и одрживо решење за односе Београда и Приштине може се пронаћи искључиво кроз политички дијалог, јер су се сви други начини показали мање продуктивним и незадовољавајућим, оценио је саветник председника Србије Марко Ђурић.
"Желимо да будућа администрација има што опипљивије резултате и у вези с питањем европских интеграција, али и у вези с напретком у разговорима између Београда и Приштине", рекао је Ђурић.
Саветник председника је поручио да је пре испуњења тих циљева неопходно да се постигне најшири могући друштвени консензус о косовској стратегији, који ће потом дати одговор на сва суштинска питања – какав ће бити формат дијалога и хоће ли и на који начин УН учествовати у дијалогу, кога ће Београд делегирати на чело тима за преговоре, с ким су спрске власти спремне да разговарају у Приштини.
(Новости)
