Прочитај ми чланак

Ана Филимонова: Шта ће Хилари Клинтон захтевати у Београду

0

У првој половини октобра 2012. године Србију очекује нови удар са Запада и поново ће то бити удар тешком артиљеријом. Балкан (Београд, Приштину, Сарајево) ће поново посетити Државни секретар САД Хилари Клинтон. Она ће државном руководству Србије предати захтеве Вашингтона, који су подударни са немачким ултиматумом у седам тачака. Ради се о реализацији оперативног плана „ерозије српског управљања Косовом“, који је разрадио претходни амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел.

„Делов план“, којим се Хилари наоружала, садржи следеће одредбе:

— Децентрализација општине Косовска Митровица;

— Увођење царинског режима Приштине на КПП 1 и 31 (Брњак и Јариње);

— Стварање правосудног система Приштине у Косовској Митровици, коме ће се потчинити етнички Срби и Албанци;

— Размештање ЕУЛЕКС полиције на северу покрајине;

— Потпуна интеграција српских полицијских служби у систем Косовске полиције;

— Замена власти локалне самоуправе на северу покрајине органима власти Приштине;

— Хапшење и кривична осуда „криминалних лидера“ севера покрајине (у ствари свих оних који не дозвољавају Албанцима или НАТО да протерају или асимилују Србе; прим А. Ф.);

— Предаја потпуног руковођења електродистрибуције покрајине у руке Косовске елктроенергетске компаније. (1)

 

ДЕМОНСТРАЦИЈА ВАШИНГТОНА Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен је током своје јулске посете Приштини изјавио да проблем севера Косова не треба решавати војним путем, већ путем дијалога Београда и Приштине, што ће брже довести до потпуне интеграције Срба са севера покрајине. Генерални секретар НАТО је ЕУ доделио улогу „амортизера процеса“, а у складу са тим планом, Хашим Тачи има гаранцију учешћа „Косовских безбедносних снага“ и „Косовске полиције“ у међународним „миротворачким“ мисијама под руководством НАТО и ЕУ. (2) То јест, деловање у интересу сепаратиста представља претњу миру и стабилности региона, а та претња исходи непосредно од НАТО. У таквој ситуацији Вашингтону је важно да демонстрира да његов утицај на Балкану није ослабио, и да је, као и раније, цео регион обухваћен системом „протектората Стејт Департмента“.

Како јављају медији у Приштини, Хилари Клинтон ће, заједно са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, узети учешће у преговорима Београда и Приштине. Учешће тандема Клинтон-Ештон у будућим преговорима представља се као нешто што се само по себи подразумева, међутим, дозволите да питам: на основу чега државни секретар САД даје себи за право да преузме улогу посредника? Шта је то ако није самопромоција?

Може ли се заборавити како је самопроглашена Контакт група својевремено ултимативно затражила почетак преговора између Срба и Албанаца у Рамбујеу у назначено време (6. фебруар 1999. године) са роком завршетка од две недеље. Контакт група је за преговоре припремила свој план „регулисања“, чија је суштина била у политичкој и војној (од НАТО снага) окупацији јужне српске покрајине, легализацији терористичке армије ОВК као „равноправне стране у преговорима“ и перспектива независног Косова. Као координатор тих преговора наступила је Државни секретар САД Медлин Олбрајт. Ултиматум који је Србима предочен у Рамбујеу, по својој дрскости превазилази и ултиматум који је 1914. године упутила Аустро-Угарска Србији и после кога је почео Први светски рат. У Рамбујеу је Србима било предочено да бирају између, са једне стране, „добровољног“ одустајања од суверенитета над делом своје територије и претварања те територије у НАТО протекторат и, са друге стране, војним упадом Северноатлантске алијансе. Србија је одбила да прихвати ултиматум. Привремени споразум потписали су Медлин Олбрајт и албанска страна. Даље је познато – бомбардовање у трајању од 78 дана, улазак НАТО снага и КФОР на Косово и Метохију са каснијим проглашењем косовске независности.

Ране које су српском народу нанесене током НАТО агресије 1999. године обавезују. Чак и хипотетички је недопустиво дозволити државном секретару САД да посредује у преговорима између Београда и Приштине. Посредник у преговорима може бити само онај чије ће посредништво поздравити обе стране. У сваком случају такав посредник не може бити саучесник у ратним злочинима – бомбардовању суверене државе, уз кршење свих међународно-правних норми. Посредништво САД и ЕУ овде је просто незамисливо.

Као што је истакнуто приликом сусрета између Томислава Николића и Владимира Путина – преговори морају да се одвијају у оквирима УН. Ако је дат тај ниво (једино рационалан и масимално могућ), шта ће онда ту било какви „посредници“ постављени у својству контролора у преговорима?

 

ПОЗИЦИЈА РУСИЈЕ Министар одбране и потпредседник владе Србије Александар Вучић је изјавио да снаге КФОРА морају да остану на Косову и Метохији, међутим, морају да прекину обуку Косовских безбедносних снага. Ради се о томе да је НАТО после једностраног проглашења независности Косова, исто тако једнострано, почео да преузима нове функције формулисане као расформирање Косовског заштитног корпуса и формирање Косовских безбедносних снага. То је толико далеко отишло изван оквира мадата КФОР, да је било потребно две године чекати на саветодавно мишљење Међународног суда од 22. јула 2010. године, прем,а којој једнострана Декларација о независности Косова не крши међународно право нити Резолуцију 1244 СБ УН (током доношења ове одлуке дошло је до потпуне замене теза).

Питање редефинисања улоге и резултата НАТО снага (КФОР) у покрајини, потпуно је умесно и правовремено. На том питању Србија може у потпуности рачунати на пуну подршку Русије. На заседању СБ УН одржаном 17. јула 2012. године представник Русије је јасно истакао неопходност разматрања „непланираних“ питања, заправо: сакаћења и убиство двојице Срба, које се догодило 1. јуна, приликом њиховог противљења да снаге КФОР разблокирају српске барикаде; убиство двојице Срба на Косову и Метохији 6 јула; спровођење специјалне обуке либијских и сиријских „устаника“ на Косову и Метохији; вандалски испади према српским православним храмовима, који су учестали током лета 2012. године; истрага о пребијању Срба од Косовске полиције (претучено више од 50 људи) који су 28. јуна дошли на обележавање годишњице Косовске битке (1389).

Москва још једном подвлачи: сваки покушај примене насиља у односу на Србе са севера Косова и Метохије, довешће до дестабилизације читавог Балканског региона. 

 

( Нови Стандард )