Прочитај ми чланак
Бити директор подружнице неке државне компаније из Хрватске у Београду није ексклузивна вест, сем уколико тај „бизнисмен“ није био ни мање ни више него први човек ПОА-е, тј. директор хрватске противобавештајне агенције.
Није тајна да српске компаније нису успеле да се позиционирају у Хрватској ни приближно као што су хрватске компаније успеле у Србији. Иако се последњих година декларативно води стабилизирајућа политика између Хрватске и Србије, на шта и једну и другу земљу притиска пре свега ЕУ, међусобни односи су и даље компликовани и поред безбројних демонстрација плодне регионалне сарадње и бројних сусрета председника Иве Јосиповића и Бориса Тадића.
Да хрватска политичка, пословна и обавештајно-безбедносна елита има већи утицај у Србији него српска у Хрватској, најбоље илуструје чињеница да је „Агрокор“, чији је власник Ивица Тодорић, који у Србији поседује „Фриком“, „Дијамант“, трговински ланац „Идеу“ и већи број других компанија, данас по укупном приходу на годишњем нивоу који остварује у Србији друга по величини приватна компанија одмах иза „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића.
Хрватска државна компанија Јанаф, која је мешовито акционарско друштво у већинском власништву Владе Хрватске свих претходних година, на положај директора подружнице Јанафа у Београду поставила је ни мање ни више него бившег директора хрватске тајне службе Јошка Подбевшека, шефа некадашње ПОА-е (Противобавештајне агенције) која се у међувремену трансформисала у СОА (Сигурносно-обавештајну агенцију Републике Хрватске). Та агенција својим овлаштењима и задацима представља пандан српској Безбедносно-информативној агенцији БИА-и.
Иако је разрешен дужности, Иво Санадер није Подбевшека пустио низ воду, нити су Подбевшекови кадрови, укључујучи и оперативце који су оперативно обрађивали Хелену Пуљиз, доживели неку озбиљну консеквенцу као последицу злоупотребе овлаштења у тој афери
Контроверзни Јошко Подбевшек, који је на дужности првог агента хрватске тајне службе био до 2004. године, као човек од поверења Иве Санадера, тадашњег премијера Хрватске, разрешен је са те дужности због избијања афере „Пуљиз“.
Новинарка Хелена Пуљиз била је предмет противзаконитог поступања од стране оперативаца ПОА-е којом је тада руководио Јошко Подбевшек, а суштина злоупотребе, како је то утврдила надлежна Комисија за контролу рада обавештајно-безбедносних служби, огледала се у злоупотреби тајне службе у политичке, тј. партијске сврхе.
Јошка Подбевшека су оптуживали да је тајну службу ставио у службу ХДЗ-а и њеног тадашњег премијера Иве Санадера, а не у службу интереса националне безбедности Хрватске, како су то оцењивали чланови надлежне државне комисије.
Хелена Пуљиз, новинарка која је пратила рад тадашњег председника Хрватске Стипе Месића, нашла се на удару Подбевшекових оперативаца са циљем да је приморају на сарадњу, и користећи незаконите методе у раду приморају да им обезбеђује информације о председнику и његовом окружењу, што се тада у Загребу протумачило као најфлагрантније кршење закона и злоупотреба тајне службе у корист ХДЗ-а и Иве Санадера, а на штету тадашњег председника Стипе Месића. Хелена Пуљиз је тада јавности разоткрила активности оперативаца ПОА-е и Јошка Подбевшека, изазивајући на тај начин прворазредну аферу у Хрватској, која је резултирала и сменом Подбевшека у току 2004. године са положаја директора ПОА-е.
Иако је разрешен дужности, Иво Санадер није Подбевшека пустио низ воду, нити су Подбевшекови кадрови, укључујучи и оперативце који су оперативно обрађивали Хелену Пуљиз, доживели неку озбиљну консеквенцу као последицу злоупотребе овлаштења у тој афери.
Штавише, Жељко Павковић, кум Јошка Подбевшека, после тога постављен је за заменика директора СОА-е, иако је био у тиму оперативаца који су обрађивали тадашњег председника Хрватске.
Јанаф објашњава потребу за Јошком
Како је Иво Санадер збринуо Јоша Подбевшека након одласка са директорског места у тајној служби, види се из чињенице да је он у професионалној служби у Јанафу од 1. априла 2005. године. Кад је колега новинар из Загреба упутио питање Управи Јанафа откуд бивши директор тајне службе код њих, и чиме се бави у „Јадранском нафтоводу“, добио је следећи одговор из Јанафове управе:
„Подбевшек је запослен сукладно законској процедури према којој организирање јавних натјечаја није обвезано. С обзиром на пословне трендове у свијету, као и стратешку важност твртке за РХ, Управа је Подбевшека именовала на радно мјесто савјетника који ће у оквиру својих послова бити задужен за подручје сигурности и бусинесс интелигенце. Радно мјесто савјетника Управе постоји од раније и тијеком посљедњих неколико година стално је попуњено. С обзиром да радно мјесто савјетника, који ће се бавити пословима везаним за сигурност, подразумијева и анализе, праћење пословних потеза конкуренције, геополитичке промјене у окружењу, као и анализе ступња сигурности самог Јанафова сустава, разумљиво је да о томе не можемо детаљније информирати јавност. Управа је одабрала г. Подбевшека на темељу досадашњег радног искуства сматрајуци га тренутацно најпримјеренијим кандидатом за ово радно мјесто.“
Потпредседник за послове безбедности у „Агрокору“, матичној компанији Ивице Тодорића из које се управља и „Идеом“, „Фрикомом“ и „Дијамантом“ и другим њиховим компанијама, у Србији је бивши директор хрватског Министарства унутрашњих послова Марјан Бенко.
Истина је да се Јошко Подбевшек заправо већ годинама налази на месту директора представништва Јанафа у Београду, и да је потпуно необицно да један бивши директор хрватске тајне службе води подружницу „Јадранског нафтовода“, компаније која управља нафтоводом којим се у целости снабдева „Нафтна индустрија Србије“, тј. сировом нафтом која стиже преко терминала у Омишљу на острву Крку до рафинерије у Панчеву.
С обзиром на то да је третман у тајним службама такав да високи функционери и после званицног напуштања положаја, а посебно директорског, имају обавезе према систему безбедности, поставља се питање како је Подбевшек на раду у Београду, да ли он крши обавезе и прописе тада ПОА-е, а данас СОА-е, или је пак у Београду у сагласности са обавештајно безбедносним системом Републике Хрватске. У том случају је питање циме се он заправо бави у Београду.
Маријан Бенко у служби Ивице Тодорића
Кад се посматра приступ пословима корпоративне безбедности у компанији највећег хрватског капиталисте Ивице Тодорића, уоцава се сли;ност са Јанафовом шемом. Потпредседник за послове безбедности у „Агрокору“, матичној компанији Ивице Тодорића из које се управља и „Идеом“, „Фрикомом“ и „Дијамантом“ и другим њиховим компанијама, у Србији је бивши директор хрватског Министарства унутрашњих послова Марјан Бенко.
Ако се узме у обзир да је Бенко у њиховој филијали у Београду запослио некадашње високе функционере српског МУП-а и неких других служби безбедности, и да је као колега директор хрватског МУП-а стекао поприлицно присне везе са садашњим директором српског МУП-а Милорадом Вељовицем, стиче се утисак да је хрватска пословна елита у односу на српску поприлично офанзивна. Она настоји да увећа свој утицај што више, те са тог аспекта и није чудно зашто се, рецимо, „Идеа“ определила за пословање у области маркетинга са компанијом чији је власник Драган Ђилас, садашњи заменик председника ДС-а и градоначелник Београда.
Било како било, више је него јасно да је Хрватска спонзорисана од стране Немачке виђена као лидер у овом региону, а да хрватска политицка, пословна, обавештајно-безбедносна елита шири утицај у Србији, истовремено настојеци да српски утицај у Хрватској минимизира на што мању могућу меру. Зато непрестано понављање у српској јавности како је Србија лидер у региону озбиљним и упућеним круговима у Београду делује као трагикомична демагогија, хвалисање које нема утемељење у стварности.
(Видовдан.орг)
