Учесници енергетског савета ЕУ-САД у Бриселу су изјавили да је постигнут договор о координацији санкција према Русији, као и према Луганској и Доњецкој Републици.

„Оцењујући садашње стање ствари, слажемо се око тога да је неопходна коодинација наших санкција“, наглашено је у заједничкој изјави објављеној након седнице Савета.

База Народне војске

ВОСТОК: Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 04.12.

Код Волновахе уништен штаб кијевских снага 

Дејством артиљерије Народне војске уништен је пољски штаб кијевских снага. Поред штаба се налазило и складиште муниције. Према обавештајним подацима, кијевским снагама су нанети озбиљни губици.

Ову информацију је потврдио и шеф Војне обавештајне службе ДНР генерал Сергеј Петровскиј.

Тенковски напад на Счастје

Народна војска саопштава о тенковском нападу на Счастје. Са ивице града три тенка дејствују по центру, а где се врши дистрибуција хуманитарне помоћи.

ЛНР се нада да ће споразум о примирју бити потписан

Председник Луганске Народне Републике Игор Плотницки се нада писменом споразуму о примирју које треба да ступи на снагу 5. децембра. У Луганску ће бити одржан сусрет Контакт групе.

„На том сусрету планирамо да до краја утврдимо да ли ће петог децембра примирје ступити на снагу или неће. Фактички постоји усмени споразум, сада треба да одлучимо да ли ћемо га потписати“, истакао је Плотницки.

Председник ЛНР је додао да иницијатива за потписивање споразума припада Кијеву, који сада због неких разлога покушава да га избегне.

Кијевске снаге на фејсбуку тврде да су за два дана убили 110 припадника Народне војске 

На Фејсбук страници кијевских снага безбедности посвећеној „антитерористичкој операцији“ пише да је у понедељак и уторак у Доњецкој области убијено 110 припадника Народне војске.

„У понедељак је 50 припадника Народне војске убијено у близини Старомихајловке, следећег дана још 50 у близини Петровке.“ Касније је наводно погинуло још 10 војника.

Народна војска на линији фронта

Кијевски надреализам НАТО: алијанса руководи Кијевом преко екрана

Први пут у историји односа Кијева и НАТО, заседање Комисије Украјина- НАТО, која је била формирана 1997.године, било је одржано 2.децембра „преко екрана“.

Министар иностраних послова Украјине Павел Климкин је имао експозе у Врховној Ради и није могао путовати у Брисел. А са друге стране, 28 министара иностраних послова земаља чланица ЕУ нису нашли за сходно да дођу у Кијев.

Украјина тврди да је одустала од касетних бомби

Представници украјинских власти су обећали међународној правобранилачкој организацији Хјуман Рајтс Воч да ће забранити безбедносним снагама на истоку Украјине да користе системе плотунске паљбе „град“ и касетне бомбе, изјавио је у четвртак извршни директор организације ХРВ Кенет Рот на прес конференцији у Москви.

Питање о чланству Кијева у НАТО током последњих недеља добија невероватне обриса надреализма. Последњи пример је препирка амбасадора Кијева у ЕУ – Константина Јелисејева са министром иностраних послова Немачке Франком – Валтером Штајнмајером.

Супротно писањима штампе, иако нико није директно викао на оног другог, обзиром да се физички Јелисејев и Штајнмајер нису сусретали, амбасадор Укрјаине се према дипломатским мерилима врло грубо понео према шефу немачке дипломатије.

Господин Јелисејев је у интервјуу за немачки Die Welt, у којем је „поставио Берлин на своје место“ изјавио да „не разуме зашто министар иностраних послова Немачке искључује могућност ступања Украјине у НАТО“. „Ни једна држава нема право да показује Украјини пут“- рекао је Јелисејев.

Неколико дана до тада, Штајнмајер је у интервјуу за лист Der Spiegel у потпуности искључио могућност чланства Украјине у НАТО. Обзиром да амбасадори обично своје изјаве претходно усаглашавају са својим министарствима, онда је груби наступ украјинског амбасадора могуће приписати Кијеву, као одговор Штајнмајеру. Лист Der Spiegel је такође писао и да је против ступања Украјине у алијансу и сама канцеларка Немачке Ангела Меркел.

И без чланства Украјине, Русија има због чега да се брине, имајући у виду поступке НАТО. Сада је већ савршено јасно да су САД заузеле курс новог похода НАТО на Исток и питање је само у ком облику ће се то догодити, говори члан комитета Савета Федерације за међународне односе Игор Морозов:

„Ми већ сад можемо говорити о формирању нових база НАТО у Румунији, Пољској, Бугарској, у Балтичким државама. Сви кораци које НАТО данас чини, како би већ ове године привукли Украјину ка учешћу у војним вежбама, и то у овом моменту када се у Украјини води грађански рат, говори само о једном: НАТО наставља агресивну политику ка истоку, креће се напред и фактички већ се налази око наших граница. А како би оправдао своје потезе користи сопствене измишљотине, провокације и изјаве о наводној агресији Русије.“

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је у Бриселу, а потом и у видео обраћању Кијеву поновио своју изјаву о томе да НАТО „не може да гарантује не-ступање Украјине и Грузије у алијансу“.

Ипак, у овом моменту, сматра Сергеј Михајлов, ступање је немогуће најпре због одредби Устава НАТО, који брани приступање државе која има територијалне спорове са суседима. А Украјина и Грузија као што они сами говоре, имају такве проблеме. Наравно, хипотетички може се заобићи било који устав, али ствар је у нечем другом, уверен је Сергеј Михајлов:

„Главно је то што овим поводом нема јединствене политичке воље чланова алијансе. У саставу НАТО, наравно постоји група држава, укључујући и најмоћнијег члана, домаћина блока- САД, који би хтели да приме Кијев. Али у исто време постоје и такве државе као што су Немачка и Француска, које чак и при садашњем, лошем стању односа са Русијом, као што су до сада блокирали, тако ће и у будуће блокирати прикључење Украјине и Грузије НАТО-у.“

Ознаке: Новорусија, ратни извештај, Русија, Украјина, Украјина вести